RANJIVI
Još nikom nisam rekao koliko mi nedostaješ.
Još nikom nisam priznao da bol se u meni gradi.
Ma koga briga šta?
To su naši jadi!
Kako završiti knjigu, kada su stranice iscepane?
Ko će ispričati priču, koja se završila pre nego li je počela?
Tiho, sasvim tiho, tlo nam se izmaklo.
Ni slutili nismo, šta nam se sprema.
Vešto smišljen čin, sa ubitačnim krajem,
početak je novog iskušenja.
Bez oklopa i skrovišta.
U svojoj slabosti, nesvesni.
Koračamo tako, opasnostima natkriveni.
Samo sa verom, da nas nešto čuva.
Da za nas sreća, neće ostati gluva.
Prolaze nam dani, strah je deo nas,
najveća je od svih briga,
kako se bezbolno izboriti za spas.
