U ČELJUSTIMA KROKODILA, NOĆ PRVA…

Sinoć je (15.06.2018.) u Beogradu, svečano i po 10-ti put otvoren festival „Krokodil“ – Književno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju.

Uzrokovano lošim vremenskim prilikama koje su vladale, događaj je izmešten iz amfiteatra ispred Muzeja Jugoslavije direktno u novootvorenu i prelepo osveženu „Kombank dvoranu“ – nekadašnji „Dom sindikata“.

Slobodno se može reći, da smo ponovo imali privilegiju da prisustvujemo centralnom kulturnom događaju u regionu za taj dan.

Sve značajnija književna smotra zvanično je otvorena otkrivanjem izložbene postavke pod nazivom „Okrutni optimizam“ koja u slikama kroji siže bitisanja festivala na kulturnoj mapi regiona a i šire u proteklih 10 godina.

Nakon toga program se seli u veliku salu koja se već tad solidno popunila, a dočekuje nas prijatna muzička pratnja kao uvod ono što sledi.

A usledio je kratki dokumentarac  (koji je nosio naziv već pomenute izložbe) koji je još jednom, sada na filmskom platnu, prikazao nastajanje ovog festivala ali i njegov razvoj do danas. Mogli smo da saznamo ko je sve do danas učestvovao na festivalu, da čujemo reči organizatora, šta festival ima za cilj, prisetiti se nekih trenutaka ali i osetiti radost što smo deo svega toga.

Nedugo zatim evo nam na bini Đorđa Brankovića iz benda „Ah, Ahilej“, koji je kroz svojevrsan performans i recitovanje pesme „Fahrenheit 451“ opisao društvo budućnosti koje odbacuje i uništava knjige i društvo koje je sistematski kulturno obezglavljeno a sve po ugledu na istoimeni roman Reja Bredberija.

Pravo iz Zagreba na binu izlazi Kruno Lokotar koji je ove večeri kao i na ranijm skupovima vodio program. Nakon uvodnih reči vezanih za sam festival, na binu poziva da mu se pridruži makedonska književnica Rumena Bužarovska koja je promovisala svoju knjigu „Moj muž“  iz koje je pročitala jednu priču pod nazivom „Preljubnik“ koja govori o relacijama u braku, ljubomori i strasti.

Potom su nam kroz telo proleteli žmarci kada smo videli odlomak iz filma „Najvažniji poziv u životu“ koji je napravljen u sklopu kampanje „Hemofarm fonadacije“ u saradnji s Ministarstvom zdravlja Srbije u cilju povećanja broja donora i obezbeđivanja podrške novom zakonu o presađivanju ljudskih organa, trenutno smo na brojci od 6 donora na milion stanovnika. Sam film ima za cilj da baci svetlo na one ljude koji se nalaze u situaciji u kojoj im je život permanentno ugrožen, odnosno film govori o njihovim brigama koje nastaju onog trena kada saznaju da mora da im se izvrši transplantacija organa da bi živeli i da moraju da pronađu donora, što je u uslovima koji vladaju ovde i više nego teško.

Nakon mučnih saznanja, da unesu malo vedrine, na binu se priključuje dvojac iz hrvatske koji uređuje satiričnu emisiju „News bar“ preko koje se ismeva politički ešalon njihove zemlje. Ovim momcima humor ne manjka.

Oni se nakon vesti iz sporta i mini debate o istoriji naroda povlače, a zamenjuje ih jedan od organizatora festivala a ove večeri i jedan od moderatora – Vladimir Arsenijević. On je zajedno sa Vedranom Rudan otvorio programsku celinu nazvanu „sofa intervju“.

Vedrana je ovde priredila jedan mini šou, moglo bi se reći i sit down nastup, gde je ležeći zavaljena u sofi, šeretski odgovarala na postavljena pitanja, a opet brutalno i beskompromisno kako samo ona ume i zna i time publiku dovodila do suza. Ujedno stigla je i da promoviše svoju knjigu pod nazivom „Kosturi okruga Medison“ iz koje joj se nije dalo da iščita bilo šta jer kako je rekla, parafraziraću „U ljubavi je  sve poznato, ona njega voli, oni se uzmu i bude im lepo na kraju, uostalom kupite knjigu da vidite o čemu se tu radi“.

Ovim se prvi intervju ovog tipa završava, a Arsenijević, logično, ostaje na bini kako bi se nakon „neslavnog“ zadatka od malo pre opustio promovišući svoju novu knjigu „Na granici“ koju je izdala izdavačka kuća „Laguna“ pre koji dan. Ovaj roman je nastavak priče koja je krenula njegovim debi romanom „U potpalublju“ za koji je on dobio NIN-ovu nagradu. Nakon te knjige izlazi i nastavak pod nazivom „Anđela“, koja završava odlaskom glavnih likova u letovalište u Grčkoj, pa se logično radnja nastavlja odatle. Kuriozitet je i taj,  što je priča koja se nastavlja, napisana 24 godine kasnije a odvija se u ratnim devedesetima. Za ovu priliku Vladimir je izdvojio jedan odlomak i premijerno ga prezentovao publici.

Dolazimo i do najave debatnog programa koji će uslediti u sledećim danima a teme koje će se obrađivati su : „Ko j… knjigu“ kroz koju će nas voditi Ana Schnabl urednica internet platforme „Versopolis“, a govoriće Marko Tomaš i Marko Šelić, dok je Igor Štiks kao moderator najavio temu „Govorite li zajednički“ na kojoj će se govoriti o istoimenoj knjizi Ranka Bugraskog odnosno u kojoj je meri Deklaracija o zajedničkom jeziku postigla svoj cilj? Razgovor će biti vođen sa Rajkom Glušicom, Jerkom Bakotinom i Idom Prester, sve to u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Potom se vraćamo na užarenu sofu, gde je Ivan Velisavljević – filmski kritičar, ugostio velikog bosanskohercegovačkog scenaristu i prozaika Abdulaha Sidrana.

Bilo je reči o njegovim scenarijma, pisanju, autobiografskom delu „Otkup sirove kože“ , dok su se na platnu smenjivali odlomci iz filmova „Sjećaš li se Doli Bel“, „Kuduz“ i „Otac na službenom putu“. Ljudi su u svojim udobnim sedištima pomno pratili svaku reč ovog sjajnog sarajevskog pisca a on im je odgovorio podarivši im recitovanje svojih pesama. 

Uz dugotrajan aplauz odlazi nam on a nasleđuje ga ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade Dejan Atanacković koji je prezentovao slavodobitnu knjigu „Luzitanija“ pročitavši njenih par stranica čiji je sadržaj sve prisutne ostavio u dubokom razmišljanju.

Evo nam ponovo , najnovijih vesti koje čitaju iz redakcije „News bar“ ali tu je i naša ekipa koja radi slične stvari „Njuz net“. Prisustvovali smo svojevrsnom nadmetanju u četiri runde, ko je odneo pobedu ostaje nepoznato, samo smo ustanovili ili bolje rečeno ponovili gradivo da su naši političari „jako galantni“.

To je bilo to za prvo veče ili ipak ne?

Naravno da ne, sve ovo treba provući kroz note i time začiniti celu stvar. Za to se pobrinuo dovoljno je reći „Kralj Čačka“.

Maestralan nastup, nešto što se svakako slaže uz sve prethodno viđeno, iako ostaje žal što su ljudi jurili da stignu na prevoz pa nisu u celovitom broju sa početka ispratili i to, što ne umanjuje užitak koji je priređen.

Ovde stavljamo zarez jer sutra 16.06.2018 nastavljamo dalje. Vraćamo se u amfiteatar ispred Muzeja Jugoslavije gde će se održati drugo festivalsko veče sa početkom u 20h.

Nakon svega viđenog, očekuje nas ništa manje, jer spisak ljudi koji su potvrdili svoje gostovanje to garantuje.

Borba za otklanjanje letargije i dosade se nastavlja, gric po gric.

Fotografije : Dejan Kijevčanin