Author: Nenad Milenković - Panić

U pravcu slivanja kišnice, dole do ukopanog nadvožnjaka sa mozaikom od kamenca izdvojenog na površini betona zasićenog vodom. Onda uzbrdo

Mirijevo dva, stanica pre okretnice četrdesetšestice, pored kontejnera, onog ‘kulturnog’, velikog, što možeš da ga otvoriš pritiskom noge, stoji bordo

Večeras neću sići kod škole. Hoću da kupim pivo u centru i vidim radove u gročanskoj varoši. Sjajno izgleda. Mislio

Uhvatilo me je opet. Idem i kuckam. Sulud, od Mirijeva, peške preko poljane, do stanice busa, u bus… U busu

Najpre se zvao Mau. Jer je došao u vreme kada je sin počeo da priča. Došao je niotkuda, ali me

Ležaće dugo sa rukom na stomaku, blago odignutom da ne remeti taktilnu punoću toplote i osećaja dodira sa obe strane:

Pre par meseci, svake subote u sedmici vozio bih za ’svoje selo’. Famozna ’dvojka’. Mnogo kilometara i ljudi, malo pauze.