Psihološki uticaj promena u školstvu na socio-emocionalni razvoj deteta

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Intervjuiše: Marija Mirković, student žurnalistike FPN, Univerzitet u Beogradu

Nataša Grbović, pedagog

Tema: Psihološki uticaj promena (uslovljenih virusom COVID-19) u funkcionisanju školstva na socio-emocionalni razvoj dece

  1. U kom periodu deca postaju svesna svog društvenog okruženja?

Deca rastu u stalnoj interakciji sa svojim okruženjem, pa je sredina u kojoj dete živi izuzetno važna za njegov razvoj. Razvojni psiholozi naročito ističu značaj ranog detinjstva, pre svega porodičnog okruženja. Već u prvoj godini života, javlja se privrženost što čini osnovu socio-emocionalnog razvoja. Pored važnosti uloge porodice od začeća do treće godine, period od treće do šeste godine je vreme kada je dete spremno da se uključi u grupne aktivnosti, da istražuje, stiče jasniju sliku o sebi i otuda značaj predškolskih programa za kvalitetan razvoj. Kasnije od 6. do 8. godine ukoliko je prošlo na adekvatan način prethodne faze postaje spremno da se uključi u „ritam“ jednog formalnog sistema i u druge „socijalne izazove“ koje to sa sobom nosi.

  • Koliko je polazak u školu bitan za socijalizaciju dece?

Kvalitet vaspitanja i brige u okruženju i ljudski odnosi koje deca razvijaju sa svojim roditeljima, starateljima i zajednicom uopšte, predstavljaju jedan od najznačajnijih i najtrajnijih uticaja na razvoj deteta. Društveno i fizičko okruženje u kojem deca odrastaju utiču na to hoće li ona razviti radoznalost, entuzijazam za učenje, samopouzdanje i kako će funkcionisati sa drugim ljudima. Taj proces razvoja zahteva specifične podsticaje. Jedan od tih kritičnih perioda je upravo polazak u školu. Kada dete ulazi u zajednicu koja je drugačije od porodice. Tako da socijalizacija počinje u porodici, i kroz odnose sa najbližima, ali se polaskom u školu „komplikuje“ jer dete tu ima novu ulogu, nije više „najbitnije“, već postoji još 25-30 jednako bitnih. Stoga, veoma je važno da dete još pre polaska u školu učimo kako da svoja osećanja kontroliše, prilagodi, iskaže, a u novoj sredini, odnosno školi nastavlja proces razvoja i usmeravanja emocija na socijalizovan način.

  • Virus Korona je doveo do potpuno nepoznate situacije kako za nastavnike, tako i za decu. Ko je, uslovno rečeno, pripremio osoblje škole za ponovni početak školske godine?

Mislim da se osoblje škole pripremalo usput. Nastavnici, učitelji i svi drugi koji rade sa decom su sada dosta spremniji nego u martu recimo. Prekid školske 2019/20. godine i prelazak na online nastavu doveo je do ubrzane „zrelosti“ dece, ali i ubrzane profesionalne zrelosti i razvoja odraslih. Ja u ovoj situaciji vidim benefit baš zato jer ih nije pripremao niko, već su se spremili sami. Nastavnici mahom u redovnim okolnostima nemaju ni pripremu za čas, a kada je napišu bude forme radi, jer na primer, pedagog dolazi u posetu času. Lično sam protiv toga, ako smatraš da je to bespotrebno, nemoj se baviti suvišnom administracijom. Bolje je iskoristiti vreme za razmišljanje o svom času negona smišljanje dobre formulacije cilja i zadataka časa. Kad kažem nastavnici su tokom ove situacije profesionalno  sazreli to znači da su počeli da razmišljaju kako da najbolje učeniku približe gradivo, bilo da je online, ili tokom časa od pola sata. Bitno je da nastavnik zna šta želi časom da postigne, i da pravi lični plan kako to da ostvari. On poznaje svoje sposobnosti, mogućnosti svog razreda, prostora, okolnosti u kojima radi i tome treba da prilagodi nastavnu jedinicu. A ako se ja pitam, to je priprema koja mu je potrebna. Da razmišlja, a ne da pravi skicu za nekog drugog, ili onako kako mu je tražio neko drugi. Obrazovanje je mnogo kvalitetnije ukoliko se ne stavlja u kalupe. Svako dete, odeljenje, škola je priča za sebe. I ne može se svaka nastavna jedinica raditi na isti način.Ovo je bila neočekivana  situacija u kojoj nisu stigli da nam daju forme koje treba ispuniti, pa nam je cilj svima bio što uspešniji čas, odnosno cilj je interes dece, a tako uvek treba da bude. 

