VLADAN VEŠKOVIĆ: Zdrava hrana, priroda i banje su prirodno bogatstvo Srbije!

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Veliki pozdrav za sve čitaoce portala „Gledište“! Naš sagovornik je gospodin Vladan Vešković, generalni sekretar Udruženja banja Srbije, čovek čija je reč autoritet u svetu turizma u Srbiji, a naročito kada je u pitanju banjski i zdravstveni turizam uopšte. Vladan je osoba koja je neumorno godinama skupljala znanje i iskustva, kako lična, tako i profesionalna, a celokupno svoje saznanje je usmerila na buduće generacije. Postament ovog čoveka već postoji, to su dela koja govore više od reči. Pored Udruženja banja Srbije, Vladan je pokrenuo blog „Imam rak. Pa šta?!“ (www.lekzarak.com), koji služi kao podrška i smernicama ljudima koji se suočavaju sa teškim iskušenjima, koja ova bolest nosi sa sobom. Takođe, Vladan je skoro osnovao novi program, revolucionarnog tipa. U pitanju je „Serbia detox“, (www.serbiadetox.com) jedan potpuno novi pogled na zdrav život, na čovekov pogled na svet, okruženje u kom živi i naravno – unutrašnji glas koji uvek treba da slušamo. O svim aktuelnostima vezanim za turizam, lična iskustva i lično znanje koje gospodin Vešković neumorno deli sa drugima, saznajte u intervjuu pred vama!

Gospodine Veškoviću, veliki pozdrav! Kako ste, kako Vas zatiče cela ova situacija sa pandemijom?

Zdravo, Nikola! Dobro sam, Bogu hvala i neometano obavljam redovne poslove. Istina, od kuće poslednjih šest meseci, ali to ne utiče na prisustvo Udruženja banja Srbije u javnosti, kako stručnoj tako i širokoj.

Vi ste jedan od istaknutih ljudi u Srbiji kada je u pitanju turizam, pogotovo banjski turizam. Vaše udruženje se, evo, već pola veka bori za položaj banja u našoj zemlji. Kakva je trenutna situacija sa banjama kao prirodnim biserima Srbije?

Banje su, uz planinska mesta, imale najmanji pad turističkog prometa u prošloj godini (22% u odnosu na 51% u Srbiji). Ako se uzme u obzir da su zdravstvene ustanove u banjama u dva navrata bile u Kovid sistemu, i da je promet u banjama time smanjen za najamanje 500.000 noćenja, situacija je još i dobra. Za prva tri meseca ove godine još nema zvanične statistike, ali nema razloga za značajno drugačiju situaciju.

Kada biste sada radili SWOT analizu, odnosno, analizu snaga, slabosti, šansi i pretnji, gde se sama analiza odnosi na banje Srbije, šta biste izdvojili iz svakog segmenta?

Udruženje banja Srbije je do sada uradilo najmanje desetak SWOT analiza, najviše njih u poslednjih dvadesetak godina. Ovo zbog toga što se slika banja Srbije najviše menjala od početka ovog veka do današnjih dana. Ako se investicije u banje nastave ovim tempom, analize stanja će se raditi svakih 5 godina.

Neću ovde predstaviti celu SWOT analizu, jer bi time znatno umanjio potrebu za neka naredna pitanja o banjama, tj. unapred bih na njih odgovorio. Ipak, da pomenemo neke od karakteristika naših banja.
Snaga srpskih banja leži, pre svega, u resursima i tradiciji. I pored tužne činjenice da koristimo samo 5% prirodnih resursa u vidu lekovitih voda, ovaj potencijal čini osnovnu snagu srpskih banja. Drugi potencijal, bez koga prirodni gubi svaki značaj, jeste ljudski, odnosno stručni resurs. Srpska balneologija je, po priznanju dr Sigrun Lang (nekadašnje predsednice Evropskog udruženja banja i gradonačelnice Baden – Badena) najbolja u Evropi. I tu prestaje svaka priča o eventualnom zapostavljanju medicine u banjama u slučaju vlasničke transformacije zdravstvenih ustanova u banjama (što bi bio deo analize o pretnjama).
Slabost naših banja leži u saobraćajnoj i komunalnoj infrastrukturi, kvalitetu smeštaja u zdravstvenim ustanovama i raznovrsnosti pratećeg sadržaja na nivou destinacije.

Šanse su komparativne prednosti naših banja u odnosu na banje zemalja u okruženju. Dve zemlje (Crna Gora i Makedonija) nemaju banje, jedna nikako da razvije onih desetak koje ima (Federacija BiH i Republika Srpska), dok Hrvatska tek ulazi u svet zemalja sa razvijenim banjama. Šansa može biti i još uvek očuvana prirodna sredina u kojoj su banje locirane.
Najveću pretnju sam već pomenuo, ali nije zgorega ponoviti: umanjenje značaja medicine u banjama će svakako umanjiti i mesto banja u ekonomskom razvoju naše zemlje.

Širom sveta ljudi znaju za Karlove Vari u Češkoj, za Baden-Baden u Nemačkoj, za Viši u Francuskoj. Zašto naše banje nisu toliko poznate? Kako bi se konkretno Vaše udruženje pozabavilo ovim problemom?

Već i letimičan pogled na istorijski razvoj srpskih banja nam daje odgovor na ovo pitanje, a to je: želja da se banje približe svim slojevima samoupravnog socijalističkog društva. Koliko god ovaj moj stav delovao elitistički, ja sam u njega opravdano ubeđen i mogu da ga branim velikim brojem argumenata. Pre svega, banje u Zapadnoj Evropi su i dalje namenjene srednjim i gornjim slojevima društva. Tamo ne postoji ubeđenje javnog mnjenja da u banje idu „stari i bolesni“, koliko god to bilo blisko istini, ako se pogleda starosna i profesionalna struktura banjskih gostiju u velesilama banjskog turizma. Na kraju krajeva, banjski turizam nigde nije namenjen mladima (25 – 35) i činjenica da mladi zaziru od srpskih banja ne treba da zabrinjava. Drugo, samoupravni socijalizam je privatnu svojinu smatrao nepotrebnom, a privatnike olako svrstavao u narodne/državne neprijatelje. Bez privatnih investicija u smeštajne objekte u banjama nema priče o elitnom turizmu, a banjski to po vokaciji treba da bude.

Udruženje banja Srbije na više načina promoviše banje Srbije. Kada je u pitanju široka javnost to je organizovanje nastupa banja na sajmovima turizma, na stručnim skupovima. Kada je stručna javnost u pitanju, ponosni smo na status našeg Udruženja u očima kolega u zemljama u okruženju. Bili smo inicijator, a kasnije i tim lider u realizaciji veoma važnog skupa pod nazivom BalkanSpa Health & Wellness Summit, koji se održao pet puta u periodu od 2011 – 2015, kada je prerastao u BalkanSpa Institute.

Šta srpske banje mogu ponuditi svetu, a ne mogu druge banje Evrope i sveta? Da li se po bilo čemu izdvajaju?

Prvo što možemo da ponudimo bez ikakvih investicija jeste puno zdravlja za malo para! Gotovo svaka srpska banja može za 10 – 14 dana da „podigne“ pacijenta za novac koji je na Zapadu potreban za iole ozbiljniju dentalnu intervenciju. Uostalom, treba reći da za samo 1,56% od budžeta Fonda za zdravstveno osiguranje, naše banje svakog meseca na posao vraćaju 8.000 do 10.000 radno sposobnih ljudi! 1,56% je na nivou statističke greške, tako da priču o tome da je rehabilitacija u našim banjama skupa mogu da pričaju samo neuki ili nedobronamerni ljudi. A ne treba slušati ni jedne, ni druge …

Koliko banjama Srbije nedostaje odgovarajući menadžment? Ima li Srbija kadar da uposli dovoljno ljudi na tim pozicijama, koji će vremenom pozicionirati banje Srbije na međunarodnoj turističkoj mapi?

Evo dobre prilike da uredimo terminologiju, odnosno da definišemo šta podrazumevamo pod pojmom „banja“. Gotovo po pravilu se tako nazivaju zdravstvene ustanove u banjama, a veoma retko cela turistička destinacija. Istini za volju, među „banjama“ imamo samo dve destinacije – Vrnjačku i Sokobanju. Ostalo i jesu specijalne bolnice za rehabilitaciju. Onda ću na ovo pitanje odgovoriti smatrajući da su banje i jedno i drugo.

Pozicioniranje bilo koje ustanove, pa čak ni turističke destinacije, ne može biti zadatak njenog menadžmenta. Pogotovo ne u Srbiji. Zašto? Zakon o turizmu odavno predviđa da lokalne turističke organizacije prerastu u DMO (destinacijske menadžment organizacije), a koliko njih je to učinilo? Ni jedna! A i neće skoro ako se nastavi sa ovakvim odnosom prema njima i kadrovima koji ih vode.
Ovo je bio lokal, hajde da krenemo dalje, prema vrhu. Priča o borbi Udruženja banja Srbije za povratak statusa banja koje realno zaslužuju, traje 15 godina, i mogla bi se od nje napisati jedna knjiga od par stotina stranica. Ovde ću pomenuti samo epilog – banje su u Strategiji razvoja turizma Srbije 2016 – 2025. najzad ušle u tri najvažnija i najpotentnija turistička proizvoda Srbije. Toliko smo mogli kao član Nacionalnog saveta za razvoj turizma.

S druge strane, menadžmnet zdaravstvenih ustanova je rastrzan između lečenja i prodaje slobodnih ležaja! Ne znam sličnu situaciju u Evropi, a dobro sam upoznat sa tim delom organizacije u banjama. Naime, RFZO plaća lečenje u nešto manje od polovine svih ležaja u zdravstvenim ustanovama u banjama. Ostatak (oko 3.500 ležaja) je na slobodnom tržištu, i da bi opstale bolnice u banjama ih moraju popuniti. To znači da zdravstvena ustanova MORA da oformi službu marketinga i prodaje. Jedinstven slučaj u svetu: država finansira 40% kapaciteta, a raspolaže sa 100% kapitala!

Da zaključim, pozicioniranje jednog turističkog proizvoda na svetskom tržištu zadatak je države. Ali, ona mora da se odluči koji je to proizvod i da ga „gura“ najmanje deset godina. Ne može se na svetskim sajmovima prezentirati jedne godine gradski turizam (city break), druge gastronomija, treće planine i skijanje. To ne vodi ničemu.

Nedaleko od Vrnjačke Banje se nalazi nekoliko divljih deponija, dok se u samoj Vrnjačkoj Banji pre nekoliko godina mešala fekalna voda sa mineralnim izvorom „Snežnik“. Imate li komentar na ovo? Zašto nadležni organi do sada nisu našli praktičnija rešenja?

Ovo se pitanje može postaviti generalno za Srbiju i odnos naroda koji u njoj živi prema sredini koja ga okružuje. Nikako da nađem naziv za onoga koji u reku ili šumu baci uginulu životinju, satrulu školjku automobila ili veš mašine, džak plastičnih boca, a da taj naziv ne bude uvredljiv. Mnogo lakše bih našao kaznu za to delo, da se ja pitam. Ali, ne pitam se.

Ali, deponija se može ukloniti. Košta, ali je moguće sve vratiti u prvobitno stanje. Ima jedna naša navika koja pravi nenadoknadivu štetu. Šta se ne može popraviti? Recimo, ležište lekovite vode uništeno/zaprljano gradnjom objekata u neposrednoj blizini izvorišta. Postoji zona sanitarne zaštite, zakon predviđa i velike kazne. Ne vredi.
To se desilo i Vrnjačkoj Banji početkom ovog veka, dešava se i dalje. Niko od onih koji to treba da spreče ne reaguje.

Jedno možda, malo čudno pitanje: zašto radite sve ovo što radite kao udruženje? Javna tajna je da politika i političke situacije u Srbiji diktiraju manje-više sve. Koliko je teško biti dosledan u svojoj viziji i misiji kao Udruženja banja Srbije? Na šta ste najviše ponosni u dosadašnjem radu?

Pitanje nije čudno i na njega se može odgovoriti nadugačko i naširoko. Budući da je upućeno samo nama, mogu reći da do sada nismo trpeli pritisak te vrste. Bilo je teško u periodu 2007 – 2012. kada je država izašla sa idejom da proda RH centre u banjama, bez jasne vizije kako će to uraditi. Na meti su bili samo RH centri koji rade uspešno, koji su mnogo uložili u prateće sadržaje. Dobar domaćin ne prodaje ono što mu donosi prihod. Borili smo se i izborili. Posebnu ulogu u tom uspehu imaju mediji i ja im ovoga puta zahvaljujem.
Najveći razlog za ponos je, svakako, činjenica da postojimo 51 godinu. Dalje, zauzeli smo značajno mesto u nekim telima koje osniva Vlada, i odakle možemo da utičemo na ligislativu koja na bilo koji način utiče na poslovanje članica. Najkraće, ponosni smo što možemo da ispunimo najvažniju misiju našeg Udruženja – da uspešno štitimo interes članova. Mi smo tu zbog njih.

Mnogi govore da je ekologija u Srbiji uništena izgradnjom mini hidroelektrana. Šta Vi mislite o tome?

Ne verujem da bilo ko iz grupe mislećih ljudi koji su svesni značaja okoline koja nas okružuje može da se složi sa sateravanjem reka u cevi. To nema veze sa bilo kakvim interesom šire zajednice, sa uštedama u proizvodnji električne energije i slično.

Mnogi mladi ljudi imaju želju da se korenito promene neke stvari u Srbiji, ali se čini da mladi nemaju dovoljno podrške od svojih prethodnika. Da li mladi treba da iznesu sve na svojim plećima, ili treba da postoji sprega između mladosti i iskustva?

Mladima je svojstveno menjanje sveta koji ih okružuje. Tako je oduvek bilo i tako će, nadam se, biti i dalje. Svaki od nas „prethodnika“ je bio mlad i mnogi svoju mladost nisu zaboravili. Ali i nama su prethodnici nešto ostavili. Nije sve bilo dobro i valjano odrađeno, ali su takve stvari uvek u manjini. Svaka generacija nasleđuje kakvu – takvu osnovu, koju mora da nadogradi. I u tome je uvek uspešnija od prethodne generacije, jer je pametnija, praktičnija, spremnija na rizik i, pre svega, željna dokazivanja. I sebi i drugima.
Ali, kao što nasleđuje urađeno ili započeto, tako nasleđuje i znanje. Osnova svakog napretka je znanje, a njega može da prenese samo starija generacija, u školi i na poslu. Zato mislim da sprega mladosti i iskustva nije izlizana floskula, nego nasušna potreba.

Koje projekte mladih biste vi podržali? Da li postoji neka sfera u kojoj biste Vi i Vaše udruženje stalo uz mlade?

Ne vidim projekat mladih koji ne bismo podržali ukoliko je u delokrugu rada našeg Udruženja.

Vi ste nedavno pokrenuli novi projekat, Serbia detox. Možete li nam malo više reći o tome?

U godini u kojoj obeležava prvih 50 godina uspešnog rada, a u skladu sa svojim programskim opredeljenjima, neprofitna asocijacija Udruženje banja Srbije je pokrenula realizaciju niza edukativnih događaja koji za cilj imaju promociju domaćih turističkih destinacija i kapaciteta, kao i očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja stanovništva Srbije. Svesni složenosti projekta koji ćemo realizovati, formirali smo Srpski Detoks Tim, koga čine Udruženje banja Srbije, Talas Travel d.o.o., Centar Integrativne medicine iz Novog Sada, te „Guliver” TV Produkcija.

U toku 2021. godine ćemo realizovati najmanje šest trodnevnih događaja (petak/nedelja), sa 20 – 30 učesnika po događaju i to svakog poslednjeg vikenda od aprila do septembra, pod nazivom “Upoznaj sebe putujući Srbijom”. U planu je i realizacija dva do četiri sedmodnevna događaja sa nešto proširenim sadržajem, kao i povećanje broja događaja u godinama koje slede. Izbor destinacija za događaje je pao na mesta koja svojim prirodnim resursima ispunjavaju stroge kriterijume za detoksikaciju organizma i koje nam omogućavaju da potpuno obradimo temu koja obeležava prvu godinu organizacije ovog događaja – lekovito bilje. Planirane destinacije su: Vrnjačka Banja, Prolom Banja, Sokobanja, Sirogojno, Tara, Koštunići, Stara Planina, Fruška Gora, Perućac, Javor i Zlatar.

U drugoj godini realizacije planiramo povećanje broja događaja sa 6 na 12 – 18 i pokrivanje cele teritorije Srbije. Sastavni deo programa je upoznavanje učesnika događaja sa destinacijom preko svakodnevnih rekreativnih šetnji i obilaska prirodnih, kulturnih i istorijskih atrakcija po preporuci lokalne turističke organizacije (LTO). Agenda svakog od ovih događaja podrazumeva učešće eminentnih predavača iz svih oblasti koje preventivno ili kurativno utiču na zdravlje učesnika događaja.

Šta Vas je navelo da se upustite u taj novi poduhvat?

Kao i većina mojih sunarodnika, i ja sam o svom zdravlju počeo da brinem kada je došla bolest. Dva karcinoma u dve godine je trebalo pobediti … Najkraće, daćemo sve od sebe da mnoge naučimo zdravim navikama.
Ali, šta o zdravim navikama može govoriti neko ko je rođen u Nišu, a ko je veći deo detinjstva proveo u Vojvodini? Mislim ovde, prvenstveno, na navike za stolom i na ono što se na njemu pretežno nalazi, generacijama unazad. U suštini, jedino što je zajedničko jugu i severu naše zemlje jeste gurmanluk. Da bi bilo ukusno, jelo mora da bude ljuto, slano, crveno i masno! Sve ostalo – bljak!
Kako da onda ja drugima „solim pamet” o tome šta i kako treba jesti? Zapravo, do pre pet godina nisam želeo ni da slušam o prednostima zdrave i pravilne ishrane. Ono što mi je nuđeno kao zdravo za mene je bilo neslano i bledunjavo (zamisli nema aleve paprike!). Nekako… Nepoželjno. Pa još nema mesa! Daj to nekom drugom, ja ću kulen. Znaš onaj – sremački!

Prvi obrok mi je bio ručak. Do njega me drže dve-tri kafe, svaka po dva decilitra, uz mnogo cigareta. A nakon toga: dugo očekivani gospodin ručak. Gotovo se redovno događalo da naprasno ogladnim baš kada treba ići na počinak. A kako da zaspim gladan? Ne, to ne smem sebi da dozvolim, makar se cele noći okretao zbog punog stomaka. Kako sam se hranio? Pa, kao što bi rekao Balašević: „Spremila nam kuma naša za užinu paprikaša, pa kolače, krmenadle i par sarmi svakom”.
Da ređam još ili ti je već muka? Ako jeste, to je dobro. Za tebe ima šanse!

Polako, ali sigurno, uništio sam sve odbrambene sisteme koje nam je priroda podarila, a da to nisam znao. Ko zna koliko bih još terao inat samom sebi da se moj organizam nije pobunio. Na sreću, poslao mi je poziv u pomoć – zaradio sam karcinom koji boli! Da nije bilo tog bola, danas ne bih pisao ovaj poziv da se uzme u pamet svako ko ga čita. Ne bih uživao u napretku svoje porodice, ne bih jutros ženi čestitao rođendan, ne bih bio svedok transformacije svoje dece u odrasle ljude. A malo je falilo da im, bar na neko vreme, oduzmem radost života. A sve to zbog čega? Zbog slasti zalogaja i prijatne gorčine duvanskog dima? Ne znam primer veće sebičnosti i samoživosti!
A onda se, jula 2017, sve promenilo – ostao sam bez dela jednjaka i želuca. Četiri vrhunska lekara i ne znam koliko tehničara se borilo za moj život punih šest sati. Spasili su što se moglo spasiti. Dva dana na intenzivnoj, pa nazad na odeljenje, u ruke onih anđela čuvara maskiranih u uniformu medicinske sestre. Tako je to, lekari ti spasu život, a sestre ga održavaju. Neću pominjati imena, mnogo ih ima. Samo ću reći: Šesto odeljenje Prve hirurške klinike u Beogradu.
Nisam znao zasigurno da li je to opomena ili kazna? Ne znam ni sada, ali mi više nije ni bitno. Neka je i jedno i drugo. Ako je kazna, trpeću, verovatno sam zaslužio. Ako je opomena, širiću priču dalje u nadi da će se još neko promeniti. Jedan život više, meni od ove borbe više i ne treba!

Kako je sada? Slušam svoje telo, stomak pogotovo. Na mom meniju su povrće i lagano meso, najčešće kao čorba i voće između obroka. Obroci taman toliki koliko mogu da podnesem. Ali, mala neopreznost i eto nevolje. I, ako je nekome i to bitno, petnaest kilograma manje. Šećer i duvan sam davno ostavio ili, tačnije, ostavio je on mene. Teška operacija, višemesečna hemioterapija- ne ide duvan uz to. Četrdeset i dve godine sam duvanio! Ako je za vajdu, dosta je.
Žao mi je što za kratak i jasan opis mojih sadašnjih životnih navika nemamo srpsku reč. Kako god da prevedeš „detoks” nije to to. U stvari, zovi ga kako hoćeš, samo ga primenjuj stalno. Neka ti detoks bude navika, a ne povremeni izlet. Nije lako, ali vredi, veruj mi.

Da li banje Srbije mogu naći interesa u Serbia detox-u?

Najizraženija karateristika jedne banje ili klimatskog mesta je da se nalazi u nezagađenom i mirnom okruženju. Zato ćemo naše skupove i organizovati u banjama i klimatskim mestima. Interes će imati i turistički objekti i lokalna zajednica, pogotovo zbog TV emisije koja će pratiti svaki od ovih skupova.

Serbia detox se čini kao nešto novo u našoj zemlji. Doduše, viđali smo slične projekte koji propagiraju zdrav život, velnes i spa, ali Serbia detox kao da podseća čoveka na povratak prirodi? Da li je to, između ostalog, misija ovog programa?

Zbog edukacije iz šumske medicine, koju će sprovoditi prim. dr Gorana Isailović može se reći da je jedan od ciljeva Srbija Detoksa i povratak prirodi. Ali, ja bih našu misiju najkraće definisao kao povratak prirodnim (zdravim) navikama koje smo zaboravili – ishrana u kojoj dominira povrće, više kuvano a manje pečeno, manje začinjeno, … Važan segment edukacije jesu i predavanja prim. dr Nikole Radakovića o svim elementima fizičkog detoksa, o značaju pokreta, vode i slično. Dr Danijela Karamarković je zadužena za pripremu menija za svaki događaj i priču o zdravoj hrani i pravilnoj ishrani. Dotaći ćemo se i Ayurvede, drevne indijske medicine uz pomoć našeg prijatelja iz Istre, Nebojše Rađenovića.

Šta je Vaša misija, a šta vizija Serbia detox-a? Kako posmatrate Serbia detox na duže staze? Možemo li očekivati nešto inovantno od Sebia detox-a u narednom periodu?

Neskromno smatram da naš projekat ima budućnost. Namera nam je da u toku 2022. godine animiramo ljubitelje zravog života iz zemalja u okruženju. U tu svrhu razvijamo autentični turistički proizvod, čiji je moto „Srbija, zemlja prirodnog detoksa“. Naravno, sve će ipak zavisiti od toka epidemije, koja izgleda nema nameru da odustane.

Vi ste osnovali blog pod nazivom „Imam rak. Pa šta?!“ Svaka Vam čast na tome, pre svega. Da li Vas je Vaša lična borba sa ovom opakom bolešću motivisala da pokrenete Serbia detox program? Kako ste implementirali svoja iskustva na ovom polju kada je Serbia detox u pitanju?

U odgovoru na pitanje o tome šta me je navelo da pokrenem Srbija detoks, nalazi se i deo odgovora na ovo pitanje. Ipak, prethodio je blog koji je rezultat pozitivnog odgovora čitalaca na moje putopise iz Rusije, gde sam lečio karcinom. Uvideo sam značaj podrške koju sam time pružao onkološkim pacijentima i tako je krenulo. Želeo sam da im na svom primeru ukažem na surovu činjenicu: ili ćeš terati inat i boriti se ili ćeš potonuti! Druge nema!

Ceo svet je zaustavila pandemija. Imate li predstavu kada će se otprilike stvari vratiti u normalu?

Ne smatram se kompetentim da na ovo pitanje odgovorim.

Mislite li da je turizam možda nepovratno narušen? Kada možemo ponovo očekivati istu cirkulaciju ljudi koji putuju iz turističkih razloga?

Prva prognoza Svetske turističke organizacije je bila da će se turistički promet u svetu vratiti na nivo postignut 2019. tek 2023. Ta prognoza je data kada je pandemija trajala nepunih šest meseci. Ko sada, kada je umesto da pada, broj zaraženih u porastu sme da se usudi da daje bilo kakve prognoze?

Kako vidite banje Srbije u bliskoj, a kako u daljoj budućnosti? Možemo li se nadati dobrom?

Zdravstveni turizam može da bude strateški turistički proizvod Srbije, ako ga država takvog prepozna i postavi na mesto koje zaslužuje. Zdravstveni turizam najbrže vraća uložena sredstva, a da pri tome trpi najmanje posledice eventualne ekonomske krize. Dokaz za to je nivo prometa koji je ostvario zdravstveni turizam u periodu 2008 – 2012.

Šta biste poručili mladima u Srbiji koji žele da se bave turizmom?

Turizam je lep i težak posao! U turizmu najviše radiš kada svi drugi odmaraju, nemaš prava na lice bez osmeha. I ono najvažnije (što se obično govori za hotelsku recepciju) – nikada nećeš imati drugu priliku za prvi utisak!

A koju poruku biste poslali onoj grupi sa početka intervjua – mladima koji žele promene, koji žele svoj pečat i trag da ostave za sobom?

Poruka njima je kratka i jasna – ostanite u Srbiji i borite se! Budite radoznali, vredni i drski u granicama pristojnosti. Niste najpametniji, ali ste najmlađi. To vam niko ne može oduzeti. Ali, požurite, mladost brzo prođe! Neizmerno Vam hvala na Vašem izdvojenom vremenu.

Čitaoci „Gledišta“ Vam žele dobro zdravlje i puno sreće u daljem radu! Želite li nešto posebno istaći za kraj intervjua?

Pravo da Vam kažem, toliko sam se danas raspisao da bi bilo suvišno da na kraju pravim rezime. Dotakli smo se mnogih pitanja (meni se čini svih!), pa koga interesuje neka sam izvlači zaključke.

Razgovarao Nikola Tripković

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Gledište

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar