Pričaću ti o tome drugi put…
Zima je nulta tačka.
Pretvaranje potencijalne u kinetičku energiju.
Milisekund savršene pauze- stanke točka.
Točka smrti.
I života.
Zamrznuto ogledalo iza kog sasvim sigurno stoji odraz
Jači i veći od onog koji kroz taj led u sebe gleda.
Stariji svakako.
Ona je realno stanje stvari
Ogoljena perspektiva.
Kao od majke rođena
Optimalna ograničenost
Muti vid padajućim papratima kristalne istine pahulje
Terajući ga da šire gleda, bez fokusa
U konačnost.
Izvesnost.
Bela logika, nastala od odbacivanja svega što je i najmanje osenčeno,
Jer senčenje je zabašurivanje i samo su čisti potezi ugljenom oni koji se važe.
Bela smrt.
Hipotermija
Dobra vest da će sve biti u redu i da je bilo glupo plašiti se, jer:
Ako se gvožđe na mrazu menja onda je to neizbežno?
Mlohavi sneg ugažen masnim točkovima. Gusti baldahin pare iznad kolovoza.
Miris vlage, izduva četvorotočkaša, suterena zgrada, trulog neprodatog povrća na pijaci, i ljudi.
Buđenje podzemnih voda.
Oštro srebro odsjaja sa lažnokrznenog oboda kapuljače crvenog, pola broja većeg kaputa u vreme južnog snega kada se čuju pahulje, sve jedna.
Razgažene rukavice prethodnim parom šaka starijeg i okorelog
sada na rukama prstiju što rabe dugmad klarineta.
Čudesne putanje izgubljenih kapa,
rajfova sa plišanim štitnicima za uši,
belih šalova, alata i patika u prostoru između drvenih sedišta autobusa.
Konusni abažur guste vlage redenika svetiljki noćnog auto-puta.
Stakleni pogled prosjaka što na mrazu jasnije smrdi na tinju.
Štenac pod pogonskim točkom automobila koji tek što ne krene
u histeričnom kevtanju užasa razdvojenosti od topline sise, sestara i braće.
Burma u blatnjavoj brazdi.
Obećanje Deda Mraza u tvoje i moje ime da će deca dobiti sve što su zamislila i zaboravila u međuvrenu.
Započeti poslovi
Zamrznuti zaveti
Loša vidljivost
Kašnjenje zbog promene trase
Utrošak i pretvaranje zaliha
Ren sa pijace
Duga prepodneva.
Nakanjivanje
Blagoslovena statičnost
Zgušnjavanje
Upleteni zagrljaj
Legitimna dosada
(Zar ne obožavaš novu godinu?
Uvek možeš da počneš iznova, makar prvog jutra.)
Vraćanje starim igrama
Ponovno učenje.
Upoznavanje.
Novo oprobavanje..
I da se razumemo.
Ona je opasna i nije za svakoga.
Sva joj je snaga u nadolaženju.
Našoj svesti i slutnji da je tamo, iza brda.
Najopasnija je upravo kada joj se deca unapred raduju.
Kada preko noći mekanom oštricom ranog mraza
obrija voćke u jutra kasnog oktobra.
Kada je festivna, sita i napita u vilajetima novembra
Kasnije, kada slavlja prođu i kada uzme sebi bolesne, neumerene, samoubice i beskućnike.. Tada, već tada.
Odmah posle jovanskih mrazeva
Kada ostane suva istina,
Tada.
I gola, umorna i čista zemlja.
Tada,
već tada se radujem proleću.
Tek tada…
