NESANICA

Osluškujem noć

Napolju je povetarac

Zidni sat je nešto glasniji

Otkucaji srca su jasniji

Soba je gluva

Gluva za mene i moje namere

Nemi je posmatrač i hroničar mog života

Mrkli je mrak

Ne tako davno jedan pustolov ga je sa TV-a puštao pravo iz Sahare

Ovaj je gušći i teži

Zaspati je nekad najzahtevniji posao na svetu

To potonuće u blaženo ništa

Reč ništa je tako jasna, nedvosmislenog značenja

Pred njom se ostaje nem

Ovih dana čitam jedan roman

Glavni junak negde pri početku smelo poručuje : „Ništa sam!“

Napisaću jednom i ja knjigu

Zvaće se – Dnevnik ništaka

Mislim da znam dovoljno o tome

Svetleća sprava na stolu opominje

Ove redove moraš zapisati

Jer sutra će sve iščileti i ostaće jedno veliko NIŠTA

Prazan ekran

Prazna glava

U praznom danu

U punim autobusima

Na besmislenim poslovima

Teskobnim stanovima

Gde živi sećanje

Na dugu i neprospavanu noć.