Author: Marko Baljkas

Još nikom nisam rekao koliko mi nedostaješ. Još nikom nisam priznao da bol se u meni gradi. Ma koga briga

Drži me čvrsto! Toplina tvoga tela, izlečiće mene. Znaj da od danas, sve će biti dobro. Ovaj tren, postaće večnost…

Gledaš me očima, zavodiš usnama. Moja zebnja se ogleda, u prodornosti tvojih pogleda. Osmeh tvoj privlači, al’ se teško tumači.

Ne, neću da ti poželim da budeš jaka, tragajući za snagom izgubićeš je. Ne, neću da ti poželim da budeš

Želim da budemo shvaćeni. Da za odgovor ne ostanemo uskraćeni. Želim da za naše probleme, rešenja ne postanu dileme. Želim

On je i sinoć bio ovde. Sklupčan u naručju, svoga toplog krzna. Osetljiv na šumove, što dopiru do njega, preslab

Kakvu si predstavu smislio večeras? Od kakvih nedaća noćas tražiš spas? Kada sa glavom odlutaš, pun osećaja zbunjenosti nazad se

Ne pucajte u čoveka! Na istoj strani, mi smo. Strpljenja imajte. Po strani nek ostanu presude. Nipošto glave da sečete.