KORACI
Kako da se krećeš ako svakodnevno istog sebe srećeš.
Isti način, ista igra, iste navike,
ista reakcija na prepreke,
isti status quo, nema replike.
Nećeš nigde stići ako unapred prihvatiš da neće ići.
Ako sebi okove na telo kačiš, nećeš biti jači,
ne plači.
Opusti lance, prihvati da si karika važna,
nije svaka zajednica lažna.
Prihvati da bez tebe ni lanca ne bi bilo,
prihvati da ti se prihvatanje tvoje samo na momenat kao nešto dobro učinilo.
Jer si stao, jer nisi pošao, pa si se opet na istom mestu našao.
Kako misliš da ako stojiš, ako se prividno krećeš,
da sebe samog, da svoju poboljšanu verziju srećeš.
Opet ti kažem moraš da se krećeš!
Samo stani na momenat,
kada je o kretanju reč, porazmisli,
nije kretanje samo ako fizički nogu pružiš,
pa drugu do nje dovlačiš,
kretanje je kada svoju dušu oplemenjuješ,
kada nove boje svakodnevno svom unutrašnjem biću oblačiš.
Kada staneš i razmisliš već si jako blizu da usvojiš životnu devizu.
Da kretanjem sebe budiš,
nekad možda pomalo usporeno,
ali je važno da nastaviš da se trudiš.
Važno je da odvažno zemljom koračaš,
da se krećeš i unazad ne vraćaš,
jer tako neguješ svoju ličnu stranu,
a uz to treba i da pridodaš po par vrlina na svaku svoju manu.
Da koliko god koraci sitni bili, nemoj stati,
odstrani sve teskobe, prihvati se i sebi se vrati,
jer dokle ćeš druge na svoj maraton slati.
