OVO JE PRIČA O POTOPU…

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Muzika je nevidljivo sredstvo koje čini da se čovek oseti kao životinja koja je spašena od banalnosti i često se konzumacijom tuđeg sadržaja prepoznaje građa sopstvene intime kojom se oblikuju vitalne funkcije duše.  Mnoge tužne duše zatočene u kontraevolucijskim površnim i materijalnim procesima poganih umova više nisu sposobne da prepoznaju ovu magiju, ali ima i onih koji svesno ili nesvesno preuzimaju ulogu spasioca, što zbog praporiva da i sami budu spašeni, to zbog besmisla koji svakodnevnica uglavnom plasira. Nojeva barka ili Priča o Potopu je jedna od najstarijih priča napisanih u Starom zavetu, no, u Beogradu je u poslednjih nekoliko godina takođe aktivan POTOP, ali ne kao biblijska referenca na priču o Postanju, već kao vokalno-instrumentalni sastav koji je svoje stvaralaštvo uramio ovim imenom i koji polako krči svoj put kroz gusto šiblje domaćeg močvarnog ustajalog korova.

U Potopu gitaru svira Vojče, bas gitaru svira Đura, bubnjeve svira Nevena i glas svira Vojče, uglavnom isti onaj koji svira gitaru. Namerno su se sreli pre nekoliko godina i prepoznali potencijal iz te slučajnosti, a taj potencijal se posle mnogo proba i rada pretvorio u pesme. Ove pesme dišu masnim plućima stoner-a i grunge-a,  umeju da se bučno i brzo garažno zakašlju, precizni rifovi su osvešteni dimom vlaške magije, a neke su koketne sa psihodeličnim formama rokenrola i kao takve vrlo nastrane prema uobičajenim strofarefrenstrofarefrenrefren navikama.

Uživo ovaj bend opravdava svoje ime energijom mitološke prirodne nepogode i njihovi koncerti samo neuke ostavljaju ravnodušnim. Onaj privilegovani deo publike ih je već donekle upoznao i prihvatio, uveliko rade na materijalu za svoj album prvenac i redovno imaju probe kod Pančevca.

Ovako oni misle o sebi i o drugima.

Da li je nastanak POTOP-a propraćen događajima iz Starog zaveta ili je ovaj POTOP vesnik neke nove  religije?  Koji bendovi nisu uticali na vas i koji su razlozi zbog kojih se bavite muzikom?

Vojče: Bavimo se muzikom da ne moramo da je slušamo. Starozavetni bendovi Butthole Surfers i Jesus Lizard, najpre.

Đura: Nekad pomislim da samo rege nije uticao na nas, ali onda se setim da je Vojče imao dredove. Moguće da je to izmišljotina, nikad nisam video dokaz toga. Ili jesam, ali se ne sećam. Bavim se muzikom da bih nekako video Vojčetove dredove i zapamtio to.

Nevena: Bavim se muzikom zato što stalno mogu nešto da smišljam i doživim, iznova i iznova. Ne znam ni ja zašto to radim.

U vašem stvaralaštvu se oseća prisustvo paranormalnog, da li verujete u vlašku magiju i koje u vradžbine uticale na vašu karijeru i vaše Postanje?

Đura: Na ovo pitanje može odgovoriti samo negotinska trećina benda, u Žarkovu magija ne postoji. Može i Nevena, ona je trostruka riba u horoskopu, ja sam crna zemlja, ništa magija.

Nevena: Neka Vojče odgovori na ovo pitanje. To je njegovo područje u svakom smislu. Ja se sećam samo vradžbina psovki deda Koje kad smo bili mali. Ja sam delfin u horoskopu.

Vojče: Ja koristim vlašku bajalicu za skidanje čmičkova…

Da li vam Noje spašava publiku nakon koncerta? Koje životinje bi bilo dobro sačuvati od POTOP-a, a koje pustiti da se udave u njemu? Kako doživljavate sebe uživo i koji su kriterijumi za jednu dobru svirku?

Vojče: Publika spašava nas. Dešavalo se da nam ljudi iz publike menjaju žice na gitarama, drže bubanj da ne padne sa bine, pevaju umesto nas, završavaju tekstove i pesme, itd. Ja bih pustio da se udave ribe.

Đura: Nećemo niko da se davi, čak ni u pivu. To je dobra svirka, bez mrtvih.

Nevena: Ma sve životinje znaju da plivaju tako da za njih nema brige. Za ljude, zdravo je potopiti se. Ako uspem da se potopim tokom svirke, to je to. Ako publika zaroni sa mnom, tad je najbolje. Obožavam da čujem krike i uzvike! Pojačava se talas, osećaj, sve.

Gde biste voleli da svirate? Sa kim ne biste voleli da svirate? Koja bi bila idealna predgrupa POTOP-u? 

Nevena: Duna Jam festival! Kada smo osnovali bend rekla sam Djuri i Vojčetu da je to moja najveća želja što se tiče nastupa. Festival je na obalama Italije, uvek na drugoj lokaciji i uvek tokom zalaska sunca. Prijave su putem interneta a organizatori nasumično biraju 200 ljudi koji će saznati lokaciju i moći da kupe karte. Što se bendova tiče podjednako je teško tamo upasti ali BAŠ želim to da se desi, nekad.

Đura: Voleo bih da obiđemo sve veće gradove po Srbiji, eto. Pa Balkana. Pa Evrope. Pa onda opet u Srbiju, da vidimo ima li nekoga da nas nije čuo.

Koje su vam omiljene kafane u Beogradu? Sa kim biste voleli da provedete noć u kafani, a sa kim dan, ali pod uslovom da je živ?

Vojče: Omiljena nikad prežaljena kafana je bife bivšeg hotela Rojal. Tamo je, do zatvaranja, bio štab i zvanične kancelarije benda. Kako nam se i ostale omiljene kafane zatvaraju, tražimo nove. Trenutno, u odabranim trenucima, kod Olje iliti Šećerni Pendrek na Čuburi.

Dan i noć u kafani bih proveo sa muzičkim sastavom Hotel Makedonija, mada nisam potpuno siguran da li su živi.

Đura: Omiljena je pokojna, Rojal u Kralja Petra i Vojče i ja ne možemo već 1.500 dana da se pomirimo sa time da je nema. Sedneš u drugu, ali nema sve te elemente – milion ljudi, konobare kojima znaš sve mane i vrline, osoblje za koje imate interna imena, klopu, jeftinu cirku i sve to dokle hoćeš. Zvuči kao raj, znam – tako je i bilo. Nekim danima dole je i pevačica! S kim bih voleo da provedem dan ili noć tamo? Samo još jedan sat mi dajte, sa tri probrana ortaka. Ništa od toga međutim.

Nevena: Royal nekada… A sada, šta znam ako bih smišljala i izmišljala onda bi to bilo sa jednim nevidjenim likom, dr. Gabor Matéom. Uz čašu dobrog vina slušala bih ga celu noć. Ma naravno da bih sa ekipom u Royal otišla, ali Royal nije živ.

Sa kim  biste voleli da provedete popodne u kafani, a sa kim jutro, ali pod uslovom da je mrtav?

Nevena: Popodne u nekoj mirnoj kafani uz kafu ili čaj sa mojom pokojnom baka Zorom i deda Slavkom. Baka je umrla kada sam imala 5 godina a deku nisam ni upoznala. To bi bila najdraža kafa. E a prepodne sa bakom i dekom sa mamine strane, ni njih nisam upoznala. Može. U kafani sa precima samo različitim danima.

Processed with VSCO with f2 preset

Gde može dobro da se jede u Beogradu i koja vam je omiljena hrana? 

Vojče: Plodovi noćnih mora.

Nevena: Mmm kod kuće.

Đura: Bio burek ćevap ispod Pančevca, nije omiljena al izuva. Mnogo pričam o prošlosti.

Da li Beograd zaslužuje POTOP? Da li POTOP zaslužuje Beograd?

Vojče: Ne znam da li zaslužuje, ali će ga dobiti.

Đura: Beograd zaslužuje sve što mu se dešava.

Kakav odnos imate prema divljim svinjama? Koja je vama vaša omiljena pesma?

Vojče: Mislim da se kaže “divne svinje”. 

Nevena: Ne znam kako se zove, stvarno.

Koje bendove i knjige preporučujete svojim prijateljima, a koje svojim neprijateljima?

Vojče: Preporučujem svima iste stvari, pa oni neka odluče da li smo prijatelji ili neprijatelji. Od muzike, na primer, evo sada trenutno: Pontiak, Duo trojica, Dommengang, Arhiva svetlosne godine, Hotel Makedonija. Od pisane forme listam: Embrouz Birs, Selimović, Nabokov, Juval Noa Harari – Sapijens..

Đura: Moji prijatelji sve već znaju, neverovatno su pametni, a neprijatelje ne želim da umaram, neće im ostati vremena za mene.

Nevena: Sve nežne reči sveta.

Da je POTOP pisac, kakve bi knjige pisao?

Vojče: Nešto kao Stranac i more.

Nevena: Sudac i more.

Đura: Nadam se one koje se prodaju na ulici.

Da li možete da podelite sa nama utiske o vašem prvom albumu i njegovom odrastanju? Koliko albuma planirate?

Nevena: Naš album je u intrauteriornoj fazi, samo što nije. Ne planiramo unapred ali biće kad bude.

Vojče: Da, trenutno smo u 8. mesecu trudnoće. Termin nam je do kraja godine. Ultrazvukom smo čuli da je zdrav i dobro napreduje. Ne znamo pol.

Đura: Koliko treba?

Gde i kad možemo da slušamo POTOP uživo?  

Vojče: Čim bude dozvoljeno do 15 ljudi na jednom mestu.

Đura: Nadamo se čim se završi ova vatrena korona. Bila je zakazana svirka sa Dopelord 06. maja ali ne verujem da će se ovo sa virusom smiriti do tada. Onda na leto.

Ko ste vi?

Nevena: Ono što se događa u nama.

Vojče: A ko si ti? Svaki čovek je goli otok.

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Aleksandar Marković

Aleksandar Marković

Rođen je, valjda, 1991. godine u Negotinu. Tamo je završio osnovnu i srednju i još po neku školu. Završio je i Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Radi u struci. Nema objavljenu knjigu. Voli da ćuti bar sat vremena kad se probudi, čita i sluša muziku.

Ostavite komentar