nenad milenković panić

Snežni čovek ili umiranje pre umiranja

Čudnim sticajem okolnosti, čitanje ove knjige sam priveo kraju istog dana, tačnije, par sati pre nego što sam čuo vesti

Ulica blješti mešavinom boja usahlog, mokrog lišća i čudne, beličastekiše, nalik toploj susnežici, iz pravca Alpa. Pet je sati i

U kući izgleda tako kao da je proleće.Uneo sam ga sa ulice iako je februar.Nebo je bilo neobično crveno i

U kući u kojoj se starac, na samrti, pričestio mladim vinom na rođendan svog unuka, počelesu cigle od suvog ćerpiča

Napomena čitaocu : Dragi čitaoče, ova pesma je napisana na sumanutom točku minibusa na relaciji Beograd Frankfurt i opisuje put

Gomilaju se nezavršene priče, Naviru i čekaju, hoću li ustrajati i umeti? A Vreme vrišti, probijaju se rokovi Velike nepoznanice

Dugo, Često posmatram svoje telo. Stalno. Znaš li to ? Uvek sam radila šta sam htela Tako je od kako