Gandy & the Sin Experience

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

U novom intervjuu imamo priliku da naše čitaoce upoznamo sa jednim mladim i talentovanim momkom. Muzički, pesnički i pivski umetnik iz Novog SadaAleksandar Filipović poznatiji kao Gandy.

Pozdrav Aleksandre i dobro nam došao.

-Hvala, hvala, bolje Vas našao.

Aco, Gandy, Aleksandre, mnogo imena za jednu osobu, kako preferiraš da te ljudi zovu?

-Najjednostavnije svi me zovu Gandy, čak i sopstveni roditelji, samo me policija zove Aleksandre. (smeh).

Zašto baš Gandy?

-Što se tiče nadimka često volim da smišljam drugačiju priču, ali za sada ću se držati originalne.

-Trenirao sam Kapueru u periodu Osnovne Škole, tu sam imao priliku da se upoznam sa instrumentom Birimbau, koji je sastavljen od štapa tj. drveta Birimbe, tikve i žice iz automobilske gume. Dobro, mi smo to zvali “Brazilske gusle” (smeh), iako se to ne guda, već je udarački instrument u pitanju.

-Poenta je taj štap koji sam nosio sa sobom u grad posle treninga. Imao sam inače kaput i dugu kosu tad, pa se može reći da sam ličio na Gandalfa iz “Gospodara Prstenova”.

-Tako da Gandy je Gandlaf odmila, pa se zadržalo do danas.

Interesantan nadimak. Vidimo da ga koristiš u svom muzičkom projektu “Gandy and the Sin Experience”, kaži nam nešto o početku tvoje muzičke karijere?

-Ja sam na primer počeo sa irskom muzikom, ali pre toga sam se uvek ložio na metal. Poenta je da svi moramo početi od nečega, kasnije su me zainteresovali pravci poput jazz-a, blues-a kao i izvođači za sebe koji nisu imali određen muzički pravac.

-Sećam se da je moj prvi muzički performas bio u klubu “Valhalla” u Novom Sadu, sa bendom “Great Drunkards”.
-Snimci sigurno postoje negde na YouToube-u, ali može se reći da se početak moje muzičke karijere kretao u sferama irske muzike I eksperimentisanja istom.

Koji muzički uzori su te inspirisali?

-Inspirisali su me mnogi, na primer persona sa kojom me svi najčesće porede je Tom Waits, što je zanimljivo, jer ga nisam slušao dok me nisu krenuli porediti sa njime.

-To je čovek za sebe, glumac, muzičar, reditelj, njegovi albumi nisu samo albumi, a njegova muzika nije samo muzika, to je priča za sebe koja te svaki put inspiriše da radiš dalje, živis dalje i osećas dalje.

-Ne mogu tako lako da opišem rečima, pored njega je tu i Džoj Luri, opet, persona za sebe.

-Na početku moje muzičke karijere to su: Ortodox celts, Pougues, Flogging Molly, a kad sam tek uplivao u muzičke vode i krenuo bubnjeve da sviram, ložio sam se uglavnom na metal; Therion, Dream theater, SOAD, Korn, Canibal Corpse I još mnogo izvođača koje mogu da nabrojim.

-Trenutno me inspiriše CW stone king (nije poznat, ali je jako zanimljiv), kao i Absynthe minded, Lounge Lizards, Ben Caplan, John Zorn, Marc Ribot, mnoge Jazz i blues legende i novonastali zanimljivi bendovi.

Šta te je inspirisalo da se oprobaš u drugim vrstama muzike, pored Irske muzike, koja je već dala neke rezultate?

-Sa irskom muzikom dolazi repeticija, tu sam razvio ograničenje u melodiji i pesmi, ritmu itd. I dalje gajim poštovanje prema toj vrsti muzike. Ja sam uvek imao želju da stvaram drugačije. Pisao sam pesme u irskom stilu i jednostavno me je to ograničavalo. Krenuo sam da razvijam svoj ukus i da ubacujem više instrumenata koji ne pripadaju irskoj muzici.

-Jednostavno kad se baviš muzikom ne možeš da slusaš samo jedan pravac. Jazz me je zanimao iz tehničkih razloga, tako sam razvio svoje sviračke sposobnosti. To nije samo jazz bio u pitanju, već više muzičkih pravaca odnosno sklop svega čega sam se naslušao.

-Mogu da kažem da je to s jedne strane sazrevanje u muzičkom smislu.

-Sad kako je vreme prošlo gledam taj period kao nazadovanje, kad si mlad više je bilo slobode i manje je bilo blama, moglo je da se radi i svira kako god, a sazrevanje podrazumeva jedan ozbiljan prstup muzici, uz komplikovanije i zahtevnije svirke se probudila želja da muzika bude ”kvalitetnija”, “ozbiljnija” i drugačija.

Pored tekstova i umetničke energije koju provlačiš kroz svoje pesme, spomenuo si da sviraš Birimbao, da li još neke instrumente sviraš?

-Bubnjevi su mi prvi instrument, ali ne vladam toliko njima. Svakako mandolina je instrument kojim najviše vladam, a pored nje siviram isntrumente kao što su Gitara, Perkusije, Frula, Irski Buzuki, Bodran, Mandola, Tenor Bendzo, Mandochelo…

-Na violini znam da odsviram “Na kraj sela, žuta kuća”. (smeh)

Svaka čast, malo ćemo se fokusirati na “Gandy & The Sin Experience”, kako bi opisao muziku koju svirate i da li bi mogao da nam izdvojiš neku svirku kojom se najviše ponosiš?

