Poezija Radmile Petrović

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Uz dopuštenje autorke donosimo vam stihove Radmile Petrović, koja je napravila pravi mali književni bum otkako je svetlost dana ugledala njena zbirka pesama „Moja mama zna šta se dešava u gradovima“ 2020. godine u izdanju izdavačke kuće PPM Enklava.

Njena poezija je vođena jakim emocijama koje izbijaju iz stihova. Ona je uspela da „kupi“ čitaoce iskrenošću, porodičnim pričama, borbom devojke iz manje sredine za svoje mesto u patrijarhalnom i korporativnom društvu. Takođe, ovo je knjiga sazrevanja, razumevanja okoline, krik mladosti, čežnje za ljubavlju, u jednoj okolini koja ne trpi različitosti i gde vladaju ustaljene forme ponašanja i davno uspostavljeni sistemi.

Radmila Petrović/Foto: Tanjug
Ne umem toplije

dođi, imam imanje
žicu kroz koju protiče struja
da čuva krave i komšinicu
koja će o nama znati više nego mi
dođi, ovo je selo puno matičnjaka
spornih međa i neiskorišćenih talenata

ovde ćeš jesti trešnje
i postati dovoljno snažan
da iz poezije proteraš Ikeu
ustupiš prostor jelkama sa Tare
i deci kojoj nisu slavili rođendane

dođi, na ovim brdima
završavaju helijumski baloni
kad se otrgnu uličnim prodavcima
rađaju se lepe devojke
a godine šire ramena muškarcima

moj će te tata voleti
jer ličiš na bistri planinski potok
s kog navodnjavamo sve plantaže
što i kad nema kiša ne prestaje da huči

svi moji školski sastavi bili su o tebi
dođi i zagrli me tako da ponovo imam
devet godina

umeš li to još uvek?
Moja mama zna šta se dešava u gradovima

moja mama nema sina
nema overenu zdravstvenu knjižicu
njeno srce nije od čelika

surutka joj teče pod prstima
samoća se razlistava u stabljike kupusa

i samo je motika ostavlja bez daha

ona zna da su tatine ruke armirani beton
reči crni luk blizu očiju

razume jezik bilja
ima odgovor na pitanje zemlje
ali ćuti
 
ovde čudan znači dobar
a budak znači smrt
 
moja mama nema sina da je zaštiti

razumno je bilo jedino napustiti nas

naopako, mama
šta bi tek od mene bilo da si otišla
Samo želim nekog da rasklopimo
traktor mog oca u tišini

ja sam šmeker-devojka
imam perorez u džepu
i žice u brushalteru

stavljala sam srce pod hipoteku
htela da gradimo dom
sad nisam sigurna
da li me je iko od tih ljudi voleo

ali pustila sam prošlost da to i ostane
ja se, tata, prva probijam kroz sneg
i cvetam kao kukurek

birala sam hranu, ustajala kasno
nema od takvih ništa, govorio si

a znaš kakva ću ja, tata, biti žena
jaka kao šifre na imejlu
neću se šminkati, hraniću se zdravo
na mom čelu pisaće organik

noću ću hodati sama
biću devojka-hajdučka trava
onakva kakvu nikad ne bi oženio

opstaću kad gromovi udaraju
u trafostanice, kad spiker govori
ne izlazite bez preke potrebe
a penzioneri lome kukove na trotoaru

sama sam, tata, jer ja sam ljutić-devojka
melem, ako me prisloniš na kožu
a kad me držiš predugo otvaram rane

ja sam sveže bilje, tata, i suvo sam bilje
na tavanu koje čeka da pristaviš čaj

samo nikad nisam osetila da sam
majčina ili tvoja dušica

ali, oprostila sam

traktor je startovao u zoru
 vraćao se 
kad padne mrak

nije vreme
za mene su naporno radili moji roditelji




O AUTORKI

Radmila Petrović (1996, Užice) odrasla je u Stupčevićima kod Arilja. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je završila i master studije. Kao laureat 42. Limskih večeri poezije objavila je zbirku pesama „Miris zemlje“ (Dom kulture „Pivo Karamatijević“, Priboj, 2014.), a kao pobednik 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović“ zbirku „Celulozni rokenrol“ (SKZ i Valjevska gimnazija, Valjevo, 2015). Zastupljena je u zbornicima, domaćim i međunarodnim časopisima. Učestvovala je na brojnim festivalima i čitanjima poezije širom Evrope. Njena treća zbirka poezije, “Moja mama zna šta se dešava u gradovima”, objavljena od strane PPM Enklave početkom leta 2020. godine  prodata je u preko 11000 primeraka, našla se u najužim izborima domaćih nagrada za poeziju i u finalu regionalne nagrade “Stjepan Gulin”. Ista zbirka objavljena je u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Poljskoj i Nemačkoj. Njena poezija prevođena je i na engleski, francuski, grčki, italijanski, slovenački, španski, hebrejski, albanski, bugarski i druge jezike. Boravila je na rezidencijama za pisanje u Skoplju (Reading Balkans), Berlinu (S. Fischer Stiftung), Beču (Q21),  Prištini (READ), Sofiji (Traduki), Munamakiju (Saari Residence, Finska) i Sijeru (Villa Ruffieux, Švajcarska).

*Naslovna fotografija: Dragana Udovičić

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar