Tiket iz kladionice, istetovirani Ostrog i Kiza Rok

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Živim u Luzergradu i zovu me Kiza Rok. Ono kao od Zoran je skraćeno Zoki, pa šatrovački dođe Kiza. Razumeš? A ima i neka matora pesma koja se tako zove.  ”Dodži kod Kize, dodži, dodži, dodži”, tako nešto ide.

Išao sam u školu ali je nisam voleo tebra. Isterali su me kad sam nabo direktoricu i to. Mislim ono, nisam je baš nabo nego sam joj roknuo dva šamara i ubacio u kontejner.”Ne smeš da se skidaš pred devojčicama na času, Zorane”, kenjala je. A kada meni kenjaš, prođeš kao ona što je prošla. Jel ti jasno? Ako jeste, mogu da nastavim.

Uvek sam imao problem sa auto… autori… autorite… autorima, kako se već kaže. Mislim na te pedere što su glavni, ako me razumeš. E, pa zbog toga su me isterali iz firme gde sam šljakao. Razvalio sam direktorici glavu sa palijom. Kiza će da ti šljaka za 20 000 kinti i prebacuje džakove sa jednog na drugi kraj pogona. Neće tebra, neće.  Nego će da ti razbije glavu pa će da ode u tvorza, ali će tamo da bude dobar pa će da ga puste ranije, razumeš? A onda će tvojim klincima u školskom dvorištu da prodaje vutru, eksere i ostalu gudru. Klinci se na to pale kao ludi. Valjda ih kuća i okolina ne prihvataju, pa onda moraju da se rokaju sa tim sranjima da lakše prežive ovu surovu re… rea… real.. Real Madrid.

Neću te lagati, gudru nikada nisam probao. Ja živim sportski život; treše, maksare, volim da se peglam po utakmicama, da dižem tegove, da idem u kladionice i te stvari. U fulu sve. To je primetio i gradonačelnik Luzergrada pa sam mu sada sekjuriti i pretim ljudima koji neće da glasaju za njega. Da vidiš kako me se boje, tebra. A i sredio je da me policija ne cima više oko gudre.

Znaš, u Luzergradu postoje dva tima. Jedan je Žuta Banana a drugi je Suva Šljiva. Ja sam navijač Žute Banane. Žuta Banana se voli a Suva Šljiva se mrzi. Ne mogu da ti opišem koliko mrzim te pičkice, nisam baš najbolji u odražavanju sa rečima. Bolje ti je da neznaš koliko ih mrzim. Tovarim te, nemoj da se ložiš šabane. Znam da se piše odvojeno, samo sam hteo da vidim tvoju reakciju. Pa nisam ja glup bre! Ali to što ne znam sa rečima nadoknađujem pesnicama, ako me razumeš. Ako me ne razumeš, moje pesnice će da ti objasne. Pogotovo ako navijaš za Suve Šljive. Da vidiš kako sam pre mesec dana polomio njih deset tebrice. Nisu znali gde su kad su ih stigli moji vazdušni đonovi. Letele su im zvezdice iznad glava kao u onim crtaćima, bre.

Nego da ti nastavim moju spiku. Mnogo sam besan ovih dana, buraz. Znači ono, prsao sam. Nisam ti rekao da jako verujem u Boga i to. Zbog toga sam istetovirao manastir Ostrog preko čitavih leđa, ono, da odam poštovanje crkvi, kontaš? Čak sam išao i da istučem jednog pekara jer on ne veruje u ovog mog Boga, već nekog drugog.  

”Luzergrad se brani ispred pekare! Dogodine u pekari”, tako sam vikao bre.

Sve to sam uradio i opet mi nije prošao tiket u kladionici. 500 jura sam dao matori i pukao sam. Morao je Lacio da me sjebe. Uvek me sjebe. Nemoj nikada igrati na Lacio, uči na tuđim greškama. I gde je Bog? Skenjao se! Ma i on bre navija za Suve Šljive, garant. Ali neka, doći će i on na red.

I kada sam pukao taj tiket, ispijem espreso u kafiću, ostavim kašikicu u ustima i krenem gajbi. Tamo smo živeli riba i ja. Ona je bila neka umetnica, pisala je neka sranja, slušala neku šelo muziku, družila se sa pederima ali je izgledala brutalno. Da vidiš kakva pička. A ja sam imao dobar auto i sređenu gajbu. A volela je i da se gudra pa je uvek imala za dž od mene. Nije Kiza vrana.

I upadnem ja onako… prso brate, znači odlepio, a ona krene da kenja nešto. Hoće da ide na koncert sa drugaricama, svira omiljeni bend i to.

”Ne možeš nigde kurvo”, dreknuo sam na nju pa je počela da cmizdri. Krenula je da pakuje kofere, ide kući kod svoje mame i te spike. Ma neće ona nigde, razumeš? Izvadim bejzbolku iz ormara i krenem da je polivam. Mrak na oči. Ništa nisam video ispred sebe, tebra. I ništa nisam video jedno deset minuta, samo sam čuo kako vrišti. Posle toga se nije pomerala, a nije ni vrištala. Ćuti tebra. Leži tebrice. Ubio sam je. Ladno sam je ubio. Mnogo sam bio besan zbog Ostroga i Lacija. Nije trebala da me nervira. Glupe žene, ništa ne slušaju. A nisam hteo baš da je ubijem, nego jebiga, omaklo se.

I evo,  jedva sam posle mesec dana izašao iz tvorza. Izvukao me predsednik opštine, obećao sam da ću ono… biti dobar u fulu, a ja ću zauzvrat da odradim par poslića za njega, razumeš?

Sad će veliki odmor, idem da razbijem u školskom dvorištu klincima nešto gudre. Možda baš tvom klincu, ili tvom mlađem burazu?

Ma neću, tovari te malo Kiza, razumeš? Šta si se odmah skenjao kao neka cava? Nemoj da radi moja palija ili pesnaja.

I upamti šta sam ti rekao matori. Nemoj nikada, ali nikada igrati na Lacio, uči na tuđim greškama. Palim. Ljubi te brat.

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Nenad Baraković

Nenad Baraković

Nenad Baraković Bara je autor Gledišta, dolazi iz Novog Sada gde je i rođen 1991. godine. Doživotno potlačen, društveni aktivista, pank-roker, muzičar, tonac, novinar i pisac u pokušaju.

One thought on “Tiket iz kladionice, istetovirani Ostrog i Kiza Rok

  • Avatar
    29. maja 2019. at 19:01
    Permalink

    Bolje napravite Aloasto-Kurirasti TOP 10 SAVETA KAKO TUĆI ŽENE TEKST nego što objavljujete ovakve kvazi-umetničke sramote i skrivene porive. Aj razmislite malo kakav efekat ima ovakav tekst. Sramno i neodgovorno.

    Odgovori

Ostavite komentar

%d bloggers like this: