M.O.R.T. POGODIO U SRIDU !

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Moja “reportažna kola” su me nakon lude žurke na Kalemegdanu odvela na još jedno muzičko putovanje. Ovoga puta, destinacija je bio sve značajniji beogradski klub Elektropionir. Odatle sam već jednom izveštavao, kada je tu reprizu novogodišnje žurke priredio bend Artan Lili .

Tog dana na bini smo imali četvoročlanu, psihodeličnu pank/bluz delegaciju, koja nam je došla iz susedne Hrvatske, tačnije iz Sinja.  Oni se trenutno nalaze na proputovanju kroz našu zemlju, a mi smo čekali dugo da nam opet dođu (ne, nisu putovali na magarcu :D) u prestonicu, nakon nezaboravne žurke koju su nam priredili oktobra prošle godine u Kulturnom centru grad.

Pitate se – “Hoće li više biti otkriveno o kome se radi? polako gubimo strpljenje…”, pa bacite pogled na svetla pozornice, to je M.O.R.T. ! 

Momci iz “odjela za žešće”, bez mnogo priče, otvaraju svoju svirku pesmom “Nikotinska kriza”. Nakon nje se nižu “Kroz vječnost” (koja je originalno pesma sjajnog jugoslovenskog književnika Vladimira Nazora), “Špiljski č’ovk”“Rea”“Bog”.

Furiozno, energično i sa autoritetom!

To je ono što karakteriše ovaj bend, naravno uz jake poruke koje odašilju svojim slušaocima putem tekstova.

Kroz tekstove se provlači ljubavna priča, antiratna propaganda, ponašanje pojedinca unutar izopačenog društva, a tu priču nam na najsuroviji način prezentuju : John – vokal, Zvrk – gitara, Kikos – bas gitara i Mile za bubnjevima.

Mali predah pa nastavljamo da plešemo od albuma do albuma, dakle od “Vrhunskog dna” do “Tužne kocke”.

Kad smo kod “Tužne kocke” ide jedna sa tog albuma, kao oda svim muzičarima i muzici uopšte i posveta najstarijem bubnjaru u Sinju, Nikici Čoviću – “Plamen što kriješ”.

Zatim slede : “Nina”“Samo se ti smij”“Na cesti”, a stigli smo da zaplešemo i “Tango”.

Reci NE, ratu i ratnoj mašineriji ! Za one što nas neprestano huškaju, ubacuju i vraćaju u mrak, logično ide muzička podloga “Olovni vojnici”.

Zatim još jedna doza, za svaki slučaj – “Lažna Arkadija” i “Logor”.

U istom ritmu nastavljamo dalje, da nije malo vruće ovde, a? – Pakleno !

Preznojavamo se kao da smo “67 sati bez sna”, buncamo na engleskom “I don’t believe in you” , ali lepo nam je “U najljepšoj priči” i ne pomišljamo da stanemo.

Potom nas u goste zove “Austrija”, ujeda “Pas” a onda svi receptori blokiraju i pojavljuje se prijatna “Buka u glavi”.

Realno, nakon sloma i buke, više nam ništa nije ni trebalo, možemo samo da igramo boćanje ali to nije sve, bend kao da nam poručuje, “ako ste bili do sada sa nama dajemo vam još jedan topao zagrljaj a i vi nam još jednom uzvratite energiju, dakle slušaoče moj” – “Grli me iz pluća”

Uh, to je bilo to… Šta je bilo ovo? Svi su dobro? Živi, zdravi?  Nego šta!

Naslovna fotografija : LAA promo / Rino Barbir

Fotografije u tekstu : Wood RS

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Avatar

Marko Baljkas

Marko je rođen u Šibeniku 1990. godine. Urednik je i autor ovog portala, a pisanje mu predstavlja najdraži poziv. Veliki je zaljubljenik u kulturu i voli da bude okružen onima koji neguju slične vrednosti, teži da se nađe u centru zbivanja i da doživljeno prenese dalje. Živi i radi u Beogradu.

Ostavite komentar