Poezija Zorice Jošić
Svim čitaocima Gledišta donosimo poetske redove Zorice Jošić.
PRESTIŽ
Pozovi
Šapni
Udahni
Posmatram promenjen raspored nameštaja
Teško je kad ti daju da odustaneš u staklenoj bočici.
To nije otrov.
Različito od disanja.
Ne jednako gutljaju.
Staklena bočica za odustajanje izgleda drugačije.
Pogled izbrušen ostaje
Revnosno, nema šta
Opipam puls. Ujednačen je, verovatno ima dosta soli na cipelama sneg je
Preglasno govorim, glas me umara da su mi vrtovi veći ja bih pevala.
Iscedak vremena gubi se i samo prostor ostaje
nepromenljiv i sličan nama koji ljušteći kožu plačemo
i povijeni u pelene majke medijskog ludila glođemo tople pozdrave.
Daleki poznanici samo vam mašem. Vozilo je u kvaru blizu naplatne rampe
Na raskršću
Gde niko ne iščekuje sutra noć bi trajala beskonačno.
Isturiću konja na šahovskoj tabli. A onda ću probušiti četiri rupe.
Kad nešto padne sve u njih.
Imam prednost u odnosu na opijene.
Moje koleno je suvo i dalje upija, a prst pripada ruci.
U ovom kraju nema previše prilika
da iscediš dušu ralje zajedništva govore same od sebe.
Igre su pravila. Usamljenoj osobi u pola noći prilaziš
i kažeš zdravo. Flaša je tu negde.
Odlaziš natrag i trgaš se!
BAHATOST
Pružaš mi na tren
gumen balon
hajde time zovimo sadašnjost
nesnalažljivi smo
nežnost ćemo računati u sekundama
ispiši to kao pravilo
ili upozorenje
zamisli da sad vetar nanosi
prašinu u usta
i šta vidiš u ljutnji
tek ugašenoj pod jezikom
u koracima koji se gube
naspram nas
obijena
kapija, obične menjačnice
glas postaje nečujan.
prostor ispunjen tečnošću
u čaši
vrtlog u slivniku
prozirni šal na čiviluku
stepenici savladani brzim hodom
opravdavanje ponašanja
reči, gestova, reakcija
kopanje po zadnjim delovima gardarobera
disforija parfema
belouška šušti do mreže
kragna košulje izlizuje se
“besmisleni bi smo bili”
skladan rad mašina
ukazuje na potrošnost
otpor osećanja
samoća.
28.9.1994.
ljudi te progone, progonitelj si.
ostavljaš neuredne sobe,
ostavljaš da ne bi bio ostavljen
odaješ se alkoholu,
Misliš da možeš
promeniti stvarnost svojim ja
dalek si za one koji skaču
po lestvici društvenih dostignuća
opojan za one u ponjavi reda,
haizmatski vođa, nedorečenog
oči očeva uoči uočenja,
Podižeš šake
preplavljuje te nadmoć
euforični plač gubitnika
u suštini i dalje se nadaš da nećeš
podleći pod pritiskom
pomeri se,
nešto nedostaje,
gram sala na tom savršenom trbuhu
smisli nešto pravičnije od liderstva
znaš da nismo dovoljno smeli
za takvu hajku na nedužne
tvoje reči se stapaju sa nemirima
više je skriveno u njima.
O AUTORKI
Učestvovala je u projektima Argh (2018. Beograd) Poezin (2018 i 2021, Beograd ) sa poetskim performansima. Pisala pesme za časopis Librarion(2015,2018), kao i kratke filmske prikaze za časopise Helly Cherry (2014.) i Dotkom( 2016.). Bavi se slikarstvom, književnošću i filozofijom. Nezavisna scena svih kreativnih (Novi Sad, 2014.) dodelila joj je drugu nagradu “Rade Tomić” za najbolju neobjavljenu pesmu na konkursu za decu i mlade. Učestvovala je na tribini “Vasko Popa” (Međunarodni beogradski sajam knjiga, 2018) i Radionici kreativnog pisanja izdavačke kuće Enklava (2021.). Uvrštena je u Antologiju savremenih kratkih književnih formi (INAKU, Feniks, Skoplje 2021.) i Almanahu kratkih priča izdavačke kuće Nova Poetika. Objavljivana je na portalima Hyperborea, Čovjek časopis i Astronaut.
