POVRATAK (uhvaćen u sadašnjosti) 1/2
On se vraća u grad.
Po putu su ga pratile munje.
Kapi kiše su ga budile iz sna.
Delovale su mu poput zvezda padalica, koje su plesale po staklima autobusa i nestajale u tami.
Noć mu je zadavala nemire.
Okupan u znoju, pratio je mesečevu svetlost.
Tražio je znak života u šumovitim brdima.
Gledao je provaliji u lice.
Jutro ga je dočekalo jarkim suncem sa jedne,
i odlazećim tmurnim oblacima sa druge strane.
Intezivna duga, obrazovala je neprekidan tunel kroz koji je iznova i iznova prolazio.
Teški izdisaji i šaputanja putnika, poslužili su kao uvodna tema.
Ulazak u grad je ispratio sanjiv.
Protrljao je oči i skinuo ustajalu maglu sa unutrašnjeg stakla.
Ljudi su odlučno zakoračili i blokirali prilaz stepeništu.
Pustio je da se autobus potpuno isprazni pa je tek onda napustio svoje sedište.
Od vozača je posle dužeg čekanja dobio svoju torbu.
Uzevši je, ručke su mu se momentalno zarile u prste.
Udahnuo je svež morski vazduh i krenuo dalje.
