GIPSANE STRUKTURE

Pitaš me kako ne napisah ništa otkad mi je ruka u gipsu?!
Druže, uz svo poštovanje ja sam uvek tako i pisao.
Stisnut.
Ko vruća ruka u zavoju.
Ulubljen.
Zgužvan.
Uz jastuk priljubljen.
Tako se ovde i živi dragi moj.
U grču.
Vrući, a hladni.
Živi, a skamenjeni.
Gipsane strukture.
Duša jedino izlazi kad puknemo…
Kad nas nema
Kad se pocepaju šavovi
Izađe to iz nas kao najglasniji krik!
Jel mora tako moj matori?
Čuješ li šta ti pričam?
Ćutnja nas je okovala
Prećutano guši
Ko da nam betonska cigla na grudima stoji
Gde nestade život?
Šta je život?
Nemaš odgovor, a mislio si da sve znaš?
Kako lako zapažamo šta drugima nedostaje
Samo treba da nas čuju
A mi?
Šta smo mi?
Sićušni delići slagalice
Oni koji se prvi izgube
Koje deca zature pred spavanje
Dečko, puk’o si!