NIŠKI KEJ GLEDAO FILMOVE I ČUO ARTANE

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Subota je, drugi septembar, dan pre je osnovcima i srednjoškolcima krenula nastava, leto još uvek ne želi da napusti naše krajeve a ja, ja sam uzeo predah od radne nedelje i krenuo na Jug, tačnije u Niš.

U Nišu se obeležavao Dan mladih, u organizaciji grada Niš, Kancelarije za mlade i Turističke organizacije Niš, a uz pomoć produkcijske kuće “City Marketing Centar “. Emitovane su dve filmske projekcije “Lutajuća srca – arhiv emocija” i “Hipi dolina- ceo svet u jednoj dolini”.

Za muzičku podlogu, ove večeri, pobrinuo se Beogradski noise-pop sastav “Artan Lili”, koji je uvršten u letnju muzičku turneju “Srbija Rocks” (organizacija festivalskih večeri širom Srbije). Ujedno, njihovim nastupom u ovom gradu, ova turneja je uspešno završena.

Nešto malo pred prikazivanje prvog filma, stigoh do amfiteatra na keju, koji je te večeri bio mesto glavnih kulturnih dešavanja u gradu.

AMFITEATAR-640x395

Program je otvoren projekcijom filma “Lutajuća srca – arhiv emocija”. Amfiteatar je već tad bio lepo popunjen, što je za svaku pohvalu.

Mlado i staro na jednom mestu, slika je koja vraća veru u kulturu. Publika je prepoznala vrednost i podržala ovo ostvarenje koje govori o kultnoj grupi 70-ih koja je svojim radom ostavila značajan trag i pokazala put ostalim domaćim izvođačima toga vremena, a  i nadolazećim, kuda treba da se kreću i čemu da teže. Niška raja je svakako ponosna što taj sastav potiče iz rodnog im grada, što je i potvrdio njihov veliki odziv projekciji filma.

U ovom dokumentarcu se pored članova benda pojavljuju i poznati umetnici : Zdravko Čolić, Kornelije Kovač, Nenad Milosavljević (frontmen grupe “Galija”) i mnogi drugi. Radi se o veoma lepo osmišljenoj priči ispričanoj do najsitnijih detalja što ovom ostvarenju daje visoku ocenu i poziv onima koji još nisu pogledali ovaj film da to učine.

Odmah nakon ovog kreće sledeći dokumentarac pod nazivom “Hipi dolina – ceo svet u jednoj dolini”. Društvo u publici postaje još raznovrsnije, a atmosfera još veličanstvenija. Dokumentarac govori o nastanku hipi pokreta i njegovom uticaju i na naše podneblje.

U ovom filmu saznajemo kako je to sve izgledalo u Nišu iz ugla vinovnika tih događanja. U filmu se naglašava suština ovog pokreta čiji su elementi zajednički za sva mesta na kojima se on pojavio :  Okupljanje mladih na glavnim gradskim ulicama, građenje slobode, zalaganje za mir i ljubav i pravljenje kontrateže ratovima i kapitalističkom sistemu.

Kod starijih Nišlija se verovatno javila određena doza nostalgije dok se kod mlađih verovatno javila žal što nisu bili deo tog vremena koje je u filmu opisano kao vreme u kome se lepo živelo. Film koji vredi pogledati i koji je ostavio snažan utisak i time upriličio ovo okupljanje pod otvorenim nebom.

A onda nešto što smo nestrpljivo čekali te večeri (posebno mlađa populacija, uključujući i mene) koncert Beogradske alternativne grupe “Artan Lili”.

Mladi su već preplavili prostor u i oko amfiteatra. Ispijalo se pivo, klupice u parku su bile većinom zauzete ali pogledi su sa zebnjom bili uprti u nebo koje je nagoveštavalo letnju kišu. Na radost svih prisutnih, Artan Lili ekipa, svojom je odlučnošću i silovitim početkom rasterala sve crne oblake.

Inače koncert je bio u akustičnoj varijanti što je ujedno prvi takve vrste kada je reč o ovom bendu.

Četvorka u sastavu : Bojan Slačala – bas gitara, Romana Slačala – vokal i daire, Marko Ajković – bubnjevi i Ivan Skopulovič – gitara, udarnički otvara svirku pesmom “ Nije teško kad se mora” zatim još energičnije “Vreme protiv čoveka” .

Nakon ove pesme Bojan poziva publiku da se približi bini da se stvori povezanost sa bendom i optimalna atmosfera za ovaj koncert.