-Već su me to pitali jednom i ne znajući kako to da opišem rekao sam da sviramo muziku koja je nastala od muzike, od koje je nastao Rock and roll.

-Instrumenti nisu određeni, ali postavka u kojoj najčešće sviramo jesu: Bubnjevi, električna ili akustična gitara, bas gitara, saksofon, mandolina i vokal.

-Često se događa da umesto saksofona imamo i viollinu, ali to je što se tiče javnih nastupa, na albumu može svašta da se desi.

-Svaka svirka ima svoju neku čar. Tako da postoje one svirke gde je bilo mnogo ljudi i one gde je bilo manje ljudi, pa je opet bilo dobro.

-Nastupali smo jednom u manjem novosadskom klubu dok je poznatiji izvođač (ne želim da imenujem) sa kojim delimo ciljnu publiku nastupao na Trgu Slobode. Naravno, zamisli, “čak” dvoje ljudi je došlo na svirku tada. (smeh).  

-Mi smo dva sata svirali, svirali smo za sebe i za to dvoje ljudi koje je sedelo i slušalo, nisu se pomakli. Tu sam osetio najveće poštovanje I privrženost od strane publike. To dvoje ljudi su mi kasnije prišli i rekli “Ovo je bilo fantastično”! Srce mi je bilo puno.

Jeste li izdali album?

-Nismo još, to mi je dečačka želja. Imamo za sad 4 pesme koje smo snimili u studiju u roku od 3 meseca koje se mogu čuti na Youtubeu, kao i neke singlove uživo koje imamo na našoj Facebook stranici.

-Naravno, to ne znači da ne radimo na tome i nadam se kada prodje sve ovo sa koronom da ćemo se vratiti starim vodama, u jednom momentu možda i snimiti taj album i raditi promociju.

Za ljude koji te ne znaju, pored muzike čime se jos baviš, I da li imaš neki hobi?

-Pa, (smeh), jako je zanimljiv pojam hobi, nisam nikad znao da li stvari kojima se ja bavim su stvarno stvari kojima se ja bavim ili su one samo hobi ili je to i jedno i drugo.

-Uvek se u našoj državi govorilo ono staro “Od muzike se teško živi, to samo može da ti bude hobi”, nešto usputno. Ja je naprotiv shvatam jako ozbiljno.

-PIVO! Pivo mi je posao, imam svoju firmu i pravim svoje pivo. Nisam u kravati, što se očekuje od nekog biznismena, ironično je da sam najviše nosio kravatu kad nisam bio u biznis vodama.

-Smatram da sve što se radi, treba raditi iz ljubavi. Koji god posao da te dovoljno “loži” u životu, bitno je samo da se “pališ” na ono što voliš i da te pokreće iznutra.

Dosta sam privržen umetnosti, može se reći da sam bio kurva za umetnost. Oduvek mi je bilo bitno samo da stvaram i da donesem nešto ovom svetu, da ostavim trag, da podelim svoje zadovoljstvo i iskustvo sa ostalima.

Dok je muzika za mene bila ljubav i umetnost, pivo mi je bila samo ljubav, sve dok se nije pojavilo kraft pivo, e onda sam shvatio pivo kao umetnost i poželeo time da se bavim.

Tvoj pivski brend se zove “Gandy’s Brew”, gde ljudi mogu da probaju tvoje pivo?

-Što se tiče piva, volim promocije i žurke da pravim i gledam da ih pravim često. Prateći Gandy’s Brew stranicu na Facebook-u bićete sigurno obavešteni o žurkama i promocijama. Svi su dobrodošli, naravno kad se pandemija smiri!

-Trenutno možete probati pivo u tri grada,  Beogradu, Novom Sadu, i Sremskoj Mitrovici.

-U Beogradu možete probati u “Pivskom Zabavniku”. Gazda Joca je totalni kralj, Jovica ako ćemo puno ime I pomoćiće vam u izboru vašeg novog omiljenog piva.

-U Sremskoj Mitrovici se moze probati u “Majmunac Pub-u”, a u Novom Sadu može da se proba na više mesta kao što su: “Varia”, “Skripa Pub”, za sada to je to.

-Sva ta piva se mogu probati čak iako ne pravim promociju. Za sad, imam samo jedno pivo, u pitanju je stil “Session IPA” pod imenom “Hop’Oponopono”. Ko hoće neka proba, zna se da su pivopije sami svoje sudije. (smeh).

Da li postoje bendovi u Srbiji koji su ti dopadljivi za slušanje?

-Za početak bih izdvojio “Dragon’s fuel”, smatram da je to muzika na skroz drugom nivou, iako nam se žanrovi ne poklapaju. To su školovani muzičari sa gomilom muzičkog iskustva. Ja sam svaki put zanesen posle njihove svirke.

-“Esateric Oil Lamp” takođe, odlična ekipa koja ima svoju posebnu notu i svoj poseban muzički potpis. Naravno, da ne zaboravim dopadljiv novosadski sastav, “Čičine čvorke”. Mislim da je to muzika koja se sluša solo, a doživljava sa ljudima. Treba nam neka dobra kafana koja možda bude i moj lični projekat, gde bi se ovakva muzika slušala, a i svirala .

Super, hvala ti Gandy što si podelio tvoju priču sa nama, imaš li nešto da nam kažeš za kraj?

Reći ću ono što svatrno osećam, ono što treba da kažem, a to je: Verujte u sebe, verujte, ne konketno u promenu, već verujte u novo, raširite ruke i primajte sve dobro u zagrljaj.

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar