30 GODINA U JEDNOJ NOĆI

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Bio je to pravi subotnji letnji dan (26.05.2018), karakterističan za grad Beograd. Iako još uvek nismo ušli u najtoplije dane, ovo je svakako bio uvod u to. Imali smo povremene intervale kada su se kretali tmurni oblaci ali bez zadržavanja. Imali smo gomilu ljudi koji su spas od vrućine potražili na najznamenitijim i zgodnim mestima za tu priliku. Roštiljalo se sve u 16 u zelenom raju Košutnjaka, uživalo se u labudovom plesu i miru kojeg donosi voda koja neprestano teče na Zemunskom keju. Igrala se odbojka na pesku i vozili su se roleri na Adi Ciganliji. Šarenolika masa se probijala kroz šetalište u Knez Mihajlovoj i dalje. Razbacani kafići su bili okupirani od najranijih jutarnjih sati, ispijale su se kratke kafe i mala piva u flašici, velika točena piva, smutiji u duguljastim vinskim čašama, dok su se prodavci sladoleda, ispred frižidera zadovoljno smeškali i čekali nove mušterije.

To je taj puls grada koji oseti svako koji u njega kroči, a kasnije se bez većeg truda u taj ritam i uklapa.

Ali tog dana je još nešto bilo u vazduhu, osećala se neka nadolazeća pozitivna energija koja je ponajviše dopirala do onih koji će u smiraj dana prisustvovati slavljeničkom koncertu značajnog rok benda sa ovih prostora – koncertu “Hladnog piva” koje obeležava 30 godina burnog života na sceni!

Koncert se održavao unutar istorijskog zdanja i utvrđenja Kalemegdan, tačnije na terenima Košarkaškog kluba Partizan. Ovo je ujedno bila njihova druga solo svirka pod otvorenim nebom u Beogradu, prva je bila u bašti SKC-a 2003-će godine. Prethodni put na “Kališu” su bili u maju 2013-te ispred planetarnog pank benda “Green day”.

Svirka je krenula sa zakašnjenjem od nekih sat vremena, izlaskom na binu tribjut benda Đorđa Balaševića “(Ne)normalni” koji su za ovu priliku odsvirali svojih par autorskih pesama koje su sasvim lepo rasplesale masu a nakon njih je bio najavljen tribjut bend Hladnog piva – “Savršeni marginalci” ?! Ono što se u danima koji su prethodili koncertu širilo na fejsbuk stranici organizatora i na stranici “Hladnog piva” jeste da se pojavila grupa pod ovim imenom u Sloveniji, Mariboru i da su dobili zeleno svetlo od zvaničnog benda da sviraju njihove stvari i koji su ih ujedno pozvali da budu ispred njih na Kalemegdanu i da sviraju prva tri albuma a onda idu ostali hitovi  glavnog benda.

Međutim sve je ovo bila jedna genijalna šala, naime ovi “slovenci” se nisu pojavili ni nakon pola sata čekanja, kad eto ti ekipe iz Gajnica (mesto nastanka jedinog i originalnog “Hladnog piva”) a na led ekranu iza njih je pisalo “Savršeni marginalci”.

Svojevrsan manevar vraćanja u prošlost pa nazad u tvrđavu pod otvorenim nebom u sadašnjost, doduše malo se kose izgubilo na tom putu ali ne mari. Frontmen Mile Kekin je kratko poručio  – “Dragi ljudi, hvala vam što ste došli, mi smo “Savršeni marginalci” skužili smo da se jako isplati biti nečiji tribjut bend i da se tako lepo zarađuje, pa smo napravili još jedan pored našeg”.

Logično, usledile su stvari iz najranije faze njihove muzičke karijere.

Praktično bez sekunde predaha energično kako samo oni znaju ređale su se : “Pjevajte nešto ljubavno”, “Narcisoidni psi”, “A što dalje”, “Princeza”, “Dobro veče”, “Usamljeni u gomili”, “Marginalci”, “Rigoletto”, “Fur immer Punk”, “Bubašvabe”. 

Ovo je faktički bio prvi deo nastupa kome su se najviše obradovali njihovi stari fanovi. Većinu ovih stvari gotovo i da ne mogu da čuju na njihovim solo ili masovnim nastupima, te je zbog značajnog jubileja set lista bila malo proširena, ne slavi se 30 godina svaki dan.

Nakon prvog dominantnog dela na red dolaze sve sami hitovi i po koje iznenađenje opet iz poznatog razloga.

Drugi deo otvara “Svijet glamura” uz koju je Mile iskidao i u publiku pobacao domaće tabloide prethodno pročitavši nebulozne naslove kojim nas svakodnevno zasipaju priređivači površne zabave. Nakon toga sledi “Imam majicu”, “Kaže stari”, uvek razdragana “Sreća”, potom “Kad ti život udahnem”, “Ranjeni i ludi”, i na moje veliko oduševljenje kao i svih prisutnih pesma “Tišina”. Tišinu je zamenio “Šamar”, pa i jedan fudbalski majstor koji je iste večeri gledao finale Lige šampiona ispred tv-a,pogađate – “Messi”. Dan pre je bio Dan mladosti, službeni datum rođenja “oca naših naroda i narodnosti”, u to ime ide “Svi smo ga voljeli”, pa smo se pitali koje je “Pravo ja” da nije možda član SNS-a ili ne daj bože nosi rajf? Nakon nje oda svim sitnim i sveprisutnim kriminalcima kroz pesmu “Bačkizagre stuhpa šeja” pa neumoljiva biologija “Biološki sat”, red emocija “Jednim osmjehom”, moćni ritam za disanje i hodanje “Soundtrack za život”, domaći Klark Kent poznatiji kao “Supermen”, koji se bori “Na ovim prostorima”, propada mu “Firma”, propagira turizam “Zimmer frei”, po potrebi radi kao “Konobar”. Ali to smo mi i grabimo kad možemo i nešto lepo i za to se živi, “Samo za taj osjećaj”.

Nakon ove pesme se najvoljenija zagrebačka ekipa povlači, mi ih kao pozivamo a oni kao neće da se vrate, ali smo ih ipak odobrovoljili i eto ih ponovo sa novom porukom, ili čestitkom za bend “Atheist Rap” (odsvirana je njihova pesma “Zapadna Evropa”) koji se takođe bliži okrugloj cifri (sada su na 29 godina). Ponovo ljubavne jadi i onaj momenat kada shvatiš da ti smeta što čep na zubnoj pasti nije zavrnut i onda priznaš i sebi i njoj “Ne volim te” nit sam te ikad volio. Ali ipak možda ćeš joj poručiti “Vjeruj u mene”, pa kolektivno topljenje uz zvuke Zokijeve gitare tokom pesme “Pitala si me”.

Ne znam kako smo došli do stigmatika i šamana ali nas uvek prati i “Ezoterija”. I opet onaj momenat, mi bi kao da odemo a vi nas kao vratite, pre kog je Mile ispalio jasno kao i pre toga, parafraziram : “Ljudi, sve što radimo je traganje za mirom, ljubavlju i slobodom, borite se za to!!!”.

I šta, to je to, prepuštate nas ovom sivilu? Nema šanse jer kada su oni tu – “Nije sve tako sivo”.

Mnogočlana postava se klanja ljudima koji su ih bodrili bezmalo dva i po sata a oni su “samo” radili ono što najbolje znaju a to je da se popnu na binu i da izdominiraju.

Naravno, ovacije traju i traju uz pesmu “KUD Idijoti” – “Kad Sunce opet zađe”, koju pevaju svi u jedan glas, opasan najež.

Što se tiče ovog teksta, on nažalost nije došao do kraja, kažem nažalost jer je senku na ceo događaj bacilo ogromno nezadovoljstvo onih koji su sa kupljenim ulaznicama bili primorani da se za ulaženje u koncertni prostor, obavljanje fizioloških potreba, ili osvežavanje hladnim pivom kad su već na “Hladnom pivu”, snalaze kako znaju i umeju.

Čak se i ekipa iz benda izvinjala ljudima koji su imali neprijatnosti na koncertu, isto veče ali i dan posle putem njihove zvanične fejsbuk stranice.

Ulaz je vrlo nespretno omogućen tek od 20:30h, sat kasnije od planiranog vremena. Jako loše označeni koridori kretnje, signalizacija ko gde ide i sa kojom kartom. Nepristupačnost toaleta za one koji će na koncertu biti u fan pitu kao i nepristupačnost toaleta za ostale, nepristupačnost štandova sa pićem ostavili su rđav utisak. Bio je otvoren samo jedan ulaz a imamo dve kategorije ulaznica : tribine i teren. Redarska služba obezbeđenja bila je totalno neorganizovana i neupućena u organizaciju događaja.

Sve skupa, iz tima organizacije, sram Vas i stid bilo, gospodo! Ako ubuduće želite nešto da organizujete, stavite prst na čelo i zapitajte se da li je ovo po Vama bila dobra organizacija koncerta, kako se ovo ne bi ponovilo ili desile veće posledice. Ovo pišem pre svega zbog onih koji odvajaju svoja sredstva i time pune vaše džepove i  ulažu svoje vreme i strpljenje za nešto što je zamišljeno da im pričini zadovoljstvo a donosi im samo neprijatnost. Svako dobro!

Fotografije : Atila Sabo

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Avatar

Marko Baljkas

Marko je rođen u Šibeniku 1990. godine. Urednik je i autor ovog portala, a pisanje mu predstavlja najdraži poziv. Veliki je zaljubljenik u kulturu i voli da bude okružen onima koji neguju slične vrednosti, teži da se nađe u centru zbivanja i da doživljeno prenese dalje. Živi i radi u Beogradu.

Ostavite komentar