POVRATAK ŠALTERA – PRVI DEO

“ Sranje. Treće ovoog meseca? “, pitao je narednik.

“ Treće naredniče. I sve je isto kao i prošli put, zastarela uplatnica za nekakvu biometrijsku karticu, tela nema, neko je ostavio glavu kiselog kupusa na mestu zločina sa fotografijom pentagrama na šalteru. “

“ Isuse Hriste! Šta se ovde jebeno dešava? “

“ Dolaze forenzičari da ispitaju, ali izgleda da imamo problem sa ozbiljnim manijakom. Onakve uplatnice nisu viđene poslednjih 30 godina. Izbačene su iz upotrebe.. Za šaltere ne znam, postoji legenda da jedan šalter i dalje radi u jugoistočnom Beogradu, ali te glasine nisu potvđene. “

“ Nemamo izbora.. “

“ Pa šta predlažete naredniče? “

“ Moramo da zovemo onu besmrtnu budaletinu, samo on može da reši ovakav slučaj. On je živeo tad. “

“ Ne mislite valjda.. “

“ Da, mislim, čuo sam da je u Budimpešti. Pozovi ga i reci da ga traži narednik Mitrović, nek’ za dva dana bude u mojoj kancelariji. “

“ Sigurni ste naredniče? “

“ Treba nam neko ko dobro poznaje prošlost birokratije i ko je u stanju da to poveže sa zimnicom. “

“ U redu. “

“ I odjebi forenzičare. “

Za to vreme prokletnik je bio u jednom od najluksuznijih hotela u Budimpešti. Ležao je i pratio igru piksela na plafonu. Godina je valjda bila 2099. Podigao je prst i ekran se spustio. Izabrao je ROOM SERVICE -> DRINKS -> WHISKEY -> JACK DANIELS 0.7 i kliknuo enter. Posle nekoliko minuta na lebdećem ekranu u uglu apartmana pojavila se sobarica. Podrignuo je, vrata su se otvorila i ona je ušla.

“ Dobro jutro gospodine, uobičajeno? “

Ćutao je.

“ Mislila sam možd.. “

“ Samo spusti taj viski i odjebi. “

Sobarica je brzo spustila viski i uputila se ka izlazu.

“ STANI! Šalio sam se. Dođi ovamo. “

Vratila se.

“ Kako se zoveš? “

“ Rng. “

“ RNG?! “

“ Da, Rng. “

“ To je najodvratnije jebeno ime koje sam čuo. Koliko ti je godina Rng? “

“ Punim 32 u maju. “

“ Boli me kurac koliko puniš, znači imaš 31. Je l’ znaš koliko ja imam Rng?

“ Ne gospodine. “

“ 132 Rng. Umirao sam tačno 26 puta. Da li ti možeš da zamisliš koliko sam puta prošao kroz kafkijansko-birokratski pakao zbog svih tih smrti?! “

“ Izgledate mlađe gospodine, kao da vam je.. “

“ Znam ja dobro kako jebeno izgledam! Šalim se Rng, to je zapravo lepo ime. “, ponovio je, umiljatim glasom.

“ Ne razumem gospodine. “

“ Šalio sam se sa tobom. Hteo sam da vidim kako ćeš da reaguješ. Uzmi moju karticu, donesi mi još 5 flaša viskija, 7 kartona piva i 3 litra najboljeg crnog vina. Osećam se nekako hidronostalgično. Imam osećaj da me čeka propušten poziv na recepciji, iz Beograda. Moram da se spakujem za put. “

Rng ga je poslušala.

Bio jako nepredvidive naravi, važno je napomenuti, ali je uvek bio u pravu, i zaista, čekao ga je propušten poziv na recepciji, i to upravo iz Beograda. Kako je to znao? Razvio je sposobnost natprirodne dedukcije, i kad je prvi put čuo za slučaj, znao je da koincidecija nije moguća, proročanstvo je tačno. Novine su uveliko pisale o tome: “ U beogradskom predgrađu Novi Zemun (* na teritoriji današnje Inđije ) ljudi umiru na jako čudan način.. “

“ Ali narednik Mitrović je rekao za dva dana. Možeš da dođeš brzim vozom, sve je plaćeno. “

“ Zabole me šta je rekao. Doći ću brodom, jer volim da putujem sa brodarima i tačka. Mrzim luksuz i sve te lažne njuške, trpeo sam ih skoro sto godina. Tu sam za tri dana. Neka me u Novom Sadu čeka vozilo i viski. “

“ Zašto Novi Sad? Ubistva su u Beogradu. “

“ Zato što je Novi Sad postao bliži Beogradu od Beograda. “

Narednik Mitrović je popizdeo, ali je na kraju bio primoran da se složi, i za tri dana, vozilo sa paketom Jack Daniels-a je dočekalo ga je pijanog u Novom Sadu. On se pozdravio sa brodarima, koji su mu poklonili bocu nekog čudnog pića i krenuo.

“ Bićete smešteni u motelu u Novom Zemunu. Narednik Mitrović je pokrio sve troškove. U ovoj fascikli su sve poznate činjenice o slučaju. Za sve što Vam bude potrebno, obratite se meni, moje ime je Darko, za prijatelje Dark. “

“ Da.. hik! DARK?! “

“ Da, Dark. “

“ HAHAHAHAHAHAHAA! TI BOLESNI KUČKIN SINE! “

“ Ne razumem. “

“ Nije bitno sinko. Imam jedno pitanje za tebe Dark. “

“ Recite. “

“ Je l’ si ti tucao sine? Onako, najiskrenije. “

“ Kakve to veze ima sa slučajem? “

“ Ima veze. Odgovori. “

“ Tucao sam. “

“ A je l’ si nekad bio tucan na šalteru u ranom 21. veku? “

“ Ne. “

“ Dobro je Dark, dobro je Dark… Otvori sad prozor. “

Prozor se otvorio i on je povraćao, mešavinu viskija, vina, poslednjih sto godina i nekog čudnog pića koje je konzumirao sa brodarima. Vozilo nije imalo točkove, i sagorevalo je kerozin, kao i sva ostala vozila. Išli su ka centru Beograda, ka zgradi u kojoj se nalazila kancelarija narednika Mitrovića. Grad je bio preplavljen lebdećim bilbordima i vazduh je bazdio na trulež hiperkozumentskih misli.

“ Slušaj, znam da si ti jedna najobičnija bolesna poremećena propalica, ali trebaš nam, jer druga bolesna poremećena propalica stoji iza ovih sranja. Potrudiću se da ostanem miran, a ti me pažljivo saslušaj. “, rekao je narednik Mitrović.

Međutim, ovaj se samo neotesano cerio temperamentnom naredniku u facu, iritirajući i zidove u prostoriji.

“ Ne, ne mogu. Vodite ovo govno odavde. “, kliknuo je na taster na lebdećem monitoru i uhvatio se za glavu.

Vrata su se otvorila, a ovaj je izvukao flašu viskija i sipao 3 decilitra u sebe.

Probudio se mamuran u nepoznatoj sobi u motelu u sred Novog Zemuna, kao i prethodnih 70 i kusur godina. Bilo je negde oko tri popodne. Motel se zvao KONJ, zato što je pokojni gazda obožavao hipodrom. Ispred vrata ga je čekao Darko.

“ Je l’ si proučio činjenice? “

“ Da, da, naravno.. Odjebi sad. “, mumlao je.

“ Ali imam naerđenje od narednika da te stalno pratim. “

“ Super. . Gde mi je viski? “

“ U ruci. “

“ Vidi stvarno. “

Otpio je.

“ Kad se otvara bar RELJAN? “, pitao je.

“ Oko 9. Izbilo je neko sranje tamo noćas. “

“ Je l’ večeras svira Četvoruki Šestoprst na dve gitare? “

“ Da. “

“ I ti baš hoćeš da mi pomogneš Dark? “

“ Moram, to mi je posao. “

“ Onda idi i kupi mi još dve boce viskija. Večeras idemo da slušamo bluz. “

U 9 su bili u baru RELJAN, a on ni malo nije bio trezan, kao ni prethodnih 70 godina. Sumnjiva bagra je počela da se skuplja, i neki tipovi su ga mrko gledali. Jedan od njih je bio vođa lokalne bande, i zvali su ga BIOMETRIJSKI JEDNOROG, jer je imao implant metalnog roga na čelu, kojim je, kako se pričalo, brutalno ubio deset ljudi u jednoj borbi. Mrko je gledao kako ispija šesti dupli viski za šankom, jer nije imao pojma ko je on. Ali on je znao ko je JEDNOROG i znao je da će mu za koji trenutak prići.

“ EJ! Ti skapana propalice?! “, rekao mu je Jednorog.

“ Meni kažeš? “, pitao je nesigurno Skar.

“ TEBI! GOVNO! “

“ Ali zašto? Ja samo sedim za šankom i pijem svoje piće. Zapravo, nemam mnogo razloga da budem ovde, samo jedan. “

“ Koji?! GOVNO! “

“ Stvarno želiš da znaš? “

“ DA! GOVNO! “

“ Ja sam ovde samo da ti ga zarijem u zenicu i gledam kako ti to metalno govno izeće iz glave i pogađa centar na onom pikadu tamo. “, mirno je odgovorio.

Jednorog ga je trenutku uhvatio za glavu i počeo da je udara o šank. Nije se opirao. Kad je ovaj završio, pogledao ga je i iskezio se.

“ To je sve što imaš? “

“ Ti bolesn.. “, zarežao je Jednorog, oborio ga dole, i počeo da ga buši nožem.

“ I to bi bilo 27. “, promumlao je za sebe.

Jednorog se udaljio. I onda se desila čudna i bolna scena koju je naš agent pomenuo, ali detalji su se izgubili negde u martu 2100.

“ AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA! “, vrištao je Jednorog.

“ ŠTA ZNAŠ O ŠALTERIMA?! “

“ NE ZNAM! NE ZNAM STVARNO! “

“ HOĆEŠ I DRUGO OKO?! “

“ NE! NE! ODSELI SU U KOBILI! TO JE SVE ŠTO ZNAM! PRETILI SU DA SE NE MEŠAMO, KUNEM SE! TO JE SVE ŠTO ZNAM! “

Dark je gledao neverici.

“ Gubite se odavde, i neću da vas sretnem dok sam u ovom govnetu od rupe, ili rupi od govneta. “

“ Šta ćemo sad? “, upitao je uznemireni Dark.

“ Sačekaćemo da Četvoruki odsvira. Možda on zna nešto. I popij nešto, ne mogu da te gledam više. “

Četvoruki Šestoprst je bio najpoznatiji bluzer u predgrađu. Iako je skoro počinjao 22. vek, Šestoprst je na svoje dve gitare pržio stare bluz standarde poput John Lee Hookera, Howlin’ Wolfa, Elmore Jamesa, Muddy Watersa, Roberta Johsnona, Leadbellya i mnogih, mnogih drugih. Imao je sjajan vokal, usnu harmoniku, i dve gitare koje su davale poseban šmek njegom bluzu, kao dokaz nečega što nikad ne umire. Popularan naziv za njegov bluz je bio ŠIVA BLUZ.

Pored RELJANA je prošao jedan prosjak. Podigao je glavu i sa svoja tri oka pogledao tvoja dva. Samo dva kontejnera odatle bio je portal iz 2020.

Majica mu je bila pocepana, ali srce je bilo celo.

Onda je počeo da trči, i iz radioaktivne prašine zaboravljenog predgrađa podiglo se jedno veliko: NASTAVIĆE SE.

*Ilustracija: Filip Čekić  https://www.artstation.com/the_hellhammer