MARADONA
Možda i nema ličnosti u istoriji sporta koja je toliko intrigirala ljude kao Maradona
Obično po završetku karijere zaćute, povuku se i tek se po nešto čuje o njima
Dok o Maradoni nikada nije prestalo da se snima i piše
A smrt je sve to dodatno pojačala
I učinila ga većim i od sporta kojim se bavio
A za neke i većim od života
Maradona je imao i onu drugu stranu, možda i ključnu za objašnjenje njegove ličnosti
Koju je jedva kontrolisao
To je sloboda, prkos, život po svom
Često van granica dozvoljenog…
Sudilo mu se što je novinare gađao vazdušnom puškom i tada povredio četiri osobe
Vređao je i pregazio kamermana
Psovao je i tukao kada ga neko uvredi
Družio se sa mafijom, lokalnom, a ujedno i prozivao neku drugu mafiju, svetsku
Vodio večiti rat protiv fife
Kod Maradone nema šta nije bilo pomešano
Od manije gonjenja, bipolarnog poremećaja, graničnog poremećaja, grandioznosti, kompleksa više vrednosti, kompleksa niže
Zapravo kod Maradone je sve bilo pojačano do krajnjih granica
I sve je to bilo jako teško držati pod kontrolom
I njemu, i ljudima oko njega
Večito je sve oko njega bila kontraverza
Čas velikodušan, čas nepoverljiv, ili preemotivan, ili prazan, ravnodušan, čas nežan, srdačan, čas grub, nasilan
Maradonin jezik je bio fudbal, i dokle god ga je nosila ta strast mogao je sve
Ali posle gde kanalisati sve to
Gde naći prijatelje, ljubav, mir
Gde naći ponovo sebe, kada ponestane motiv za dalje
U čemu
Na Kubi, u politici, sportu, povratku porodici
Ili u izlascima, ženama, opijatima, neprekidnom ludiranju…
Maradoni izgleda ništa nije nosilo trajni smiraj
Nemir je večito bio jači
Koji ga je u sportu hranio, podizao, dok ga je u životu rušio, činio isuviše ranjivim
Ne samo da je bio jedan od najtalentovanijih fudbalera ikada, bio je večito gladan uspeha, pobeda
Igrao je i znao je da se igra
Nije igrao samo za sebe igrao je za čitav svet
I tako se i ponašao
Kao da je iznad svih
Ali ne i iznad onih kojima pripada
Čitavog života se vraćao u mesto gde je rođen, ocu, majci, familiji
Ali je u njemu kratko ostajao
Nije Maradona imao problema sa kokainom, nego sa sobom i svetom oko sebe
Sve što je radio bila je posledica
Iako kažu da je bio najveći fudbaler svog vremena, nije bio zadovoljan karijerom
Ostala je praznina, želeo je mnogo više…
Ostala je beskrajna želja da se dokaže, da se nadigrava
Poslednjih godina u karijeri više je bio kažnjavan nego na terenu
To ga je dodatno uništavalo
Zabrane, kontrole, pritisci, osude, napadi, ismevanja
Sklonili su ga kada je mogao da bude na vrhuncu
Sistem mu je uvek iznova dokazivao da je iznad njega
A on je dokazivao sistemu da nije
Dešavao se neprekidni rat između čoveka i pravila, normi, standarda
Zato je i onako hladnokrvno odigrao rukom, bez kajanja
Njemu je to bilo dozvoljeno
Ili je beskrajno puno puta išao sam protiv svih
Verovao je da može i dokazao je da može
To se retko preporučuje, velika je šansa da se izgubi lopta
Ali ne i za Maradonu
Video je ono što drugi nisu
Davao je sebi za pravo da uvek iznova prelazi granicu, čini nemoguće…
I sam je u šali izjavio – kakav bih tek bio igrač da se nisam drogirao –
Njemu sve to što je već uzimao nije pomagalo da bolje igra
Nego da podnese sebe i sutrašnji dan
Jedni su ga poštovali, racionalno, drugi su mu se divili, gotovo iracionalno
Sama njegova pojava, duga kosa, crte lica, ponašanje, igra, hranili su ljude
Plenio je na svakom koraku, gde god da se pojavi
Nikad sam, uvek okružen pažnjom, a zapravo najusamljeniji na svetu
I kada je završio sa fudbalom ostala je harizma koja se prenosila gde god da se pojavi
Videli su u njemu otelotvorenje onoga što i oni sami jesu, ili su želeli da budu
A nisu mogli
Videli su malog, a velikog
Koji je potekao iz najveće bede, kao i većina njih
I proslavio ih
Bio je njihov heroj, božanstvo, glas
Otuda i takav ispraćaj, kao za vođom kulta, a ne za sportistom
Na kraju se postavlja pitanje da li je Maradona ikada prihvatio sebe
Osim još u ranoj mladosti kada se još igrao lopte
Retko u kojoj emisiji ga možete videti da priča smireno
Bez suze u očima
Često plače, kaje se, buni, u večitom vrtlogu emocija
Gde se pravda, izvinjava, stidi, objašnjava
Retko gde govori kao fudbaler od koga se očekuje da govori samo o jednom
Unosio je sebe mnogo više
I ljudi su u njemu videli mnogo više
Projektujući svoje strahove, nadanja, želje, divljenja
Maradona je bio kao i oni, neko sa kim su mogli da se ravnaju, a opet veličanstven
Kao pali Bog među ljude
Večito na granici zabranjenog i dozvoljenog
Svetlosti i tame
Ustajanja i potonuća
Da nikada ne znaš koja strana preovladava
I on takav je igrao za Boku, Napoli, Argentinu…
Gde je na njegovu pojačanu emotivnost do granice ključanja, došla i strast svih tih gradova, navijača
Mnogi tvrde da je izabrao druge klubove da u njima igra
Da bi i dan danas bio živ
Da bi naučio da se čuva i sačuva, a ne da se sav prospe pred svetom
U svakom trenutku
Postavlja se pitanje kako kontrolisati uragansku prirodu koja se u malo šta uklapa
A večito negde vuče…
Koja dok ima jasan cilj i može da se izbori sa sobom, ali posle
Teško
Plus pritisak javnosti, očekivanja
Još kao dečak je bio maskota na poluvremenima utakmica
Zvezda koju su svi želeli da vide
Još tada, plus sve što se dešavalo posle
Kada se sve uzme u obzir, sve kroz šta je prošao Dijego
Nije ni čudo što njegovo srce više nije izdržalo…
Ni šezdeset godina koliko je živeo nije malo
U takvom ritmu, pod takvim pritiskom…
Borio bi se on još, ali nije sve bilo ni do njega
A možda nije imao više ni za šta
Videlo se koliko je bio istrošen poslednjih meseci
Umoran
Prazan
Ne od bolesti nego od života
Od koga je uzeo mnogo toga, živeći deset u jednom
Neprekidno se piše ovih dana o o njegovom fudbalskom umeću, slavi, genijalnosti
Sve to stoji
Ali iza svega toga se krila jedna nesaglediva energija
Koja je vukla kao malo šta
Lucidna, svojeglava
I izvukla neki svoj maksimum
Da li je mogao više, bolje, drugačije
Verovatno
A da li bi to onda bio ovaj Maradona
I da li bi ljudi širom sveta osetili
Sve ono što je probudio u njima
Gde je malo ko nakon njegovog odlaska ostao ravnodušan
Išao je svojim putem
Platio je za to visoku cenu
Ali je očigledno vredelo
Dodirnuo je ljude do najdubljih dubina
I zato su mu toliko zahvalni
Znao je kao malo ko da se igra
Raduje ljude, da im daje snagu, smisao, ponos, prkos
Kome to uspe taj je sasvim sigurno otvorio sebi vrata večnosti…
