HANA BEŠTIĆ: Umetnost treba da nas motiviše, da se preispitamo i da nas podstakne na promenu

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Pozdrav Hana dobro došla na kulturni portal Gledište, voleo bih za početak razgovora da se kratko predstaviš našim čitaocima?

Zdravo svima! Apsolvent sam na odseku glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Ovog meseca punim 24 godine, odrasla sam  i živim na Dorćolu, imam starijeg brata.

Zašto si izabrala glumu za profesiju, šta te je tu najviše privuklo?

Iz glumačke sam porodice tako da sam imala kontakta sa tim svetom od malih nogu. Prijalo mi je da budem u tom okruženju, ali nisam uvek imala želju da se time bavim. Dosta dugo sam htela da upišem psihologiju ali kada se približio taj trenutak gde je trebalo da izaberem šta ću studirati ipak sam odlučila da probam i glumu. Kada sam upisala sve je prirodno krenulo svojim tokom i otkrila sam koliko želim time da se bavim. Mislim da je gluma vrlo plemenita profesija u kojoj ću moći da učim o sebi, drugima i da održavam dete u sebi celog života. Na akademiji učimo stvari koje bi svako trebalo da upozna bez obzira na to čime se bavi jer nas usmerava na rad na sebi, odnosno da osvešćujemo sebe i svoje tendencije što je neophodno za svakoga da bi mogao da gradi zdrave odnose i da nauči da izađe na kraj sa onime što je unutar njega.
Takođe prija mi ta akcija i uzbuđenje koje glumačka profesija pruža, stalno upoznavanje novih ljudi, tema za razmisljanje i otkrivanja novih mogućnosti.

Kako generalno izgleda bavljenje glumom u Srbiji, koje zakonitosti tu vladaju, koje su sve poteškoće sa kojima se suočavaju mladi glumci, kako izgleda građenje karijere, ko ti je najveća podrška?

Ono što sam ja shvatila o glumačkoj profesiji je da je to jedna duga bitka u kojoj sve može da se promeni u trenutku. Kako lako može naići uspeh, tako lako može i sve da nestane. Zato je bitno imati u vidu da je sve prolazno i u trenutku slave i u periodu kada nema posla.
Trenutno se snima dosta serija tako da mnogo glumaca ima priliku da se pokaže ali baš zato što ima toliko materijala onda je i manja verovatnoća da će se neko istaći i postati „zvezda“ kao ranije kada se manje snimalo. Teško je naći svoje mesto jer nas ima mnogo.
Što se tiče podrške, imam puno dobrih prijatelja na koje mogu da se oslonim, klasu sa kojom sam bliska, kao i dobre odnose u porodici tako da mi oni daju slobodu i sigurnost da šta god da se desi, nisam sama.

Tebe je šira publika upoznala u seriji “Jutro će promeniti sve”, šta možeš da kažeš o toj seriji?

Meni se serija toliko dopala da kada sam je gledala izgubila sam iz vida da sam i ja u njoj igrala, potpuno sam se vezala za likove. Jako je istinita i autentična priča. Sviđa mi se stil serije, humor i način na koji je napisana. Zanimljivo mi je to kako je različite generacije različito doživljavaju. Starijima je to „tragedija“, a nama mlađima je zabavna i uzbudljiva priča koja nas privlači jer možemo da se poistovetimo sa likovima i uživimo u njihov svet koji nam je jako poznat.

Koji je bio glavni razlog što se serija sjajno pokazala, da li kompaktna glumačka postava, delovalo je kao da gledamo živote nekih svojih prijatelja, ili je pak tema bila presudna?

Mislim da je cela ekipa uradila sjajan posao, od reditelja i pisaca koji su napravili sjajnu priču, do glumaca koji su razumeli šta reditelji traže i dali sebe potpuno. Napravljen je jedan svet u kojem svako poželi da bude. Jako lako zavolimo likove i s jedne strane im se divimo a sa druge osećamo da su toliko blizu nas i da ih poznajemo. 

Kao glavnu temu imamo živote mladih i njihovo traženje u ovom surovom okruženju, tu su i komplikovani ljubavni i odnosi među prijateljima. Koliko je danas zapravo bitno da se priča o tome, da li misliš generalno da umetnost ima zadatak da edukuje, da skrene pažnju na neke pojave i sl.?

