(Ne)Proverene Priče » Gledište

Život – log in

Iza tastaure ovoga puta običan je korisnik. Njegove dnevne navike iste su kao i kod drugih. Konzument je brze hrane,

Rasklimani točkovi pohabanog crvenog kofera resko su odzvanjali o hrapav beton, stvarajući nepodnošljivo bolnu pesmu u njegovim ušima. Ipak, kola

Šta sve možete da kažete malom detetu koje ostavljate da biste radili za vaš i njegov život? – zaključaj vrata

Čoveka muči strah od nepoznatog. Plaše ga daljine, uznemiruju neotkriveni ambisi i neizmerene dubine. Slutnja ga izjeda, nemir ispunjuje ono

„…otac, suprug i brat. No, pre svega, pamtićemo ga kao izuzetnog čoveka, čoveka koji nas je tragično napustio, ostavivši

Prođe i taj godišnji odmor… Tri nedelje nije ni malo, ni puno, taman. Ovaj put smo žena i ja odlučili

Pre nekoliko meseci ostavila sam posao u korporaciji koja je na moje vapaje da trpim mobing odreagovala tako što nije

„Videla sam ga danas opet.“ Rekla je ukrstivši ruke i natmureno pogledala u stranu. On je upitno pogledao, blago podigavši

Ulica blješti mešavinom boja usahlog, mokrog lišća i čudne, beličastekiše, nalik toploj susnežici, iz pravca Alpa. Pet je sati i