BOJANA PETKOVIĆ: Poezija traži da zastanemo, da mislimo i da osetimo

28. jul 2026. Marko Baljkas

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Za naš sajt govorila je mlada pesnikinja iz Kragujevca Bojana Petković. Bojana ima 23 godine i zdravstveni je radnik, ali je njen životni put od ranog detinjstva povezan i sa književnošću. Autorka je dve zbirke poezije – „More olujnih ljubavi“ (2024) i „Iskrenost u fragmentima“ (2026). Njene pesme zastupljene su u više zajedničkih knjiga i zbornika, a o njenom radu objavljen je i tekst u Ilustrovanoj politici.

Kada ste prvi put shvatili da je pisanje nešto što će biti važan deo vašeg života?

Dar za pisanje imam od najranijeg detinjstva. Još tokom osnovne škole učestvovala sam na literarnim konkursima i osvajala nagrade, a moja pesma je objavljena i u zajedničkoj knjizi „Sto mladih talenata“. Na Vidovdan, 28. juna 2023. godine, dobila sam Blagodarnicu Književnog kluba „Kosovski božur“ za saradnju na konkursu za najlepše radove o Kosovskom zavetu, za pesmu „Sveće gore“, a nedavno, sam osvojila prvo mesto u kategoriji mladih pesnika na konkursu „Ljubav i vino – večita inspiracija“, koji je organizovalo Udruženje pesnika Srbije „PoezijaSRB“.

Od velikog značaja za moje stvaralaštvo jeste i porodično okruženje. Moj otac je bio učitelj i pesnik, imao je objavljene dve samostalne zbirke poezije, kao i više zajedničkih zbirki. Od njega sam nasledila ljubav prema pisanoj reči i shvatanje da književnost nije samo forma, već način da čovek izrazi ono što često ne može običnim govorom.

Vaša prva zbirka „More olujnih ljubavi“ objavljena je 2024. godine. Kako biste je predstavili čitaocima?

„More olujnih ljubavi“ je moja prva zbirka i predstavlja jedno sentimentalno krstarenje kroz različita osećanja, iskustva i unutrašnje predele čoveka. Objavljena je u saradnji sa Presing izdavaštvom, a glavna promocija održana je u Opštinskoj biblioteci „Slovo“ u Lapovu.
Kroz ovu knjigu pokušala sam da pretočim emocije, sećanja, ljubavne i životne trenutke u stihove sa kojima čitalac može da pronađe sopstveni doživljaj.

Druga zbirka „Iskrenost u fragmentima“ objavljena je 2026. godine. Šta ona donosi drugačije u odnosu na prvu?

„Iskrenost u fragmentima“ je zrelija knjiga, nastala iz potrebe da se određena unutrašnja stanja prikažu ogoljenije i iskrenije. Objavljena je u saradnji sa Udruženjem pesnika Srbije PoezijaSRB iz Kruševca, a promocija je održana u Beloj sali Kulturnog centra Kruševac, u okviru pesničkog programa.

Ova zbirka govori o fragmentima čoveka – o mislima, emocijama, ljubavi, gubicima i onim delovima sebe koje često ne pokazujemo drugima. Naslov upravo govori o tome da se čovek često sastoji od različitih delova iskustava koja ga oblikuju. O zbirci je objavljen i tekst u Ilustrovanoj politici, kao i na portalu Kruševac Grad.

Zašto mislite da je poezija posebna književna forma?

Poezija nije za svakoga u smislu da ne traži samo brzo čitanje, već zahteva da čovek zastane i razmisli. Za razliku od proze, gde čitalac često prati razvijenu radnju i gotovu priču, poezija ostavlja prostor za lični doživljaj, tumačenje i razmišljanje.

Jednu pesmu isti čovek može pročitati mnogo puta, a da je svaki put doživi drugačije, u zavisnosti od toga kroz šta prolazi, kakve emocije nosi i kakvo životno iskustvo ima u tom trenutku.

Mislim da je lepota poezije upravo u tome što se ne završava poslednjim stihom, ona nastavlja da živi u čitaocu.

Kako gledate na odnos mladih prema poeziji danas?

Smatram da mladi danas generalno manje čitaju, a posebno poeziju. Savremeni način života često nas usmerava ka sadržajima koji su kratki i odmah dostupni, dok poezija zahteva strpljenje i dublje razmišljanje.

Ne mislim da mladi ne vole književnost, već da možda nisu dovoljno često u prilici da joj se približe na pravi način. Poezija je pomalo zapostavljena i volela bih da dobije više prostora, jer ona razvija osećajnost, maštu i sposobnost da sagledamo stvari iz različitih uglova.

Vaše pesme objavljene su i u zajedničkim izdanjima. Koja biste posebno izdvojili?

Posebno mi znači što su moje pesme pronašle svoje mesto u različitim zajedničkim izdanjima.

Moja poezija objavljena je u zbirci ljubavne poezije „Pjesnik–svetionik 8“, u izdanju Kulturnog centra „Nekazano“ iz Bara, kao i u međunarodnom časopisu za književnost i umetnost „Nekazano“, broj 16.

Učestvovala sam i u Prvom zborniku rodoljubive poezije „Zavet“, gde su objavljene pesme savremenih autora.

Šta biste voleli da čitalac ponese nakon čitanja neke vaše pesme ili zbirke?

Volela bih da čitalac pronađe nešto svoje u mojim stihovima. Poezija nije samo ono što je pesnik napisao, već i ono što čitalac u njoj prepozna kroz sopstvene emocije i iskustva. Ako neka pesma uspe da nekoga zaustavi na trenutak, podstakne ga na razmišljanje ili mu pomogne da bolje razume sebe, onda je ona ispunila svoju svrhu.