ISPOD JELKE
On je i sinoć bio ovde.
Sklupčan u naručju, svoga toplog krzna.
Osetljiv na šumove, što dopiru do njega,
preslab za vetar, što prolazi kroz rebra.
Ali konačno tu.
Ovaj mu mir, čini radost svu.
Do ovoga mesta, glad ga je vodila.
Želju za životom, ona je pojačala.
Celim putem, volja ga je hranila.
Korake njegove, lakšim učinila.
Zahvalan istrajnosti, odnekud što se stvorila.
Začinila je borbu, na granici ludila.
Još uvek je tamo.
U san se pretvorio.
Sanja o vodi, koju rado bi popio.
O šapama novim, jer svoje je istrošio.
