ČOVEK BEZ SLUHA U NOVOM SADU: Pank-rok doktorat

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

*Upozorenje

Izveštaj sa koncerta koji sledi sadrži elemente rokenrola, hektolitara pank– roka i nije za one sa slabim srcem, ili za one koji ga nemaju. Pre čitanja detaljno proučite uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na izveštaj, posavetujte se sa lekarom, farmaceutom, popom ili obližnjim egzorcistom. 

P.S. Svi su preživeli.

Prolog

U Novom Sadu u Šemrok baru nastupili su Čovek Bez sluha uz podršku bendu Nikom Ništa. Svirka je počela tačno u 22:00…  bar je bio prepun, publika je horski pevala i tapšala; taši- taši tanana i svilena…  Koncert je otvorila pesma…zatim su se ređale.. a završili su sa.. Sprdam se, bre. Ne brini. To možeš da čitaš u nekim drugimi izveštajima, ovde nikako,  jer ovo je ozbiljan izveštaj sa koncerta ozbiljnog benda, a ja sam Miki… već dugo,  a ti u dilu sa tugom velika budi pa nekim čudom možda mi se svidiš. Možda.

Glava  I  (U inat sivilu)

” Sve moje bube, uz fanfare i trube marširaju u inat sivilu”, i zaista je tako bilo. Dan je bio jedan od onih koji su sivi i kada nemaš mnogih razloga da se motaš po gradu, ali baš u inat sivilu pustiš te trube i fanfare da odrade svoj marš kako i dolikuje. Pank-rokerski, drugarski do koske, bez prenemaganja ifoliranja.

Nikom Ništa je bend iz Kragujevca koji je otvorio svirku i uspeo da pogasi ljudima detektore za loše stvari koje se dešavaju i da se okrenu onima koje su dobre, koje vrede i koje gle’ čuda, postoje. Istina, možda na prvu loptu nisu vidljive ali su tu, u nama ili oko nas. Na nama je koliko ćemo posmatrati znakove pored puta, primetiti ih i posvetiti im pažnju, uprkos treći put pomenutom sivilu koje nas okružuje.

Njima ne trebaju filteri sa Instagrama ili fotošop da bi ulepšali ono što se dešava na bini, i pored bine; muzika koja je logičan i prirodan naslednik rokenrola je uspela da napravi spregu bend-publika i ona se sve dešava samo od sebe. Važno je napomenuti da se njihove autorske pesme pevaju u Novom Sadu, jer sve je teže za novi bend da probije barijeru rodnog grada, a ovi ljudi su uspeli u tome.  A oni skeptični, koji su ostali zaglavljeni u mitu kako nema više novih dobrih bendova, dobili su novi demant od strane ove ekipe i trebali bi da restartuju svoj operativni sistem, jer u suprotnom, zbog Nikom Ništa će im izlaziti ”ERROR 404”.

Glava II  (Superheroj, bend, publika)

Po definiciji superheroj si onda kada imaš nadljudske i supermoći, osim ako nisI Betmen. A možeš i biti bend ČBS i da imaš pesmu pod nazivom Superheroj.  Zapravo, ne možeš. Jedan je ČBS.

Pao je sneg, ali moj drugar iz klupe Isak Njutn kaže da je sila akcije po intenzitetu jedanka sili reakcije, njihov pravac je isti, ali im se smer razlikuje i da te dve sile uvek idu u paru. Na svirkama Čoveka Bez Sluha Isakova tvrdnja uvek potvrdi, časna pionirska. Neverovatna je energija koju bend šalje sa bine, i podjednako neverovatna energija koju dobija nazad od publike.

Neprestana razmena koja funkcioniše besprekorno. Pretpostavljam da se takve stvari mogu desiti samo ukoliko akteri akcije i reakcije imaju nešto transcedentalno, prediskustveno ali i slična proživljena iskustva pa na taj način komunikacija putem muzike dobija svoj potpuni oblik i čini savršeni krug. Ako hoćeš da imaš velik i opasan bend, što ČBS jeste, ovo ti je jedna od najvažnijih stvari koje treba da imaš. Pazi,  Radojeviću publika veruje Svaku, sa velikim S, reč koju otpeva. Opasno mu veruje kada peva stihove koje ja napisao i koji neretko odlaze u ozbiljnu poeziju koje bi rado prisvojili i najveći pesnici sa ovih prostora; a i nije tajna da su njegovi stihovi naišli na reči pohvale naših najvećih teksopisaca.

ČBS definitivno ima slatku muku jer ne mogu da odsviraju sve pesme koje publika želi, i da,  svako ode kući uskraćen za bar jednu omiljenu pesmu koju su iščekivali to veče. Znam, jer ljudi kada sastavljaju top pet od ovog benda nikada se ne desi da su svih pet pesama iste. Publika podjednako dobro prihvata i pesme sa novog albuma, i stare pesme što znači da bend živi svoj puni život. I da, ovde publika ne dolazi da se slika za svoj Instagram profil, okej ima ih par, ali u velikoj većini su tu ljudi koji vole muziku ovog benda i dolaze da ih slušaju zato što ih vole. Amin.

Glava III (Reci ne, sociologija, balkanska kulturološka spona)

Sa sociološke tačke gledišta ČBS zapravo jeste bend kakav je trenutno neophodan da postoji na ovim prostorima, ili što bi neoliberalci rekli regionu, zato što besprekorno i hirurški precizno seciraju socijalno–ljubavnu tematiku i iznose stvari tačno onakve kakve one jesu i nazivaju stvari pravim imenom što danas jako malo bendova radi.  Socijalna angažovanost nije samo ako digneš srednji prst i pocepaš onu čuvenu dvolitru, ne.  Socijalna angažovanost je i kada u teksotvima pevaš o odnosu dvoje ljudi; bilo to prijateljstvo ili ljubavna veza.

 Njihova muzika jeste moderna, i jeste muzika za 21. vek, ali izražaj tih pesama nije zatvoren kao što je zatvorena nova muzika, novi filmovi, novi bendovi, već je sačuvala onu otvorenost i iskrenost koju je sa sobom nosio 20. vek kada je popularna kultura ili rokenrol muzika u pitanju.

Skoro sam sa drugarima razgovarao o razlici u mentalitetima ljudi koji žive na planini, pored reke ili u gradu; svi imaju različit temperament i senzibiltet. Bend je u Novom Sadu uspeo da okupi gotovo čitavu bivšu Jugoslaviju u jednom lokalu; Srbija, Crna Gora, Hrvatska i BIH, a nije da ne sviraju u pomenutim zemljama. Što će reći, verni poštovaoci benda koj ih prate i koji su gladni dobre svirke ili prezasićeni škartom koji im se servira. Poštovaoci i publika se obično ne izdvajaju, ali ovaj put se desio presedan. ČBS sada ima novog najmlađeg fana koji ima samo šest godina. Misija je ispunjena, očigledno.

GIava IV (Stanimo u gard i psihomotorika publike)

Kada te neko stihovima pesme  ”Stanimo u gard”  pozove da se dozoveš pameti, ne možeš ostati ravnodušan, osim ako nisi emotivni bogalj ili politički nepismen, a takvih nas ima na izvoz. U Šemroku  smo, svirka i dalje traje. Neozbiljno bi bilo sa moje strane da pričam o kvalitetu muzičara i kvalitetu svirke jer su ovi ljudi profesionalci.

Neozbiljno je da bilo koji novinar dovodi upitnost nečijeg sviranja ko je na sceni toliko dugo, ili da napominje kako dobro zvuče i kako prave dobru atmosferu. Naravno da zvuče dobro, da ne zvuče dobro ne bi ni postojali toliko dugo. Naravno da publika peva ceo koncert, ČBS nije bend koji ima dva hita. Danas kada zreli ljudi imaju pažnju u proseku četrdeset sekundi po zvaničnim istraživanjima, a mladi osam sekundi, kada sve funkcioniše na klik i instant, postoji bend koji čoveku može da zadrži pažnju, zamisli, ceo koncert.

ČBS, jes. Bend koji iz albuma u album uspeva da prevaziđe samog sebe, a iz svirke u svirku zvuče sve bolje i svežije.

Epilog

Svirka se završila. ČBS je nokautirao Šemrok i Novi Sad, onim boskerskim rukavicama sa omota kao pre dva meseca ona prodavačica na pijaci komunalnu policajku. Ako je. Ne, neću ti reći koje su pesme svirali, a koje nisu. Dođi na njihov sledeći koncert pa poslušaj ako te zanima redosled pesama, a možda dobiješ i neki poklon od benda. P.S. Ovaj bend funkcioniše kao uži članovi porodice, a publika se grana na porodičnom stablu i ne ostaju uskraćeni za njihovu pažnju. Dišu kao jedno. Redak fenomen, zar ne?

*Sreća je prva komšinica očaja, ljubav je tamo gde stanujem ja.

Link do galerije:

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Nenad Baraković

Nenad Baraković

Nenad Baraković Bara je autor Gledišta, dolazi iz Novog Sada gde je i rođen 1991. godine. Doživotno potlačen, društveni aktivista, pank-roker, muzičar, tonac, novinar i pisac u pokušaju.

Ostavite komentar