BERBA

Vlaga se dugo zadržava

Trava je najsočnija

Sunce je najmanje zlatno

Najmanje setno, u postojanom danu

Sve je blistavozeleno, sve osim bagrema

Reka miriše na glinu i razbuđeni mulj sled opale vode

I u podne

Kada zastane azimuta klatno

Sve se vidi kao na dlanu

Za kist zategnuto  platno

Reči su najjasnije , najteže, monolitne, oštre

Kao zapisane, niti jedna da ode

Vrtimo se oko njih

Posmatramo bolnu građevinu

Dišemo čudno u noći

Slušamo se u zebnji

Uplićemo pluća, mehove slutnje

Mesečarimo i upiškimo se u snu

Menjamo posteljinu

Valja ustati rano

Upecati gnojnost rose

Brojati, nizati i slušati otkose

Posmatrati špalire

Gledati pčele, strepeti od grada,

Zloslutiti bučne mlade topole

Što tačno znaju da li i kada

Zaboga hoće li!?

Kada će da pada?

Vredi zlata ako padne malo i odmah, sada

Hoće li modro iz Smedereva

Ili hinjski, dobošarski

Iz pravca Grada?

Oba ishoda mogu biti kobna

Jedan zbog ledom prebiranja ploda

Drugi zbog promene godišnjeg doba

I svog tog blata zatim.

Ako me uhvati sada, kako da se na vreme vratim?

Počeću još ranije da ublažim brigu

Gledaću isključivo u zemlju

U odbačenu košuljicu smuka boje hematita

Slušaću bube , muk i huk potoka

Lavež pasa sa druge strane

Voleo bih da mogu početi,

svakako završiti

Pre nego svane

„Sviće, sviće tek što nije“

Ne bih dao suncu da mi para kapke kroz neobrane grane

Sutra ću poraniti po topao hleb, mleko i lizalice

Sitno povrće i plastične čaše

I najamne radnike

Majdanpečke cigane.

Malo je, nikada dovoljno pari ruku

Malo je sna za čitav proces

Kratak je dan za sve zamisli i moranja

Za cikličnu, setnu i uvreženu

Dakle, lepu ovu muku

Svuda su peteljke i mravi:

U gepeku

U torbi sa hranom

Po obodu termosa

Na prostirci

Među salvetama

Po napuklinama barenih jaja

I sve miriše na kiselo od tek napravljenih gajbica

U ravnodnevnici

Punodnevnici

Srebrnog i ljutog

Ćudljivog Maja.