SANJALI SMO TE, A TI SI BIO SA NAMA

Sinoć je (10.05.2018) u beogradskom “Sava centru” održan koncert sećanja, u čast velikog čoveka i umetnika – Vlade Divljana.Simbolično, skup je organizovan na dan kada bi on, da smrt nije “imala snažnije ruke”proslavio svoj 60. rođendan. Svoj prkos prema smrti iskazali smo, upravo koncertnom proslavom njegovog rođendana. Doprinos sa svoje strane, dala je publika, ispunivši prostor do poslednjeg mesta ali poseban ton svemu dali su i njegovi dugogodišnji prijatelji sa kojima je on za života na ovaj ili onaj način delio scenu. Kao što je i rečeno sve karte i sva mesta u velikoj sali su bila “kupljena” i par dana pre samog koncerta te je sve bilo spremno za ovo veče sazdano od emocija.Dok je narod polako dolazio do svojih mesta, u pozadini sa ozvučenja je išao instrumental pesme “Hajde sanjaj me, sanjaj” (i sam događaj je nosio isti naziv). Na platnu je bila projektovana Vladina slika iz mlađih dana, dok su plavičasta svetla obasjavala binu i davala utisak kao da se nalazimo pod otvorenim nebom. A onda, svetla se gase, mi krećemo da snivamo a nadolazeće pesme nas ušuškavaju u spokoju. Prvo smo uživali u spoju pesme – “Nebeska tema” i slike – na platnu su puštani kadrovi iz njegove muzičke karijere. Nakon gromoglasnog aplauza po završetku ove predstave, iz “mraka” se pojavljuje muzička ekipa benda “Magic Bush”koja je zajedno sa Zdenkom Kolarom na basu i Sašom Šandorovim za klavijaturama, bez mnogo pompe i patetičnih reči otvorila pesmom “Plastika” u kojoj im je podršku dao i Dušan Kojić – Koja.Nakon ove psme ide “Zašto su danas devojke ljute” potom na binu stiže i Zoran Kostić – Cane koji je kratko poručio : “Ljudi, hvala vam što ste došli, našem drugu je rođendan i to je to!” . On je prisutne oduvao sa “Gde si sada cica-maco” i ustupio mesto kolegi Goranu Vasoviću – Vasketu koji je učestvovao u dve pesme “Dok dobuje kiša” i “Ona to zna”. Nakon njega evo nam i Nebojše Antonijevića – Antona i Borisa Mladenovića u pesmi “Vreme je”. Kako dalje bez uvek dobro raspoloženog i razigranog  Dejana Cukića – Deše koji je sarkastično izrazio bojazan da će Vlada biti kritički nastrojen prema njegovom izvođenju pesme “Kenozoik”. Po planu, sledeći koji je dao svoj doprinos, bio je Dejan Vučetić – Vuča, kroz dve vrlo interesantno interpretirane pesme “Vetar i zastave” i “Sve što hoću da znam”. Dalje smo imali Sarajevo u Beogradu, pogađate, Saša Lošić – Loša koji je imao vrlo emotivnu poruku za svog prijatelja : “Dragi Vlado, hvala ti u ime svih sarajevskih dečaka kojima si bio Idol ! “nakon koje je pristupio izvođenju pesme “Samo me gledaj i budi tu”. Pravo iz Slovenije, sa željom da svojim prisustvom upriliči ovo magično veče stiže Zoran Predin sa “Sve laži sveta” za koju je izjavio da je to od sada i njegova pesma. Kako da ovo prođe bez Antonija Pušića – poznatijeg kao Rambo Amadeus, koji se isto uplašio kako će visine reagovati na njegovo izvođenje i kada se začuju “Patuljci”. Zatim ide “I uvek kad se” pa “Maršal” a onda nam u goste stiže i jedna dama – Bojana Vunturiševiću pesmi “Nemo”. Iako je bilo planirano da se i Srđan Gojković – Gile nađe na bini ove večeri on ipak nije bio u mogućnosti za tako nešto ali se prisutnima obratio video porukom iz Čikaga rekavši da se oseća kao da je sa nama i zahvalio se svima koji su tu.Time je prvi deo koncerta bio završen, a nastavak je usledio sa “Ljetnim kinom” koga je predvodio Maks Juričić koji je uspešno sarađivao sa Vladom u kasnijoj fazi njegove muzičke karijere. Smenjivali su se najveći hitovi : “Radostan dan”“Najlepša”, “Iza osmeha” sa Bojanom u toj i nešto kasnije u pesmi “Retko te viđam sa devojkama”. Potom ide “Ljubavi”, “Vodim te na more”, “Malena” sa Antonom, “Devojko mala” sa velikim Kornelijem Kovačem za klavirom. A onda, u pratnji velikih ovacija, najavljeni i sa nestrpljenjem dočekani  – Darko Rundek, koji je dodatno rasplesao, poslovično miran “Sava centar “ kada pričamo o koncertima. Maks je kratko prokomentarisao da je Darko u Beogradu ono što je Vlada bio u Zagrebu nakon čega je Rundek odgovorio : “Čast mi je učestvovati na ovom koncertu, Vlada će još dugo živeti sa nama. Njegova pesma je bila “Samo jednu ljubav imam” nakon čega on ostaje na bini a pridružuje se Momčilo Bajagić – Bajaga. To je to, nema se šta više čekati, cela dvorana ustaje na noge pri prvim taktovima i u glas peva “Rusiju” i bar 10 minuta  “Odnesi me” sa svim prethodnim izvođačima koji su svoj zadatak odradili perfektno. To su bili trenuci jeze i naravno za nezaborav. Publika odlazi, otpozdravlja svima na bini i to je to. Gotvo? Zar već? Ne, ne, i ne bez plamteće zore, vraća se Zdenko Kolar i sa bendom “Magic Bush”, za kraj sviraju pesmu “Maljčiki”.Sad je stvarno bio kraj ove predivne majske večeri, kao i u snu kada ste blizu da ugledate blago ili se jako lepo provodite vi se po pravilu budite, tako smo se i mi probudili iz ovog sna i zapljusnula nas je zaslepljujuća java, a on, on je bio sa nama.