DECA KROKODILA, NOĆ DRUGA…

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Nakon prve festivalske večeri, organizovane zbog loših vremenskih uslova u zatvorenom prostoru, tačnije u “Kombank dvorani”, vraćamo se u originalno “krokodilsko gnezdo” na otvorenom, ispred Muzeja Jugoslavije.

Ponovo je za sve prisutne bio priređen bogat književno/zabavni program.

Nakon što su legle sve organizacione stvari a amfiteatar dobrano popunio, sve je bilo spremno za još jedno veče za pamćenje.

Laganim korakom, Kruno Lokotar se penje u središte fontane i najavljuje sve ono čemu ćemo imati prilike da prisustvujemo ove večeri.

Ovo veče je bilo u znaku onih koji se zovu Marko. Tako da smo imali čast da nam se predstave : Marko Vidojković, Marko Tomaš i Marko Šelić.

Prvopomenuti je imao tu čast da bude onaj koji će prvi među njima “probiti led” a ujedno i otvoriti ovo veče.

Uputivši reč pozdrava svim prisutnima, nakon uvodnog ćaskanja sa Krunom, Marko kreće da čita redove iz svoje najnovije knjige “E, baš vam hvala”. Roman koji je napravio neviđeni bum na svim top listama širom regiona (do sada je knjiga doživela svoje izdanje kako kod kuće u Srbiji, tako i u Hrvatskoj, Makedoniji, a uskoro će i u Sloveniji).

Na pola čitanja, u delu knjige gde narator i glavni lik Mirko Šipka treba da se nađe u Zagrebu, sa inspektorom sa kojim zajedno mora da razreši neki paranormalni slučaj, u čitanje se uključuje i sam Kruno Lokotar.

Kuriozitet je i to, da je Marku on poslužio kao inspiracija za lik u romanu (inspektor Kruno) a takođe on mu je bio i urednik kod sklapanja dijaloga koji su u svom sastavu imali hrvatsko narečje, kako bi se još više pojačao utisak dok se čita ovo delo.

Dok se oni nakon završetka čitanja polako povalače, zamenjuje ih špica za “Njuz net” i Zorana Kesića.

Kesić je kako smo to i navikli od njega, pripremio svojevrsan stand up koji je ponajviše ličio na ono što on radi u emisji “24 minuta” s tim što je ovde bio naglasak na sam festival.

Bili su to trenuci gde smo se svi razgalili dok je on pred nas iznosio mešavinu : sarkazma, maštovitosti i dosetki.

Putem šale “provozao” nas je kroz istorijat ovog festivala. Ponovo je posredstvom sarkastičnih komentara kritički opisao današnje stanje u društvu ali je takođe stigao i da “potkači” organizatore pre svih Vladimira Arsenijevića (npr. u izboru gostiju) ali nije štedeo ni svoje prijatelje pisce (“Ove godine su pozvani veliki pisci i… Marčelo”) , i ostale koji ove godine učestvuju na raznim pratećim događajima.

Nakon salvi aplauza, vreme je došlo i za prvi “sofa intervju” sa velikim imenom jugoslovenskog glumišta  – Mirom Furlan.

Razgovor je vodio kao i dan ranije filmski kritičar – Ivan Velisavljević. Bilo je reči o putovanjima, filmovima u kojima je igrala, glumcima uopšte, o katedri koju je držala u Americi i razgovorima koje je vodila sa studentima. Jedan od zanimljivijih segmenata tog razgovora je bio kada je ona pričala o mladima i o njihovim shvatanjima društva oko nas. Izrazila je bojazan ali i bes na starije generacije kojima i sama pripada, zapitavši se: “Šta ćemo ostaviti mladima koji dolaze posle nas? Kakav im to svet ostavljamo? Ovakvo doba će ih pojesti! Neprestano su zatrpavani informacijama, mnogo je buke oko nas, možda zvučim patetično ali iskreno se plašim za njih!”.

Prisetili smo se i nekih njenih rola iz filmova koje je začinila svojom perfektnom glumom. Puštane su nam sekvence iz “Turneje” i “U raljama života”.

Za kraj malo i o njenoj autobiografskoj knjzi “Totalna rasprodaja”.

Program nas odvodi dalje do sledećeg Marka, Marka Tomaša.

Uz velike ovacije njegovih fanova, dolazi nam rođeni ljubljančanin da nam donese malo poezije u ovu noć pod otvorenim nebom.

Prethodno zamolivši Krunu da ga pusti da sedeći priča o svom autorstvu, što mu je i dopušteno, kao u kabareu, pali cigaru i kreće nemilosrdno da izbacuje stihove koje je odabrao za beogradsku publiku.

Nižu se pesme : “Pjesma o lopati”, “Prvi dan jeseni” i “Parafraza”.

Ujedno, na najbolji način je prezentovao svoju četvrtu i najnoviju zbirku pesama pod nazivom “39 maj” izdatu od strane izdavačke kuće “Lom” a 9-tu samostalno objavljenu knjigu poezije. Slobodno se može reći da nas je sve očarao, izrečenom silinom i jasnoćom svojih tekstova.

Bilo je nakon toga logično da se ponovo zabavimo uz nezaobilaznog Zorana Kesića koji je proširio svoj repertoar šaljivih komentara na račun učesnika ovog festivala i sve to kao uvod u jednu interesantnu debatu, debatu pod nazivom “Istoričari protiv revizionizma”.

