RAĐANJE

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Došao sam da spasim čovečanstvo.
Da ti podarim najlepše osmehe.
Da ti ukradem san, moja spavalice.
U našoj kući je toplo.
Volim ovaj krevetac,
i tvoje oči nad njim.
Način na koji mi se obraćaš.
Pokušavam nešto da ti kažem,
da si beba ti bi me razumela.
Naš bebeći jezik je oslobođen od nepotrebnih slova, od znakova interpunkcije…
Nemoj da mi se smeješ, sramežljiv sam.
Volim kada me podojiš.
Trudim se da pijem tu esenciju života.
Vidi koliko mi se stomak naduje kada ta tečnost uđe u mene.
Volim kada mi tepaš.
Nekad se pitam, odakle ti svi ti nadimci?
Tata mi je dobar čovek.
Volim kako me drži,
kako mi pipka nosić,
koji nam je uzgred isti.
Pokušavam da mu skinem sve pokrete lica.
Osmeh mu je najlepšit
i način na koji mu se glava trese gore-dole dok se smeje.
Baka je posebna priča.
Dok pevuši, često maši tekst.
Drugi deo pesme joj je davno iščezao.
Njena verzija je bolja od originala.
“Razbole se lisica,
suši se ko grana,
Na na na na na na.”
Deka mi je još uvek misterija.
Mogu da priznam da se sjajno oblači.
Svi moji bodići nisu tome prineti.
Zamišljam ga da igra u nekom filmu
i da tumači lik lokalnog inspektora koji rešava teške slučajeve.
Jako volim i njih troje.
Plava žena sa kovrdžama ima najlepši naglasak i najtoplije ruke.
Njen muž je stidljiv,
gleda me sa strane.
Ja izvijam vratić kako bih ga bolje osmotrio.
Deluje umorno, istrošeno, ali otkucaji njegovog ogromnog srca bubnje mi u ušima.
A ona…
O bože, kakav anđeo!
Kako su joj ruke mekane.
Češće mi oblačite stvari koje mi je kupila.
Još uvek mirišu na njenu devojačku sobu,
u kojoj ih je brižno mesecima slagala dok ja još nisam bio ovo što sam sad.
A sad nabolje za kraj.
Ako ti je on brat, nemaš čega da se plašiš.
Ispod njegovih naočara blistaju duboke oči.
Hipnotiše me njima.
A taj stomak,
mekši je od svega na ovom svetu.
Tu sam najmirniji.
Nekad ga se i plašim.
Onakva pojava se ne viđa često.
Ako si se čudila što brzo menjam raspoloženje, znaj, on je kriv.
Kad ga posmatram, on je i radostan, nekad tužan, nervozan, ali najpre čovek.
Čovek u čijem društvu se ne bojim ničega.
A, sad me stavi na spavanje.
Budite tihi.
Vidimo se sutra,
kad sunce obasja našu sobicu,
i svetlo ti se razlije po kosi
tad poljubi dragog i napoji me

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Marko Baljkas

Marko je rođen u Šibeniku 1990. godine. Urednik je i autor ovog portala, a pisanje mu predstavlja najdraži poziv. Veliki je zaljubljenik u kulturu i voli da bude okružen onima koji neguju slične vrednosti, teži da se nađe u centru zbivanja i da doživljeno prenese dalje. Živi i radi u Beogradu.

Ostavite komentar