21314443_10155223264009331_6148903348557019390_n

Budući da smo pored Nišave logično ide sledeća pesma “Na vodi” kao kritika gradskim ocima u Beogradu i njihovim megalomanskim i nakaradnim urbanističkim rešenjima. Nakon nje oda svim prisutnima kroz pesmu “Nojzična deca” koja ubija svojom emotivnošću i jačinom poruke (“Nas tata hrani ljubav, mi ne jedemo ništa a mogli bi sve”).

A onda iznenađenje za sve prisutne i nagrada za odanost, ide nova pesma “Istrajati” koja će se ujedno naći na sledećem albumu “New Deal” na kom se trenutno nalazi sedam pesama koje su predstavljane sukcesivno, singl po singl.

Atmosfera se zagreva, narod još uvek dolazi i prilazi bini, a bend se pesmom “A šta bi bilo da sam ja odustala od svoga sna” pita gde bi nas život odveo da smo pre vremena digli ruke od svojih ciljeva – verovatno nigde.

Bend dalje kroz pesmu “Profesionalci” kritički opisuje pojave u našem društvu ujedno ukazujući na stanje apatije koja se sve više širi zemljom.

Nakon nje još jedan šamar nama samima, pesma “Salonac” koja nas tera da se zapitamo kako smo to postali toliko nezainteresovani za stvari koje se tiču svih nas, pesma takođe ismeva trenutni način borbe za bolje sutra.

Onda bend daje na znanje novopridošlim ili neupućenim da se pojavio “Novi zvuk u gradu”  da im stoji na dohvat ruke i da im daje svoje “Srce”.

Kako reče Bojan, evo jedne za sve dame, pesma “Džoni” koja fascinira svojim ritmom, jednostavnim a efektnim, bas linija na kojoj plovi celim putem kroz ovu luckastu ljubavnu priču.

21272224_1796736810355557_9211918666177771390_n

Svi oni koje duže prate rad ovog benda, potpisujem da će reći da su im oni sa svojim pesmama ušli “Ispod kože” (“Koga nema kažu bez njega se može, to su hladni ljudi, ne dam da me lože, snažno kuca jedno srce ispod kože!”) ujedno pesma koja je po mom mišljenju najemotivnija pesma koju su izbacili do sada.

Onda smo kroz pesmu “Ono što te neće” dobili poruku da u životu ne ide sve lako i onako kako smo zamislili, ali da se treba boriti jer ćemo izgubiti smisao “Ako stanemo tu”.

Zato uvek krećemo “Sve iz početka” dok ne dođemo na svoje, neko na tom putu postane i “Sajko” kao glavna junakinja u ovoj pesmi.

Nakon ovoga bend se povlači, a mi smo, “čudne” li koincidencije sa prethodnim dokumentarcem o sastavu “Lutajuća srca” želeli “Još malo”. Pa smo ih dozvali sa čuvenim bis, bis, bis.

Bend se vraća na binu uz burne ovacije i pronalazi pečat (gde je pečat?) i stavlja potpis na ovo prelepo veče. Već smo ušli u nov dan i sačekaće nas novo “Jutro” sa svim svojim nepredviđenim situacijama, pesma koja je na prvu legla kod publike. Nakon “Jutra” došli smo da saznanja  da sve zavisi samo od nas, otud sledi pesma “Samo ja”, jer jedna loša misao može da poruši naš smisao.

21272243_1796736910355547_267724728535299061_n

Za kraj ovog druženja bend se zahvalio publici na povezanosti i energiji koja je vladala prostorom i pesmom “Najbolje što znam” poručio da je dao sve od sebe, što je publika znala da nagradi dugim aplauzom ali i masovnim okupljanjem, iza bine, gde su se prodavale njihove majice, ploče i bedževi.

Glavni utisak sa ovog koncerta je izgled benda tokom svirke, odnosno način kojim je prezentovao svoje numere.

Bojanovi zvuci bas gitare su neprestano strujali kroz naša tela, dok nas je umirujući Romanin glas, uz Markove ritmične udarce i Ivanovu preciznu melodičnost odvodio na neko lepše mesto.

*Slike preuzete sa sajta niskevesti.rs kao i sa zvanične facebook stranice “Artan Lili”  autora Duška Milojevića

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Avatar

Marko Baljkas

Marko je rođen u Šibeniku 1990. godine. Urednik je i autor ovog portala, a pisanje mu predstavlja najdraži poziv. Veliki je zaljubljenik u kulturu i voli da bude okružen onima koji neguju slične vrednosti, teži da se nađe u centru zbivanja i da doživljeno prenese dalje. Živi i radi u Beogradu.

Ostavite komentar