(Ne)Proverene Priče » Gledište

Đavo u belim klompama

„Videla sam ga danas opet.“ Rekla je ukrstivši ruke i natmureno pogledala u stranu. On je upitno pogledao, blago podigavši

Ulica blješti mešavinom boja usahlog, mokrog lišća i čudne, beličastekiše, nalik toploj susnežici, iz pravca Alpa. Pet je sati i

Kažu da sve velike priče počinju na tajanstven i nedokučiv način. Način, koji predstavlja neodređenidetalj u vremenu, sićušnu tačku istorije

Ustaje iz kreveta, pa se potom budi, stavlja džezvu da zakuva kafu jutarnju i otvarafrižider. Tri jaja, prazna tegla ajvara,

Pasoš na novom koferu i miris cimeta i medenjaka. Zašto smo skloni užurbanom ritmu i propuštanju trenutaka radosti?Svakodnevnica može biti

U kući u kojoj se starac, na samrti, pričestio mladim vinom na rođendan svog unuka, počelesu cigle od suvog ćerpiča

Znaš, čovek je dileja bez ikakve šanse za promenom. I taj gram mozga što ima u glavi Đavo mu je

Mrak je odavno progutao Luzergrad i nije postojala nada da će se nešto promeniti. Svetlo na kraju tunela se naziralo,

Ko ti je dao za pravo da me ubediš da je ovo u redu? Da je u redu kad nisam