  • Deca u školama će držati preporučenu socijalnu distancu, što znači da neće imati drugara iz klupe. Kako će to uticati na decu, da li će imati psihološke posledice?

To u velikoj meri zavisi od uzrasta deteta, organizacije nastave i onog ko vodi čas. Svakako, lično mislim da je tu preporučenu socijalnu distancu u praksi teško ostvariti, pa deca možda 30 minuta tokom časa neće imati drugara u klupi, ali će imati drugara sa kojim jede užinu tokom odmora. Ako me razumeš J

  • Poštovanje mera unutar škole je obavezno, a šta se dešava na odmorima, u dvorištima?

Treba praviti razliku između onoga što je propisano i onoga što je u praksi moguće ostvariti. Istina je da se deca u dvorištu i na odmorima mogu kontrolisati isto onoliko koliko posle škole, kada izađu iz kuće. Najmanji problem je ispoštovati propisano u školi i školskom dvorištu, ali ko će kontrolisati put do škole, druženje pre i posle. Niko. To i jeste apsurd situacije.

  • Deca u školu polaze sa 7 godina, pa shodno tome, smatrate li da su učenici tog uzrasta svesni ozbiljnosti situacije koju je sa sobom donela pandemija virusa?

Mislim da ni mnogi odrasli nisu svesni situacije koju je donela pandemija (što imamo priliku da vidimo na javnim mestima). Učenici tog uzrasta će situaciju doživeti u zavisnosti od toga kako je doživljava njihovo uže okruženje. Ukoliko mama nosi masku i dete će. Ako nastavnik nosi masku, ističe važnost nošenja maske i svi je onda nose, i dete će to prihvatiti i biće mu normalno. Ukoliko se maska nosi ponekad, u zavisnosti od toga „ko gleda“, koji je čas, u kom je autobusu, detetu će maska padati teško. Možemo uporediti sa nekom drugom svakodnevnom situacijom. Na primer, ako dete nauči da prelazi na zeleno svetlo, neće mu nikad biti teško da sačeka da prođe crveno. Ali, ako se sa roditeljima na crveno, okreće levo desno, ako razmišlja da li može pretrčati, radiće to i kada je samo. I biće mu baš teško kad mora da sačeka zeleno.

  • S tim u vezi da li su svesni pridržavanja mera koje se zahtevaju od njih?

Ukoliko mere postoje zakačene na oglasnoj tabli u školi, „da ima“ ako naleti inspekcija i ako im se tako pristupa, jasno je da će ih deca tako i poštovati. Ali ako se na tome zaista insistira, deca će se prilagoditi.

  • Da li ste pobornik nošenja maski u školama?

U ovoj situaciji, veoma je teško biti za ili protiv nečeg. Svaka mera zaštite je u redu, ukoliko ima smisla i nije data zarad forme. Moj stav je da nošenje maski u školi može da posluži svrsi (sprečavanje širenja virusa), isto kao i nošenje maske u bilo kojoj drugoj ustanovi. Kao da postavim pitanje, da li je apsurdno nošenje maske u kafiću, autobusu… Činjenica je da treba da se štitimo onoliko koliko je u našoj moći.

  • Kakav je Vaš stav o merama u borbi sprečavanja širenja virusa Korona u školama, da li biste nešto promenili?

Kao što sam par puta pomenula, mere postoje, ali one treba da se prilagode svakoj konkretnoj ustanovi. A to je odgovornost zaposlenih u svakoj pojedinačnoj školi. Da bi imale smisla, mere moraju služiti svrsi, a to NIJE inspekcijski nadzor, nego sprečavanje širenja virusa.

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Gledište

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar