„Gaza, jedno telo“ – potraga za slobodom u ruševinama nacionalnog identiteta
„Neka mi Bog podari mač i nijedan razlog da ga upotrebim“, glasi jedna poljska narodna izreka.
Zbirka poezije pod nazivom „Gaza, jedno telo“, autorke Malike Berak, posvećena je višegodišnjem stradanju i patnji ljudi u pojasu Gaze, koji neumorno i hrabro teže ka slobodi.
Njena poezija na prodoran način, a opet blizak čoveku, izražava iskustvo koje je teško opisati
svakodnevnim jezikom.
Suština poezije jeste da osetimo sve što do sada nismo doživeli, a takođe da razumemo i ono što
jesmo. Malika Berak kroz uzvišeni, a opet nama blizak poetski izraz ostavlja prostora za
promišljanje o ljudskoj patnji, gubitku, istoriji, ali i istrajnosti jedne nacije. Pesnički glas u prvi
plan izražava dekadenciju jednog nacionalnog identiteta prožetog razaranjem i ratom. U prvi
plan, dakle, stavlja pojedinca jer je Gaza i sama jedno telo. Na empatičan i izrazito hrabar način
pokušava da nam predstavi motive poput raskola, duhovnog stradanja, potrage za slobodom, ali
nastoji da takođe i sačuva dostojanstvo naroda uprkos teškim okolnostima, i da se zajedno sa
njima umetnošću bori za pravdu.
Pesnički stil kojim je zbirka napisana odlikuje se jednostavnošću i vividnim pejzažima,
prodornim glasom koji će odjekivati još dugo nakon prvog čitanja. Malika Berak je pažljivo
odabrala motive koji čitaoce podstiču na saosećanje i podršku Gazi jer je nečija svakodnevica
razorena ratom i bitkama u kojima niko ne dobija, dok se životi svakodnevno gube. Iako poetski
traktat tematizuje konkretan prostor i savremeni sukob, njena suština prevazilazi geografske i
političke okvire. Ne poziva čitaoca da zauzme određeni politički stav, već da razmisli o
univerzalnim pitanjima ljudske egzistencije, nade, i borbe.
Posmatrajući je kao savremeno književno delo, ova zbirka ostvaruje njenu najveću vrednost u
sposobnosti da, kroz umetnost koju svet najbolje oseća, sačuva glas naroda čije su priče svedene
na brojeve i izveštaje. Njeni stihovi nas podsećaju da iza svake tragedije stoje pojedinci sa
uspomenama, snovima, i željom za nekim mirnijim i boljim životom. Možemo reći da je Malika
Berak ovom zbirkom ponovo istakla suštinu književnosti – težnju ka očuvanju humanosti onda
kada je to najteže. Gaza i njeno telo – čitav jedan narod.
