Gledište

Od  sebe po ko zna koji put odijeljena     U kasni suton ili ranu zoru     Vrijeme zaista manje važno

Zamislite ironiju sudbine Bukovskog Čovek koji je prezirao američki san, malograđanštinu, život na visokoj nozi, bogataše Poslednjih godina života Umire

„Vrati mi moje krpice Moje krpice od čistoga sna Od svilenog osmeha od prugaste slutnje Od moga čipkastoga tkiva“ Vraćam

Slabo nadahnjuje špricer crni, Jer čisto mi sada venama teče, Crvena tečnost meša se u krvi, A sećanje na Snašu

Vreme nam je kao takvo dato na raspolaganje svima, samo je važno koliko ga ko u svojoj subjektivnoj percepciji ima.

Napomena čitaocu : Dragi čitaoče, ova pesma je napisana na sumanutom točku minibusa na relaciji Beograd Frankfurt i opisuje put

Volim kada mi vetar proleća dotakne golo rame. I kada mi otpadne trepavica, na beli kašmir. Na terasi detinjih noći.

Ako je pustišDa kanePazi je dok kliziNiz obrazNeprimetnoDok sija kao biserProgutaj jeDostojanstveno Ako je pustišDa lijeKao potokKao rekaOnda je pustiDa