VAROŠ

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Večeras neću sići kod škole. Hoću da kupim pivo u centru i vidim radove u gročanskoj varoši. Sjajno izgleda. Mislio sam da će i ovoga puta u pitanju biti neka krparoška improvizacija, ali nije. Pola jedanaest je i izuzev ono malo ljudi što radi tu, par ljudi u ‘Osmicama’ i mene, nema nikog. Automatski usporavam korak nošen osećajem da šetam svojim dvorištem. Hladno je, vetrovito svakako i veoma tiho. Vučem se i posmatram kako su izvedeni novi trotoari, kako je pripremljen peščani sloj za postavljanje nove kaldrme, kakav je odnos svega toga spram fasada starih gročanskih kuća na izlazu, oduševljavam se budućom vegetacijom… Vidim pijanca na nekih dvadesetak metara. Jedan lokalni, na ivici delirijuma, premoren od loših uslova života i svakodnevnog žicanja ispred Ideje i Amana, tu dole. Utrnuo i spor. Bivši nadničar u selu. Gleda ka meni i kao da me proučava. Po automatizmu, i lagano, zabacujem levom rukom kesu sa limenkom izvan njegovog vidnog dometa i ravnomernim, neosetno bržim koracima, počinjem da mu se približavam. Jurim mu za očima kako bih, u razmeni pogleda procenio situaciju. Klimam glavom ka njemu, on uzvraća neprijatnim i pitomim mrmljanjem i kreće da psuje rovokopač koji se nalazi na nedovršenom delu kaldrme. Prolazim izmedju njih „dvojice” i polako prelazim na drugu stranu, u podnožju crkve. Razmišljam o mehanizmu događaja od malopre i nesvesno, ili usled profesionalne deformacije, da gledam ka izvorima veštačkog svetla, bacam pogled ka stanici kod „Trskare”, onoj na kojoj nisam hteo da siđem. Tamo vidim siluetu psa na centru parkića. Koji je u mraku, ali pozadinsko osvetljenje stanice i glavne saobraćajnice čine da jedino siluetu vidim. Ustaje i uz razmetljivo i mršavo kaskanje izlazi iz mraka i staje na sred nedovršenog dela, čini se geometarski podjednako udaljen od obojice. Dobermanski špicaste i duge njuške, ali ušiju onih crnobraon jazavičara, koje pretežu u utisku. Isto je i u pogledu građe. Nikako zdepast, ali neskladan. Transparentno vrti svojim crnim, takođe nesrazmerno dugim repom. Mlad, međutim. Tako mu i oči sjaje. Gleda naizmenično u mene i pijanca. Ponavlja
radnju. Pravi revolverašku pauzu u vidu nekakvog ‘razmišljanja’ i… Kreće na moju stranu trotoara. Počastvovan sam. Ali i zabrinut. Zašto mu je trebalo tako puno vremena da odluči na koju će stranu?

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Nenad Milenković - Panić

Nenad Milenković - Panić

Nenad nam dolazi iz Grocke (Beograd) oženjen je i otac je dvoje dece. Radi u GSP-u kao vozač već 15-ak godina. U poslednje 3, 4 godine, sa svojim prijateljima na fejsbuku, deli napisano, nekad su to i duže priče. Objavio je do sada oko 40 postova te sadržine i nekih 17, 18 priča, pesama, 'polu pesama", fiktivnih dijaloga itd. Dodatna zanimanja su mu, naravno koliko mu obaveze to dozvole, moleraj i poljoprivreda.

Ostavite komentar