DARKO MITROVIĆ: Život je najbolji humorista
Portal Gledište je ponovo ugostio dragog nam Darka Mitrovića, ex radijskog voditelja emisije „Mentalno razgibavanje“, strip crtača, voditelja TV emisije „Mentalno razgibavanje“, ilustratora i podkastera. Sa nama je kako bi najavio svoj novi stand up nastup pod nazivom – „Pas koji je zurio u čoveka koji je trčao za vozovima“ koji se održava u Beogradu u Lisabon baru 15. septembra sa početkom u 21h.
Pozdrav Dare, bliži nam se tvoj novi stand up, kako se pripremaš za isti, na koji način ti prilaziš humoru?
Svakom nastupu pristupam jako ozbiljno. Na kraju krajeva – “Humor je jako ozbiljna stvar” – kako to jednom prilikom reče veliki Lane Gutović u Razgibavanju. Shodno tome se i ponašam. Moja publika me poznaje dobro, poznaje moj humor, ponekad ima tu i vrlo ozbiljnih dramaturških momenata jer nije sve ni samo gola komedija. Ponekad je život najbolji humorista i ume i te kako da ispiše najcrnji humor sa takavim tvistom na kraju da možeš bukvalno da ostaneš bez daha. Od ovog stand up-a očekujem da ljudi upoznaju i moju drugu stranu. Ja konstano eksperimentišem I dajem sebi slobodu da se tražim, pa čak i na sceni. Stand up ima zaista upečatljiv naziv – Pas koji je zurio u čoveka koji je trčao za vozovima – Duži naslov nisam mogao da smislim…Mislim da će biti interesantan publici. Ovo je ujedno ozbiljna komedija rađena po istinitoj priči.
Tvoji nastupi su nabijeni sarkazmom, emocijama, tragedijom ali sa pozitivnim ishodom, da li jedna takva forma ima jačinu da nas izleči?
Ja sam pesimista koji se nada najboljem. Kakav paradoks!? Svaki nastup je jako ličan, samo moj, iskren do krajnjih granica, jer samo tako ljudi mogu da se poistovete sa mnom, sa pričom i nasmeju se od srca. Ja tu zaista ogoljevam sebe i iznosim privatne stvari o kojima drugi pričaju šapatom. Humor ne sme da ima kočnice, mora da bude ličan i sa stavom. To je suština stand up forme. Može da pomogne ljudima u onolikoj meri koliko oni to sami dozvole. Iza tog mog humora sa margine, krije se srećan kraj, a to je ono što nam svima nedostaje…Srećan kraj. Mada….
Može se reći da si svašta nešto započinjao i završavao ali da je tvoj neukrotivi humor uvek bio jedna konstanta, deliš li to mišljenje?
Kao što rekoh na početku ja ne mogu i ne želim da budem vezan za jedan žanr. Za ove dve i po godine koliko me nema u medijima upoznao sam sebe bolje nego u prethodnih četrdeset i osam. Ja sam ipak umetnička duša. Postoji ta konstantna potreba da se izrazim, uopšte nije važno kako i na koji način. To može da bude bilo koja forma, žanr, agregatno stanje, ali i moj humor je sa godinama evoluirao, pa sam tako i ja sazrevao zajedno sa njim. Naravno da je on sazreo pre mene. Pre sam jako želeo da impresioniram ljude i ostavim ih frapirane nakon nastupa, sada imam potrebu da ih ponovo jednostavno samo nasmejem. Humor je sveprisutan, on je uvek tu, on je deo mog bića, moj odbrambeni mehanizam, moja supermoć koju koristim u borbi protiv svog ovog zla. Počinjao sam svašta i nemam nameru da se zaustavim…Tražim sebe svuda, učim o sebi, o drugima, želim još dosta toga da kažem ali planiram da otkrijem i svoju drugu stranu koju sam uspešno krio od ljudi. Ne bojim se toga. Danas su svi kul, emocija bez, a to je ono što je pogubno. Izgubili smo se lako i prihvatili sve loše kao normalan način funkcionisanja. Ja, neću!
Da li nakon ovog događaja imaš u planu više da se posvetiš tom tvom umetničkom izrazu, pored svega ostalog što trenutno radiš?
Ako me pitaš da li planiram da nastavim da se bavim stand up-om i dalje, naravno da, da. U kolikoj meri i koliko često, to ne zavisi samo od mene. Ali ima tu nekih dogovora koje sam napravio ali ne želim da pričam još uvek o tome. Ne bih samog sebe da izmalerišem. Naučio sam se strpljenju, moji koraci su mali ali bitno je da koračam. Glupo je praviti neke velike planove, mada iskren da budem i nemam neke “velike planove”. Naučio sam da živim u običnom realnom svetu gde sam gotovo “nevidljiv” i to mi prija. Ne mislim da pravim neke drastične iskorake a opet nekom će se učiniti baš suprotno. Ja se svemu posvetim u onolikoj meri koliko mi to pričinjava zadovoljstvo. Kada to prestane da bude igra, tada napuštam to i prelazim na nešto sledeće što će me ispunjavati i činiti srećnim. Ne robujem ničemu i nikome. Kao što reče veliki Bob Dilan – “Čovek je uspešan ako ustane ujutru, legne uveče, i između toga radi ono što želi da radi.“
U međuvremenu si nakon TV-a i „famoznog odlaska“ u toku programa, pokrenuo podkast, ali si se nakon nekoliko epizoda možda najviše prebacio na dizajn, da li je i to tvoja najveća pasija?
Nisam baš najbolje razumeo ovo “famoznog odlaska”? Ništa tu nije bilo famozno, već neizbežno, nekom će se učiniti drastično ali to tako je moralo da bude. Zar zaista u državi u kojoj imamo toliko afera, masovnih ubistava, zadruge, parove i druga sranja, može neko da bude zgranut mojim odlaskom? Interesantno!? Ja sam izazvao toliku buru zato što sam radio ono što sam radio i pričao ono što mislim, a pritom ne pripadam ni jednoj političkoj opciji, što je ovde veliki problem. Pre neki dan sam nabasao na odličnu rečenicu Džim Kerija koja može da objasni ovaj fenomen – “Pitanje nije zašto puštam bradu, pitanje je zašto puštam bradu, a i dalje brijem muda?”
Podkast sam pokrenuo šest meseci nakon odlaska sa televizije ali sam brzo video da bez finansijskog šprica iz fondova ne možeš da napraviš ništa. Ukoliko te ne finansira USAID ili neki EU fondovi, možeš da zaradiš tek toliko da platiš internet, bez struje. Bez obizra na sve, imam određeni broj patrona koji me bezuslovno podržavaju i ja sam im zahvalan na tome. Imam i fantastičnu, jako pametnu publiku koja voli to što radim i njima sam zahvalan pa čak i onima koji to gledaju ali me i dalje ne podnose…Pa ne mogu ni baš svi da me vole, nisam ja Rejmond. Podkast će i dalje da postoji, bila je to neka vrsta pauze, onaj momenat kada moraš da staneš i vidiš gde ćeš dalje. To je ta neka raskrsnica, a ja sam ih imao mnogo.
Nastaviću da radim podkast ali ću ga ipak malo modifikovati. Rešio sam da se u prvih pola sata ispričam sam sa sobom o raznim društvenim temama, dok ću u drugom delu nastaviti da dovodim goste koji ne moraju nužno da budu poznati. Želim da budu specifični i meni lično intrigantni. Planiram da produciram i jedan jako interesantan i drugačiji podkast sa novim, svežim licima. Pričaću ti o tome kada dođe vreme za to. Što se tiče grafičkog dizajna, to sam radio uporedo sa podkastom. Ako bih bio precizan, više sam radio ilustracije, a moja Sandra je radila grafički dizajn i to jako dobro. Moja škola – rekoh ja onako skromno i sa zadrškom. Ona radi filmske postere dok sam ja ilustrovao za japansko, korejsko, englesko, američko i slovenačko tržište ali sam uporedo i pisao. Počeo sam konačno da pišem svoju prvu knjigu na kojoj, naravno, još uvek radim. Ja funkcionišem samo u haosu. Ako ga nema, ja ga sam stvorim!
Spremaš li možda neku izložbu svojih radova?
Imao sam u julu zakazanu izložbu “Neizbežna smrt jednog avokada” u “Novom Bioskopu Zvezda” ali sam bio prinuđen da je otkažem. Jednostavno, nisam još uvek bio spreman, U međuvremenu me je kontaktirala jedna galerija iz Njujorka pa sam sa njima pregovarao jako dugo, da bi na kraju zajedno došli do toga da je najbolje da to sve ostavimo za jesen. To će se sigurno desiti u nekom momentu ali sada imam neke druge obaveze i planove koje moram pre toga da ostvarim. Nije to više toliko teško kao što se čini, umetnost je obesmišljenja i stvara se neka nova estetika, estetika ružnog i nakaznog. Svako može da napravi izložbu. Ako ništa, više za sebe ne moram da pričam kako sam ex-crtač stripova, u međuvremenu sam uradio nekoliko kavera za japanske Manga stripove…Eej, to je nešto!
Poznato je i da dosta čitaš, ali i pišeš, da li je neko obimnije štivo na putu, i možeš li preporučiti nekog autora?
Malo pre sam samo napomenuo da sam krenuo pre par meseci da pišem svoju prvu knjigu. Ne znam gde bih je svrstao i u koji žanr. Zapravo mislim da je rano da pričam o njoj. Pre izvesnog vremena sam isuviše pričao o nekim planovima, a zatim osećao neviđen balast da to što sam ispričao ispoštujem i time doveo sebe u vrlo nezavidan položaj. Tokom pisanja više puta sam se sputavao i trudio da ostanem na kursu koji sam izneo u javnosti, jer sam osećao obavezu prema izgovorenom, a onda me pisanje odvelo u sasvim drugu dimenziju. Ne želim sebi da stvaram dodatni teret, zato je bolje da neke stvari zadržim za sebe još uvek. Inače čitam kad god imam vremena. Nedavno sam pročitao novu knjigu Vudi Alena – “Nulta gravitacija”, zatim – “Be More Pirate” – Sama Konifa Alendea, izuzetnu knjigu, jako harizmatične i fenomenalne Fren Lebovic – “The Fran Lebowitz Reader”, a počeo sam da čitam – “Beskrajna lakrdija”, Dejvida Fostera Volasa, i – “If you liked school, you’ll love work”, Irvina Velša…Eto to su ujedno i moje preporuke.
Veliki si filmofil, jel si pogledao skoro nešto zanimljivo?
U poslednje vreme, ima tome već, gledam dosta dokumentarne filmove, doku-serije i sličan sadržaj. Nadoknađujem propušteno. Gledam serije, mnoge skidam potpuno “legalno” od ono malo torrent sajtova što je ostalo. R.I.P. RarBg! Uskoro će i to nestati i spašćemo na turske, indijske, rumunske i druge niskobudžetne filmove i serije koje je Netfliks odabrao za naše tržište. Ja sam ozbiljan filmofil i seriofil…Svako veče, zapravo pred svitanje, buljim u ekran dok ne izađe sunce. Poslednje što sam gledao je odlična serija sa Semjuel L. Džeksonom – “The last days of Ptolemy Gray”, zatim – “The shrink next door”, “Platonic”, “Mr.Corman”, film – “Synecdoche, New York“, Čarlija Kaufmana i još mnogo drugih kojih trenutno ne mogu da se setim.
Kako ti danas izgledaju onlajn mediji, imamo li dovoljno kulturnog sadržaja?
Problem je što ima i previše sadržaja. Svako je dobio priliku da pravi svoj program, uskoro će ponestati gledalaca jer će svi ali baš svi imati svoj podkast na “Tjubu”. Svi žele svojih petnaest minuta slave ali generalno ima svega pa i kulturnog sadržaja. Ukoliko tražiš možeš da pronađeš baš ono što želiš i voliš. Možeš da nađeš tutorijal kako da napraviš atomsku bombu, rasklopiš Dezert Igl za šest sekundi ali možeš da nađeš i fenomenalne izložbe, predstave, jako zanimljive, poučne priče i likove. Bukvalno sve.
Za kraj ovog intervjua, dugujem ti veliku zahvalnost na izdvojenom vremenu i želji da još jednom pričaš za ovaj portal, imaš li možda neku poruku za sve one koji te prate na raznim platformama?
Ne volim te prilike kada bi trebalo nešto da poručim ljudima. To mi deluje tako pretenciozno i veštački. Ko sam ja da poručujem nešto ljudima? Želim im da budu zdravi i da im život bude što manje buran, čak dosadan.
*Pročitajte i ovo:
DARKO MITROVIĆ: Beskičmenjaštvo je ovde nacionalni sport!
DARKO MITROVIĆ ZA GLEDIŠTE : “Obraćam se onima koji nisu zaboravili da se smeju”
