PTIČJI RAJ
U sobi punoj nepriznatog umora
konačno je dovoljno tiho
da se oslušne nedavno pristiglo jutro.
Kroz prvu naznaku sna
rekao bih da razumem cvrkut ptica
u krošnji kraj prozora.
Mali ptići pitaju šta je to ptičiji raj?
i majke im govore –
To je daleko, daleko mesto
na severu nama poznatog sveta
gde će svaka ptica stići.
– Baš svaka? – pitaju ptići
brinući o sestri koja je juče odletela.
– Baš svaka – laže ih majka – daleko, lepo mesto.
Osećam miris peciva iz obližnje pekare
znam šta to znači – mladi pekar preseca testo.
Čujem,
ptice se raduju skorim mrvama.
Znam,
pekar se raduje malim pticama
i tako u krug, u krug tako.
Ne znamo koga činimo srećnim
svojom sebičnošću?
Svezanih trepavica razmišljam
kojim jezikom govori njeno jutro.
I o čemu? I o čemu?
