Novembarska

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Svake večeri uredno sam sahranjivala stare osjećaje.
A oni se jutrima vraćali sa prvim zracima sunca, udarima vjetra ili kapima kiše.
I magle su ih prepune, one teške jesenje .
Poput bumeranga se vrate, uđu bez kucanja,
Zapljusne me njihova toplina , teško se diše.
Vaskrsavaju poslije hiljadu i jedne smrti.

Nude mi primirje,
al’ samo na čas dok ne postave ultimatum po ko zna koji put.
Pregovaramo satima , bezuspješno, mučno.
Sati se pretvaraju u dane, dani u godine.

Preplavljuju sobu, mene.
Pune su ih police , kutije za nakit, tek oprani peškiri.
Mogu da ih namirišem u svakom kutku.
Ne ostaje prostora ni za šta drugo.

Osim za jedne oči koje su ih probudile.

Marija Dragićević 

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Gledište

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar