MAGDALENA MIJATOVIĆ: Ljubav je smisao!
Od oktobra na repertoaru Zvezdara teatra nalazi se predstava Una koja je rađena po istoimenoj knjizi Mome Kapora. Tim povodom uradili smo intervju sa glavnom glumicom Magdalenom Mijatović.
Preko filma si dospela na daske, šta ti više prija, praviš li razliku u izvođenju između te dve vrste umetnosti?
Naravno, postoji razlika. Pozorište je živo, dešava se u trenutku, za razliku od filma koji je potpuno drugačija vrsta doživljaja. Uživam i u jednom i u drugom, s tim što pozorište pruža priliku za stvaranje simbioze sa publikom koja je svaki put drugačija i svaki put pruža nešto novo, i to jeste jedan specifičan doživljaj koji ne bih mogla da uporedim ni sa jednim drugim.
Šta te je privuklo u tekstu Une, u kojoj meri si mogla da se saživiš sa ulogom?
Una me je privukla kao ogroman izazov. Aktuelnost samog romana je razlog zbog kog je ova predstava važna u ovom trenutku. Pomogla mi je da zalečim svoju dušu i proširim vidike.
Kako je izgledao rad na pripremi predstave?
Rad na pripremi predstave bio je vrlo temeljan i intenzivan. Uz predan rad čitave ekipe, kako glumačke tako i reditelja i svih ljudi iz Zvezdara teatra kojima je jednako bilo stalo do toga da ova predstava ostvari svoj potencijal.
Na sceni deluješ samouvereno, sigurno, na koji način prikupljaš samopouzdanje za igranja?
Oslanjam se na dobro izgrađene temelje, u svakom trenutku znam šta radim i to mi daje sigurnost. A i da se ta sigurnost poljulja, imam partnere na sceni uz pomoć kojih se vrlo brzo vratim.
Šta je po tvom mišljenju osnovna poruka ove predstave?
Ima ih više, i mislim da svako pronalazi svoju. Onu koja mu je u ovom trenutku potrebna. Za mene je to tema slobode.
Šta za tebe predstavlja ljubav?
Ljubav je za mene smisao.
Stižeš li i na koji način konzumiraš umetnost?
Mislim da je nemoguće baviti se ovim poslom, a da nisi pre svega glavni konzument svih vrsta umetnosti, to je jedan od glavnih izvora inspiracije.
Kakvi glumci treba da budu i imaš li neku poruku za one koji ulaze u te vode?
Pa sad, to ne znam. Svako ima svoj put. Ali mislim da glumci, kao i svi drugi ljudi koji se bave raznim zanimanjima, moraju da imaju svoje jezgro i svoju stabilnost, i da teže ka tome da budu zadovoljni svojim životom nevezano za posao kojim se bave. Da rade šta ih radi, ali i da ne doživljavaju sebe previše ozbiljno.
*Naslovna fotografija: Jakov Simović
