Prosto je
Prosto je.
Nečije te ruke nikad ne dodirnu, iako vam se prsti jure po krevetu i stežu.
Nečije vas reči toliko ne pomere iz koloseka, nečije vas oči nikad ne pogledaju iako ste u njihovom vidnom krugu.
Nekad vas koža zaboli od tudjih dodira, kao da vam ostavljaju opekotine. Bridi vam koža. Steže vas. Osećate kako tonete i gorite jer vas neki ljudi samo gurnu u svoj pakao.
Nekad vas ljudi ljube, ali vas nikad ne poljube. Ostave vas u magli. U mraku. Najčešće jer oni sami nemaju ni trunku svetlosti u sebi.
Oporavićete se.
Jednom.
A kad se to desi, pazite čije prste stavljate na vašu kožu.
Jovana Milovanović
