MARADONA

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Možda i nema ličnosti u istoriji sporta koja je toliko intrigirala ljude kao Maradona

Obično po završetku karijere zaćute, povuku se i tek se po nešto čuje o njima

Dok o Maradoni nikada nije prestalo da se snima i piše

A smrt je sve to dodatno pojačala

I učinila ga većim i od sporta kojim se bavio

A za neke i većim od života

Maradona je imao i onu drugu stranu, možda i ključnu za objašnjenje njegove ličnosti

Koju je jedva kontrolisao

To je sloboda, prkos, život po svom

Često van granica dozvoljenog…

Sudilo mu se što je novinare gađao vazdušnom puškom i tada povredio četiri osobe

Vređao je i pregazio kamermana

Psovao je i tukao kada ga neko uvredi

Družio se sa mafijom, lokalnom, a ujedno i prozivao neku drugu mafiju, svetsku

Vodio večiti rat protiv fife

Kod Maradone nema šta nije bilo pomešano

Od manije gonjenja, bipolarnog poremećaja, graničnog poremećaja, grandioznosti, kompleksa više vrednosti, kompleksa niže

Zapravo kod Maradone je sve bilo pojačano do krajnjih granica

I sve je to bilo jako teško držati pod kontrolom

I njemu, i ljudima oko njega

Večito je sve oko njega bila kontraverza

Čas velikodušan, čas nepoverljiv, ili preemotivan, ili prazan, ravnodušan, čas nežan, srdačan, čas grub, nasilan

Maradonin jezik je bio fudbal, i dokle god ga je nosila ta strast mogao je sve

Ali posle gde kanalisati sve to

Gde naći prijatelje, ljubav, mir

Gde naći ponovo sebe, kada ponestane motiv za dalje

U čemu

Na Kubi, u politici, sportu, povratku porodici

Ili u izlascima, ženama, opijatima, neprekidnom ludiranju…

Maradoni izgleda ništa nije nosilo trajni smiraj

Nemir je večito bio jači

Koji ga je u sportu hranio, podizao, dok ga je u životu rušio, činio isuviše ranjivim

Ne samo da je bio jedan od najtalentovanijih fudbalera ikada, bio je večito gladan uspeha, pobeda

Igrao je i znao je da se igra

Nije igrao samo za sebe igrao je za čitav svet

I tako se i ponašao

Kao da je iznad svih

Ali ne i iznad onih kojima pripada

Čitavog života se vraćao u mesto gde je rođen, ocu, majci, familiji

Ali je u njemu kratko ostajao

Nije Maradona imao problema sa kokainom, nego sa sobom i svetom oko sebe

Sve što je radio bila je posledica

Iako kažu da je bio najveći fudbaler svog vremena, nije bio zadovoljan karijerom

Ostala je praznina, želeo je mnogo više…

Ostala je beskrajna želja da se dokaže, da se nadigrava

Poslednjih godina u karijeri više je bio kažnjavan nego na terenu

To ga je dodatno uništavalo

Zabrane, kontrole, pritisci, osude, napadi, ismevanja

Sklonili su ga kada je mogao da bude na vrhuncu

Sistem mu je uvek iznova dokazivao da je iznad njega

A on je dokazivao sistemu da nije

Dešavao se neprekidni rat između čoveka i pravila, normi, standarda

Zato je i onako hladnokrvno odigrao rukom, bez kajanja

Njemu je to bilo dozvoljeno

Ili je beskrajno puno puta išao sam protiv svih

Verovao je da može i dokazao je da može

To se retko preporučuje, velika je šansa da se izgubi lopta

Ali ne i za Maradonu

Video je ono što drugi nisu

Davao je sebi za pravo da uvek iznova prelazi granicu, čini nemoguće…

I sam je u šali izjavio – kakav bih tek bio igrač da se nisam drogirao –

Njemu sve to što je već uzimao nije pomagalo da bolje igra

Nego da podnese sebe i sutrašnji dan

Jedni su ga poštovali, racionalno, drugi su mu se divili, gotovo iracionalno

Sama njegova pojava, duga kosa, crte lica, ponašanje, igra, hranili su ljude

Plenio je na svakom koraku, gde god da se pojavi

Nikad sam, uvek okružen pažnjom, a zapravo najusamljeniji na svetu

I kada je završio sa fudbalom ostala je harizma koja se prenosila gde god da se pojavi

Videli su u njemu otelotvorenje onoga što i oni sami jesu, ili su želeli da budu

A nisu mogli

Videli su malog, a velikog

Koji je potekao iz najveće bede, kao i većina njih

I proslavio ih

Bio je njihov heroj, božanstvo, glas

Otuda i takav ispraćaj, kao za vođom kulta, a ne za sportistom

Na kraju se postavlja pitanje da li je Maradona ikada prihvatio sebe

Osim još u ranoj mladosti kada se još igrao lopte

Retko u kojoj emisiji ga možete videti da priča smireno

Bez suze u očima

Često plače, kaje se, buni, u večitom vrtlogu emocija

Gde se pravda, izvinjava, stidi, objašnjava

Retko gde govori kao fudbaler od koga se očekuje da govori samo o jednom

Unosio je sebe mnogo više

I ljudi su u njemu videli mnogo više

Projektujući svoje strahove, nadanja, želje, divljenja

Maradona je bio kao i oni, neko sa kim su mogli da se ravnaju, a opet veličanstven

Kao pali Bog među ljude

Večito na granici zabranjenog i dozvoljenog

Svetlosti i tame

Ustajanja i potonuća

Da nikada ne znaš koja strana preovladava

I on takav je igrao za Boku, Napoli, Argentinu…

Gde je na njegovu pojačanu emotivnost do granice ključanja, došla i strast svih tih gradova, navijača

Mnogi tvrde da je izabrao druge klubove da u njima igra

Da bi i dan danas bio živ

Da bi naučio da se čuva i sačuva, a ne da se sav prospe pred svetom

U svakom trenutku

Postavlja se pitanje kako kontrolisati uragansku prirodu koja se u malo šta uklapa

A večito negde vuče…

Koja dok ima jasan cilj i može da se izbori sa sobom, ali posle

Teško

Plus pritisak javnosti, očekivanja

Još kao dečak je bio maskota na poluvremenima utakmica

Zvezda koju su svi želeli da vide

Još tada, plus sve što se dešavalo posle

Kada se sve uzme u obzir, sve kroz šta je prošao Dijego

Nije ni čudo što njegovo srce više nije izdržalo…

Ni šezdeset godina koliko je živeo nije malo

U takvom ritmu, pod takvim pritiskom…

Borio bi se on još, ali nije sve bilo ni do njega

A možda nije imao više ni za šta

Videlo se koliko je bio istrošen poslednjih meseci

Umoran

Prazan

Ne od bolesti nego od života

Od koga je uzeo mnogo toga, živeći deset u jednom

Neprekidno se piše ovih dana o o njegovom fudbalskom umeću, slavi, genijalnosti

Sve to stoji

Ali iza svega toga se krila jedna nesaglediva energija

Koja je vukla kao malo šta

Lucidna, svojeglava

I izvukla neki svoj maksimum

Da li je mogao više, bolje, drugačije

Verovatno

A da li bi to onda bio ovaj Maradona

I da li bi ljudi širom sveta osetili

Sve ono što je probudio u njima

Gde je malo ko nakon njegovog odlaska ostao ravnodušan

Išao je svojim putem

Platio je za to visoku cenu

Ali je očigledno vredelo

Dodirnuo je ljude do najdubljih dubina

I zato su mu toliko zahvalni

Znao je kao malo ko da se igra

Raduje ljude, da im daje snagu, smisao, ponos, prkos

Kome to uspe taj je sasvim sigurno otvorio sebi vrata večnosti…

Piše: Stefan Simić

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar