Lažni izveštaj sa svirke Đorđa Miljenovića u Novom Sadu

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

                                                      Upozorenje

Izveštaj sa koncerta koji sledi sadrži elemente nasilja, vesterna, mraka, krvi i rokenrola. Ne pokušavajte kod kuće.

                                                   Lažni predgovor

Svirka je počela nešto posle 22:30, a publika je horski pevala i tapšala; taši- taši tanana i svilena…  Koncert je otvorila pesma…zatim su se ređale.. a završili su sa.. Sprdam se, bre. Ne brini. To ćeš moći da čitaš u nekim drugim lažnim izveštajima, ovde nikako, jer ovo je pravi izveštaj, a ja zajeban okrutan kurvin sin.  Let’s get ready to rumble.

                                                                

 Runda I

                            “Deca su na meti ludila, maju žilete ustima.

                                        Lošeg horsa je pustinja.

                       Uspavani su svi, jer neko je silovao budućnost.

                     Drži je u podrumu. Vezanu za radijator, muči noćima nju.“

Četvrtak je, kažu ljudi, dan posle sreda, a pre petka. Jedan od glupavijih i besmislenijih dana u nedelji ukoliko iz svog stana u Beogradu na vodi sa svojim letećim automobilom ne doletiš do Doma Kulture u Novom Sadu na koncert Đorđa Miljenovića i njegove ekipe. Na putu do Novog Sada, kao što to obično biva, na svakih deset sekundi sa zgrada padao je po jedan perač prozora, ali sam ipak stigao živ i relativno zdrav na svirku, jer ne perem prozore. Prozore pere Toni Montano. Parkirao sam svoj leteći automobil i ušao u Dom kulture. A Miljenović? On svira bluz 21. veka i to jako, jako ozbiljno. Kažu da je bluz kada se dobar čovek loše oseća i onda te emocije pretvori u muziku. Takođe, kažu da bluz nastaje kada čoveka lancima vežeš za drvo, ali danas ne mora to da se radi da bi se došlo do plavih nota. Dovoljno je da živiš u Srbiji, da si jedan od najtalentovanijih muzičara na sceni i da imaš oko sebe podjednako talentovane muzičare. A vidiš, ovde se sve to odlično poklopilo i vožnja može da počne. ‘Ajde da projurimo kroz koncert.

Fotografije: Milica Makić (Ufotkavanje)

                                              

 Runda  II

                            “Zna i sam đavo, a znaćeš i ti

                           da sam zajeban, okrutni kurvin sin

                          I držim u šaci ovaj zoološki vrt

                        Čale mi je Džoni Keš, a keva mi je Smrt.“

Svirka uveliko traje. Ne mogu se odupreti utisku da je ovo u neku ruku i moderna kantri HC muzika. Beogradski Džoni Keš sa distorzijom. Kao da si kauboj. Znaš, imaš šešir, u ustima ti je duvan, otvaraš ona vrata od taverne, mamuze zveče, pijani kauboji te odmeravaju, odmeravaš ti njih pa se kadrovi smenjuju; sa pogleda na pogled, sa pogleda na pogled. A Miljenovićev bend bez greške tuče sa bine kao saundtrek za neku scenu. Sigurno jedan od najkvalitetnijih bendova na sceni- časna reč. Mislim da je čovek nekada pravio muziku za film ili pozorište, što mu dodatno olakšava da priđe slušaocu i da kroz muziku i stihove za tri ili četiri minute trajanja pesme napravi odličan kratkometražni film u glavama poštovalaca i publike.

                                                            

Runda III

                                 “Koga bole kurac šta se meni dešava.
                                                 

 Bijem se k’o seljak, raspravljam, provociram.
                                                   

                                 Koga bole kurac šta se meni dešava.
                                                  

                                Nikog više ne pitam, svi znaju kako sam. Nisam dobro.

 

A kada izađeš iz taverne, napolju te sačeka mrakčina. Zapneš, upadneš u blato, sam padneš, sam se ubiješ ili te rastrgaju hijene. Krvi do lakata. Tako da je jedan deo repertoara definitivno posvećen mračnim (ne)raspoloženjima kod ljudskog roda pa i zavlada takva atmosfera. Nešto kao da čitaš Dilan Doga, ili Mračnog viteza, svaka pesma je strip na svoj način. Mada ne moraju stripovi, jednostavno si na Miljenovićevoj svirci. Jako kvalitetno.

Ali pazi, kada mrakčinu izbacuješ na kreativan način povratna energija ti se vraća u zdravijem obliku. Jako dobar odnos na relaciji bend-publika, dugo nisam video tako nešto u Novom Sadu. Opet merim koliko bend održava pažnju time koliko se ljudi na svirci hvataju telefona, i opet imam sreću da slušam toliko dobar bend da su ljudi tu iz razloga da bi slušali muziku, i ne hvataju bežaniju na društvene mreže. Da, važnija im je svirka od storija na Instagram profilu. Takvu publiku treba ceniti.

                                                        

 Runda IV

                       “U daljini čuju se krici lešinara, korumpiranih prašinara,

                        sumanutih lidera država, bez prava na pomilovanje.

                         i znaj da ne nameravam da dugo budem ovde.

                         Ovo su privremena sranja.“

Prvi put u životu vidim da Andrea iz “Remix Press-a“ aplaudira na nekom koncertu posle kraja pesme. To dovoljno govori o kakvoj se svirci radi bez da dalje prosipam slova. Opet, glupo je ne pohvaliti ljude koji su u bendu da savršeno sviraju, ali to je jedan od koncertno najaktivnijih bendova, skrojen od najkvalitetnijih muzičara, pa bi to trebale da budu stvari koje se podrazumevaju. I tekstovi brale, tekstovi. Jako kvalitetni i snažni, kao grafiti na zidu, i ono što samo dobri tekstopisci umeju; napisati ljubavnu stvar, a izbeći patetiku. Ove tekstove možeš uzeti i čitati kao poeziju, nema promašaja. Ako vam se desi prilikada ovu ekipu možete čuti uživo, obavezno to uradite jer ovakvih stvari u našoj državi nema i ovakva muzika je ona koja može da prevagne na vagi da rokenrol bude ono što zaslužuje, jer koncerti i pesme ovog benda prave most između mejnstrima i andergraunda. Ljudi veruju Miljenoviću, a to je najvažnije. Kako da ne veruju čoveku koji davi sreću? Beogradski Džoni Keš na distorziji u 21. veku. Amin.

                                                   

Epilog

Nokaut. Miljenović koji je od ranije poznat kao rep izvođač nokautrio 90 posto balkanske rokenrol scene i dao im za domaći lektiru koju treba da pročitaju za vreme zimskog raspusta.

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Nenad Baraković

Nenad Baraković Bara je autor Gledišta, dolazi iz Novog Sada gde je i rođen 1991. godine. Doživotno potlačen, društveni aktivista, pank-roker, muzičar, tonac, novinar i pisac u pokušaju.

Ostavite komentar