Pesmica o paketiću borovnica i leksilijumu

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Želim da snimim film o tebi.
Sedim na panjevima,
Vrti mi se traka. U vrtu.
I strahovi sa svim tvojim švrakicama
što tupkaju oranicama.
Po mom strahu.
Da izgubiću pamćenje.

Od ljubavi.
Od tvog života sa njom i bez nje.
I u toj igri plešem i davim se i ja.
Željom da ti svaku reč upišem u lišće tvoje šume.
Da mi šuška.
I da ispadaju tvoji povici.
Na sve nas.
Kao tonovi Mocarta dok ovo pišem.

U danu kad krene pupoljak niz vrbu,
Protrčaću bosim nogama.
Urlati tvojim veselim grlom.
Tobožnje grdnje nespretnim vrtlarima.
Koje voliš kao i nju na nebu,
Potrčaću i kad me probode stvarnost ljudi-
Vrisnuću,
Kao kad ujede pčela.
On je tu!
Ispašće mi borovnice,
nebom će leteti,
i padati zvezde.
Niz lice će suze biti ljubičasta kiša.

Doneće mi leksilijum.
A ja Boga vidim.
Dok oni ga traže.

Piše: Marijana Kerleta

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar