Poezija Radmile Petrović
Uz dopuštenje autorke donosimo vam stihove Radmile Petrović, koja je napravila pravi mali književni bum otkako je svetlost dana ugledala njena zbirka pesama „Moja mama zna šta se dešava u gradovima“ 2020. godine u izdanju izdavačke kuće PPM Enklava.
Njena poezija je vođena jakim emocijama koje izbijaju iz stihova. Ona je uspela da „kupi“ čitaoce iskrenošću, porodičnim pričama, borbom devojke iz manje sredine za svoje mesto u patrijarhalnom i korporativnom društvu. Takođe, ovo je knjiga sazrevanja, razumevanja okoline, krik mladosti, čežnje za ljubavlju, u jednoj okolini koja ne trpi različitosti i gde vladaju ustaljene forme ponašanja i davno uspostavljeni sistemi.
Ne umem toplije dođi, imam imanje žicu kroz koju protiče struja da čuva krave i komšinicu koja će o nama znati više nego mi dođi, ovo je selo puno matičnjaka spornih međa i neiskorišćenih talenata ovde ćeš jesti trešnje i postati dovoljno snažan da iz poezije proteraš Ikeu ustupiš prostor jelkama sa Tare i deci kojoj nisu slavili rođendane dođi, na ovim brdima završavaju helijumski baloni kad se otrgnu uličnim prodavcima rađaju se lepe devojke a godine šire ramena muškarcima moj će te tata voleti jer ličiš na bistri planinski potok s kog navodnjavamo sve plantaže što i kad nema kiša ne prestaje da huči svi moji školski sastavi bili su o tebi dođi i zagrli me tako da ponovo imam devet godina umeš li to još uvek?
Moja mama zna šta se dešava u gradovima moja mama nema sina nema overenu zdravstvenu knjižicu njeno srce nije od čelika surutka joj teče pod prstima samoća se razlistava u stabljike kupusa i samo je motika ostavlja bez daha ona zna da su tatine ruke armirani beton reči crni luk blizu očiju razume jezik bilja ima odgovor na pitanje zemlje ali ćuti ovde čudan znači dobar a budak znači smrt moja mama nema sina da je zaštiti razumno je bilo jedino napustiti nas naopako, mama šta bi tek od mene bilo da si otišla
Samo želim nekog da rasklopimo traktor mog oca u tišini ja sam šmeker-devojka imam perorez u džepu i žice u brushalteru stavljala sam srce pod hipoteku htela da gradimo dom sad nisam sigurna da li me je iko od tih ljudi voleo ali pustila sam prošlost da to i ostane ja se, tata, prva probijam kroz sneg i cvetam kao kukurek birala sam hranu, ustajala kasno nema od takvih ništa, govorio si a znaš kakva ću ja, tata, biti žena jaka kao šifre na imejlu neću se šminkati, hraniću se zdravo na mom čelu pisaće organik noću ću hodati sama biću devojka-hajdučka trava onakva kakvu nikad ne bi oženio opstaću kad gromovi udaraju u trafostanice, kad spiker govori ne izlazite bez preke potrebe a penzioneri lome kukove na trotoaru sama sam, tata, jer ja sam ljutić-devojka melem, ako me prisloniš na kožu a kad me držiš predugo otvaram rane ja sam sveže bilje, tata, i suvo sam bilje na tavanu koje čeka da pristaviš čaj samo nikad nisam osetila da sam majčina ili tvoja dušica ali, oprostila sam traktor je startovao u zoru vraćao se kad padne mrak nije vreme za mene su naporno radili moji roditelji
O AUTORKI
Radmila Petrović (1996, Užice) odrasla je u Stupčevićima kod Arilja. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je završila i master studije. Kao laureat 42. Limskih večeri poezije objavila je zbirku pesama „Miris zemlje“ (Dom kulture „Pivo Karamatijević“, Priboj, 2014.), a kao pobednik 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović“ zbirku „Celulozni rokenrol“ (SKZ i Valjevska gimnazija, Valjevo, 2015). Zastupljena je u zbornicima, domaćim i međunarodnim časopisima. Učestvovala je na brojnim festivalima i čitanjima poezije širom Evrope. Njena treća zbirka poezije, “Moja mama zna šta se dešava u gradovima”, objavljena od strane PPM Enklave početkom leta 2020. godine prodata je u preko 11000 primeraka, našla se u najužim izborima domaćih nagrada za poeziju i u finalu regionalne nagrade “Stjepan Gulin”. Ista zbirka objavljena je u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Poljskoj i Nemačkoj. Njena poezija prevođena je i na engleski, francuski, grčki, italijanski, slovenački, španski, hebrejski, albanski, bugarski i druge jezike. Boravila je na rezidencijama za pisanje u Skoplju (Reading Balkans), Berlinu (S. Fischer Stiftung), Beču (Q21), Prištini (READ), Sofiji (Traduki), Munamakiju (Saari Residence, Finska) i Sijeru (Villa Ruffieux, Švajcarska).
*Naslovna fotografija: Dragana Udovičić
