NOVI SAD
Maligni duh na staroj strani grada je neuništiv !
Nema šta da se uništi
Ostali su negdašnji kazamati
Prozukle okapnice
Koritasti oluci koji od tropa lišća
sraslog kiselog drveta više nikuda
I nikada ne cure
Jevrejske naseobine
Crkvice od prepečene , glačane cigle
Turobne kasarne
Velelepne u pejzažnom mozaiku
Nužnog i opskurnog sklada izniklog iz diktature
Ravničarsko zelene, uzrečne, oprečne
poprečne i protivrečne gravure
Šorovi sa druk bunarima
Suvi zveket popaca
Došljaci čije gume krckaju rasušeni pesak,
kristal davno osušenog mora
Baldahin eonske prašine
Grozdovi zvezda u sferičnom ponoru pomračine
Neoni palanačkog , mravljeg strujanja
Bunjevci, Šokci, ovde pre svih – Slovaci
Bosanci, Crnogorci i južnjaci,
Romani, Semiti
Alpidi i Dinaroidi
Ugro Finci
Tetovaže i steroidi, humanoidi
Smočeni u memlu letnjeg štranda
Omamljeni milovanjem sprije
Sede u platnenim stolicama , puno se od žeđi pije
Holandske slatke
Francuske slane palačinke
Izuveni i izbrijanih, kvarcovanih glava
Razmenjuju i kuže, produbljuju svoje ezoterije
Dečija igrališta u sklopu restorana
Kandelabri u naručju vrba
Blazirane svečanosti uz asimetrične tanjire
Fino češljane kose, pilinzi, keramičko lice
Oboreni platani , da se bolje vide pontoni
na njima samotne barske singl stolice
Purpur dana što pod planinom zamire
I sve nadjačava i reka iz pravca Beočina
Vetar odozdo na gore, iz pravca Gore
Sve suvišno kičicom ravnice biva odnešeno
Sve je vremenom pročišćeno i posloženo
Sve je večnošću i rekom pastelizovano i natopljeno
Sve je toplo i fino, i ovde su Svi, uz vodu su Svi
Ovaploćeni
„Nothing really matters Anyone can see…“
*Naslovna fotografija: Nenad Baraković
