DETE SNA
Želja je sama ako nije smela,
ako da se izgovori nije htela.
Ako je misliš i sanjaš,
zašto se nečijoj, a ne njenoj volji klanjaš.
Zašto je ne pustiš onda da izađe na površinu sama,
čemu klackalica između biti dama i u svojoj želji sama,
ili uhvatiti dah koji te steže i izgovoriti
ili se bojiš da će onda biti teže.
Možda se kriješ i time štitiš svoje dete sna,
svojih potreba i želja,
ali onda plavetnim morem neće sigurno ploviti,
jer će se i dalje bojati i neće znati
dal je bolje da se izgovori
ili da se izgovoreno kao bumerang vrati.
Stežeš time svoje dete, gušiš se sama
ili ipak biraš da na površini budeš dama.
Al dama znači imati stav i stanovište svoje,
ne okretati se od sebe ako ti se sa nekim ne slože boje,
ali i razumem te i dame se nekad pomalo boje.
Bojažljivost skrivanju vodi,
pa još većem potiskivanju potreba i težnji,
nismo dame ako smo samo odmereni i nežni.
Važno je znati prodreti duboko u svoje unutrašnje dete,
podržati ga, motivisati i sa obe noge na tlo zemlje stati.
Ako ti se i kao bumerang izgovoreno vrati,
kreći se dalje, još mirnije jer je tvoja savest mirna,
i još lepše jer se tvoje dete u tebi tada veseli.
Ali shvati da poštovanjem sebe i svojih potreba
samo tako možemo biti celi.
Dva puta postoje.
Izgovoreno u tom slučaju znači
ili se zbog potvrde koju priželjkuješ smeješ
ili prosto zbog odbijanja plači.
To su dva krajnja osećaja koja postoje,
ali biraj da kažeš, biraj da se krećeš,
biraj da se ne gušiš, biraj da putem svojim ideš,
biraj da staneš kad želiš, ali biraj da svoje želje izgovaraš
i o svojim potrebama razgovaraš i da ih sa nekim deliš.
Jer tako je duša mirna i tako se život stvara,
a i o prihvatanju treba učiti, jer nije to deo nekakvog dara.