Naravno da je bitno da se priča kako o problemima društva tako i pojedinaca. Umetnost treba da nas motiviše da svako sebe preispita i da podstakne promenu. To je ogledalo društva. Često ne možemo da vidimo kada grešimo i potreban nam je neko sa strane da nas opomene i vrati na pravi put. Umetnost je divna jer nas inspiriše i, barem u mom slučaju, podseća na tu nevidljivu i magičnu stranu života koja vraća optimizam, a jako se lako može zaboraviti.

Još jedna stvar koja je po mom skromnom sudu presudno uticala na uspeh serije jeste i prateća muzika. Svaka numera je pažljivo birana, a izvođači su uglavnom sa domaće alternativne scene, koja je nažalost malo poznata široj javnosti te je ovo bilo jako značajno za nju da ona ispliva. Deliš li ovo mišljenje i koliko i da li uopšte slušaš nešto od toga?

Da, dopada mi se celokupan ukus koji oblikuje ovu seriju, estetika, muzika, tema i tačna mera u svemu. Moram da priznam da nisam znala većinu tih pesama, ali su mi se dopale i mislim da su jako pametno izabrane.
Pošto je celoj ekipi dat CD sa pesmama, ja znam i danas da ga uključim  i pojačam da trešti u celoj kući, obično dok kuvam. Sviđa mi se kakvu energiju daje.

Pošto dolaziš iz sveta glume, zanima me koji filmski žanr najviše voliš, jel imaš neke glumačke idole, filmska ostvarenja, kolko i sama gledaš serije?

Moram da priznam da sam ceo život uvek više gledala strane filmove i serije, tako da imam dosta propusta što se tiče naše kinematografije. Trudim se da nadoknadim sve što sam propustila. Često se iznenađujem koliko naših genijalnih dela postoji.  Mnogi glumci su me oduševili ali ne bih rekla da imam idola. Uživam u gledanju filmova i serija i volim da gledam sve, od drama do naučne fantastike, jedino horore preskačem.

Kakvo je tvoje mišljenje o domaćim serijama i filmovima, gde smo tu u odnosu na ostatak sveta?

Mislim da su se ranije pravili ozbiljniji i kvalitetniji sadržaji.
Dosta stvari se pravi koje zadovoljavaju masu a nemaju kvalitet, ali eto prolaze sa uspehom.  Doduše, toga ima svuda.
Naravno ima i sad zaista kvalitetnih serija i filmova, ali bih volela da ih ima više.  

Kao što je poznato trenutno traje vanredna situacija u zemlji zbog pandemije koronavirusa. Kako gledaš na to, kako provodiš vreme, da li ti smeta karantin ili ti je dobro došlo sa kreativne strane?

Ja se lično super snalazim, osećam se stabilno i izolacija mi daje mir. Upisala sam neki online kurs, čitam, gledam serije i filmove, sa prijateljima se čujem i viđam preko društvenih mreža i radim stvari koje nisam stigla do sad.  Jedino mi fali priroda, volela bih i da povremeno odem do keja ili u neku šumu, ali za sad izdržavam. Ponekad me uhvati jaka zelja za izlaženjem i žurkama ali prođe sutradan.

Na čemu trenutno radiš, kad i gde možemo da te vidimo?

Trenutno radim na predstavi „Umeće ratovanja“ u Dorćolskom narodnom pozorištu, premijera je planirana za kraj juna ali s obzirom na vanredno stanje ne znam kad će se održati. Takođe, u martu je trebalo da snimam australijski film „Here be dragons“,  ali i to je pomereno.

*Naslovna fotografija: Relja Simić

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Avatar

Marko Baljkas

Marko je rođen u Šibeniku 1990. godine. Urednik je i autor ovog portala, a pisanje mu predstavlja najdraži poziv. Veliki je zaljubljenik u kulturu i voli da bude okružen onima koji neguju slične vrednosti, teži da se nađe u centru zbivanja i da doživljeno prenese dalje. Živi i radi u Beogradu.

Ostavite komentar