Razgovor je vodila Ivana Dragičević, sagovornici su joj bili Hrvoje Klasić i Dubravka Stojanović. Mogli smo da čujemo vrlo poučne stvari o istoriji naroda i ideologijama na ovim prostorima od onih koji na stvari gledaju iz drugog ugla, i sa naučne strane, gde se na pravi način mogu objasniti mnogi fenomeni koji ovde vladaju a pitanje koje se provlačilo jeste “Ko je prvi počeo?”.

Onda malo filma. Prisustvovali smo projekciji filma “Untravel” u srpskom prevodu “Neputovanja” koji potpisuju Ana Nedeljković i Nikola Majdak mlađi. U pitanju je priča o jednoj izolovanoj zemlji, ograđenoj visokim zidom, iz koje je veoma teško, skoro nemoguće putovati. Međutim, devojčica koja je glavni lik, sve vreme pokušava da otputuje zauvek u savršeni svet koji se zove  – Inostranstvo. Ana Nedeljković i Nikola Majdak mlađi realizovali su svoj zajednički projekat u zahtevnoj “stop-motion” tehnici, sa brižljivo izrađenim figurama od plastelina. O samom filmu, na duhovit način, razgovor sa naratorkom u filmu Anom Nedeljković, vodio je glumac Branislav Trifunović.

Na red je došao i treći Marko, Marko Šelić – Marčelo.

On je pre čitanja svog romana “Malterego – Rubikova stolica”, u razgovoru sa Krunom Lokotarom, pokušao da objasni situaciju u kojoj su angažovani umetnici koji se kritički izražavaju o stanju u našoj zemlji suočeni sa cenzurom na svim poljima i za sve što predstavljaju oni kao ličnosti a samim tim je pogođeno i njihovo autorstvo. Najnoviji i najočitiji primer toga, je otkazvinje predstave pod nazivom  “Stvar izbora – zašto slušam Marčela” koja je trebala da se odigra u Vršcu, i time zatvori festival “Cirkuliranje”. U toj predstavi (glavnog glumca i autora Uroša Mladenovića iz Paraćina) se radi o mladom čoveku iz bilo kog malog mesta koji može da ostvari svoje snove i da krene da radi ono što voli i da na tom putu nije diskriminisan. Pod pritiskom opštinske vlasti Grada Vršca, (predstava je neodgovarajućeg sadržaja jer sadrži umetničko ime čoveka koji kritikuje aktuelnu vlast?!) organizatori je skidaju sa programa pod smešnim izgovorom da nisu imali tehničkih mogućnosti da obezbede šipku za ofingere, dve stolice i jedan mikrofon i ozvučenje za jednog glumca a u danima koji su prethodili tome, organizovani su :  koncerti, likovne kolonije, performans mačevalaca, ekstremni sportovi i paraglajding na tom istom mestu? Jednom rečju – SRAMOTNO !

Čitanje njegovog romana je naravno nakon ovih saznanja palo u drugi plan ali je Marko na ovom događaju ostvario malu pobedu nad takvim pojavama kod nas, samim pojavljivanjem i pozivanjem od strane organizatora kojima nije nepodoban. Dakle, pročitao nam je redove iz njegove šeste samostalno objavljene knjige koja je zapravo deo trilogije. Pored ove knjige, do danas je izašao i drugi deo iz dva toma “Higijena nesećanja I” i “Higijena nesećanja II”.

Uz aplauze podrške ovom sjajnom svestranom umetniku, (za one koji ne znaju, pored pisanja, bavi se i muzikom, ima izdatih pet albuma, takođe, prevodi i uređuje stripove u redakciji “Veseli četvrtak”) priključuju nam se kao i dan ranije momci iz “Njuz neta” i “News bara” za konačni obračun, a sudija i moderator je, ko drugi nego Zoran Kesić. 

Ponovo smo mogli da uživamo u čistom humoru i iskrenom druženju, u čemu smo najjači kada se nađemo sa našim zapadnim komšijama.  To je naša zajednička i prava slika a ne ono u čemu se ne pronalazimo nikako, onda kada nas ONI teraju da uperujemo cevi jedni u druge, kada ONI upućuju protesne note i kada ONI zatvaraju granice svima nama. A ONI su uoravo bili ti kojima smo svi složno sa amfiteatra uputili jedan veliki kez, kez koji poručuje – To što se neprestano trudite da nas ponovo zavadite kako bi ostvarili svoje  sitne i lične interese, nas ni malo ne zanima!

I muzika dobro pomaže u tome, da nas udalji od mržnje i da nam probudi snagu u zajedništvu, za kraj ove prelepe večeri  u slobodnoj oazi bez kiča i šunda, svoj prepoznatljiv scenski nastup nam je priredila – Bojana Vunturišević.

To je bilo to od Krokodila na otvorenom za ovu godinu. Ko nije bio, grdno se prevario, ali ovaj festival raste, postaje sve masovniji, čeljusti jačaju, ugrizi učestaliji, a glad za pravim stvarima postaje sve veća, biti vinovnik ovih dešavanja je privilegija.

Naslovna fotografija preuzeta sa zvanične Facebook stranice udruženja https://www.facebook.com/KrokodilEngagingWords/

Fotografije u tekstu : Dejan Kijevčanin

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Avatar

Marko Baljkas

Marko je rođen u Šibeniku 1990. godine. Urednik je i autor ovog portala, a pisanje mu predstavlja najdraži poziv. Veliki je zaljubljenik u kulturu i voli da bude okružen onima koji neguju slične vrednosti, teži da se nađe u centru zbivanja i da doživljeno prenese dalje. Živi i radi u Beogradu.

Ostavite komentar