NAŠIH 10 SASTAJANJA NA 10 LOKACIJA
Još jednom sa njima. Još jednom u prijatnoj buci. Još jednom su nas ritmični udarci u bubanj, precizne gitarske frekfencije, vokali koji se dopunjuju, odvodili negde između neba i zemlje. Još jedno novo putovanje.
Ko se upusti u praćenje jednog benda, može da se nađe na najrazličitijim mestima, okružen uvek novim ljudima, da svaki put oseti novu, potrebnu energiju koja ga nosi dalje.
Naš prvi susret je bio u julu 2015-te na Adi Ciganliji u pivsko/muzičkoj oazi nazvanoj “Beer garden”, potom u beogradskom klubu “Gun” iste godine u oktobru. Nakon toga sledi njhov nastup u martu 2016-te u Domu omladine, pa na Kalemegdanu na festivalu “Rokanje” u avgustu, te u bivšem klubu “Mikser” u novembru iste godine. Potom smo se družili u mom rodnom gradu Šibeniku u julu 2017-te na “Regius” festivalu koji se održavao u prostoru stare fabrike, pa iste godine u septembru u Nišu na keju. Druženje je nastavljeno u ovoj godini na solo koncertu u beogradskom klubu “Elektropionir” drugog dana januara, nakon toga eto nas u Zagrebu u istom mesecu na festivalu“Brijačnica” u Boćarskom domu. A onda smo juče (07.06.2018) proslavili jubilej od 10 druženja na 10 različitih lokacija. Ovoga puta je to bilo “Na vodi” – na splavu “Zappa Barka” ispod Brankovog mosta.
I da bilo je to opet nešto novo, prelep ambijent koji daje reka, plutajuća struktura, selekcija ljudi koji su došli na koncert kao i sama pojava ovog benda u tom okruženju o čemu ne treba mnogo trošiti reči.
Idemo iznova poznatim redosledom pesama koje idu u uvodnom delu : “Nije teško kad se mora”, “Vreme protiv čoveka”, u skladu sa okruženjem “Na vodi”, pa jedna dečija, koja opominje one koji ne usađuju ljubav deci “Nojzična deca”.
Potom slede “A šta bi bilo da sam ja”, jedna koja će uskoro ugledati svetlost dana “Najgori od svih”, onda oda društvu, u kom vladaju “Profesionalci”, doza emocije “Ispod kože”, kritika salonskog revolucionarstva – “Salonac”, dok i na reci imamo “Novi zvuk u gradu”.
Onda smo svi u glas dali svoje “Srce”, na red je došao i “Džoni”, pa onda kako reče frontmen Bojan Slačala – “idemo malo “The Stone Roses“, samo ne znam ima li Mančester ovakvu reku? “Ono što te neće”. Ova noć neće biti potpuna “Ako stanemo tu”, idemo dalje zajedno “Ruku pod ruku” (koja je takođe nova pesma i ona traži put do skorijeg objavljivanja) zatim na splav ulazi “Sajko” nakon koga logično idemo na mali predah.
Završna četvrtina kreće sa ulaskom u “Jutro”, kako će se dan dalje odvijati zadužen ću biti “Samo ja” , to je ono jedino sigurno i “Najbolje što znam” preko koje nam i bend poručuje da je dao sve od sebe ove letnje noći.
A onda kolektivni “pomahnitaluk” uz od skora odjavnu pesmu “Nije svejedno”. Ljudi uleću među bend na binu i zajedno sa njima pevaju i plešu u ritmu klavira, bita i Ivanove gitare, još jedan pogodak i nešto što daje pun smisao prisustvovanju nečemu ovakvom!
Do sledećeg viđenja, moji svi !
Fotografija : Roman Perović
