RAZGOVORI SA OCEM
Ležao je mirno
Iako je spolja odzvanjala cika.
Tamu njegove sobe ništa ne narušava,
bilo je vreme za molitvu.
Znao je to i on i on.
Nije birao reči.
Molitva nije pesmica koju si napamet učio u školi!
Ona je vapaj.
Ona je odgovor.
Štit.
Tajni kanal između njega i njega.
Šta smo ono imali da kažemo?
Ne trabunjaj samo ispali!
Onako kako osećaš!
Nema laži, nema mržnje, agresivnosti i bahatosti već samo ljubavi…
Jel to sve?
Hoću da objedinim…
Ajde filozofe!
Ljubav je naša molitva!
Naš postulat!
Ono od čega ćemo krenuti od sutra…ako ga bude?
Ne, neće, biće potop i mnoga čuda gospodnja, nadam se da ti dobro dihtuju prozori?
To već ne znam,
samo me ne teraj da ustajem da proveravam,
a tako sam dobar položaj zauzeo.
To je položaj koji zauzimam kad se spremam za svakodnevno umiranje.
Tada namestim čitavu scenografiju za idealan zločin.
Bez tragova i razloga ali sa nekim značenjem.
Moraju me naći ovakvog dok ih budem gledao sa strane sa šeretskim osmehom.
Opet umišljaš!
Šta ću kad sam riba u horoskopu, i imam mars u petoj kući, to ti sve govori…
Rekoše mi jednom da mi služimo da svima gasimo vatru i večni plamen, nadasve jako gorljivih ljudi i znakova.
Kao u onom crtaću…ako si gledao?
Dobro, jeba ga ti, samo te zajebavam!
Nemoj mi to raditi, već je kasno, a znaš da sutra, ako ga bude, treba da…
Dečko, nek te nosi vrag, a poživi Bog!
