Putopis Dragana Petrovića – Švajcarska i jugozapadna Nemačka

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Zbog korone ove godine kalendarske nema i sumnjam da će biti putovanja po inostranstvu. Otuda možda nije dosadno za čitaoce da nastavim seriju Putovanja u 2019, godini, gde su urađena tri nastavka i gde sam opisao boravke – putovanja koja sam imao prošle godine u januaru (Rim i Napulj), početkom marta (Milano i Bergamo), te u drugoj polovini marta (Amsterdam, sa obilaskom Brisela, Briža i Genta).

Ovaj četvrti nastavak će biti vezan za sedmodnevni boravak u Švajcarskoj, tokom aprila meseca. Odseo sam u Cirihu, sa obilaskom Vintertura i Sent-Galena, te jednodnevnim izletom u jugozapadnu Nemačku, obilazak izvorišta Dunava i mesta Švabingena. To je bilo moje prvo putovanje u Švajcarsku. Takođe prvi put sam bio gost Srpske pravoslavne crkve, tačnije Parohije II u Cirihu, hrama Uspenskog, dakle jedne od dve crkve SPC koja postoji u ovom velikom švajcarskom gradu nemačkog govornog područja. Na zahtev srpske dijaspore ovog kraja, SPC je odobrila da održim predavanja na teme Konkordatske krize 1935-1937, kao i Sto godina ujedinjenja 1918, u Cirihu i Sent-Galenu. Doputovao sam redovnom avionskom linijom Beograd-Cirih. Dovezli su me moji domaćini, gde posebno treba da se zahvalim Dejanu iz Vitentura mom prijatelju, i protojereju stavroforu dr Miroslavu Simijanoviću starešini crkve Uspenski hram u Cirihu.

Zgrada crkve je relativno nova, to je nekada bio protestantski hram. Dobio sam apartman, kakva čast, sa portretima Patrijarha Irineja, i vladike Irineja Bulovića, koji su ga koristili prilikom svojih boravaka u ovom gradu. Već isto veče idemo za Sent-Galen, manji grad blizu Bodenskog jezera i granice sa Nemačkom. Tu sam održao predavanje nakon liturgije u crkvi SPC u ovom lepom gradu. Vreme u Švajcarskoj prilikom mog boravka u trećoj sedmici aprila, je prilično lepo i stabilno, ali i sveže sa relativno ujednačenim temperaturama i gotovo bez padavina. Klima u Švajcarskoj je zdrava, zbog solidne nadmorske visine u najvećem delu zemlje. Cirih je na nešto preko 400 metara nadmorske visine, i sa 370 000 stanovnika najveći grad u zemlji, dok aglomeracija Ciriha ima blizu 1200 000 žitelja.

Sent Galen gde sam već prve večeri održao tribinu u tamošnjoj srpskoj pravoslavnoj crkvi je znatno manje mesto od Ciriha i ima oko 70 000 stanovnika. Nalazi se blizu Bodenskog jezera i granice sa Nemačkom i Austrijom. Ovde je nadmorska visina blizu 700 metara, i osetilo se da je hladnije nego u Cirihu. Tribina nakon liturgije je bila posećena, odnosno sala na spratu iznad crkve gde smo je održali je bila praktično ispunjena. Nakon druženja sa našim iseljenicima različitih generacija i perioda dolaska u Švajcarsku, malo smo razgledali gradić i vratili se u Cirih. Sent Galen je gradić u planinskom stilu, nemačko je govorno područje. Okolina grada je živopisna, a sledećih dana sam imao prilike da posetim i Bodensko jezero. Bodensko jezero je treće po veličini u srednjoj Evropi, iza Balatona i Ženevskog.

Dugačko je 67 kilometara i na najširem delu obuhvata 13 km, dok je nadmorska visina nešto niža nego u Sent Galenu, jer je u udolini, i iznosi blizu 400 metara nad. visine. Najviša dubina je oko 250 metara i njegov južni deo pripada Švajcarskoj, severni Nemačkoj, dok Austrija sa istočne strane ima mali izlaz na njega. Na žalost nismo se duže zadržavali oko njega, samo smo prišli jezeru sa strane jugozapada, a najavljeni put u poznati nemački univerzitetski grad Konstanc, sa severne strane jezera, nismo ostvarili sledećih dana.

Prilikom petodnevnog boravka u Cirihu, pored tribine koju sam održao u Uspenskom hramu, prisustvovao sam i tribini koju je bečki vladika Andrej održao u centralnom hramu SPC u ovom gradu. Najveće znamenitosti se nalaze u Starom gradu. Oko centralne ulice Minstergase nalazi se deo bankarski najviše vezan za pobočnu Napfgase ulicu. Najstarije banke datiraju još iz 14-15 veka, pa sve do današnjih dana. Gradska kuća je iz 12 veka (Haus zum Napt) i tu se nalaze arhive grada. Ulica Neumarkt je još iz 17 veka. Nedaleko odatle se nalazi zgrada u kojoj je živeo Lenjin (ulica Spielglasse), kao i niz drugih istorijskih objekata, crkava, pozorišta, banaka, starih kafana. U brojnim kafanama, pivnicama, restoranima odsedaju turisti kojih je poslednjih godina sve više. Nekada je Cirih bio pre svega poslovni grad, posebno bankarstva, a poslednjih decenija sa prilivom stranaca na privremenom radu povećava se i broj turista i turističke ponude.

U okviru samog grada Ciriha nalazi se jezero, gde se leti možete kupati, a tokom najvećeg dela godine krstariti različitim plovilima. Nedaleko odatle se nalazi prelepi Ciriški park. Jedna od najvećih šoping ulica u gradu je Banhofštrase, duga blizu kilometar i po. Ukrašena je drvoredima, fontanama, umetničkim delima javnog karaktera, prelepim zgradama i građevinama. Cene u modnim prodavnicama, odeće, krzna, satova, nakita su za naše prilike vrlo visoke, ali je moguće naći nešto što vam odgovara i što nije preskupo. Uz sam grad nalazi se obronak planine Ltliberg, sa oko 870 metara nadmorske visine, gde možete u panorami videti čitav Cirih sa okolinom.

Od muzeja izdvajam Kunsthaus, koji nismo stigli obići, ali je poznat sa svojim lepim umetnostima i eksponatima svetskog značaja. Tu su dela Van Goga, Monea, Salvadora Dalija, Čarlsa Munka i dr. Švajcarski narodni muzej , Kuća kulture Lindenhof su mesta koja takođe preporučujem, bez obzira što sam ih samo spolja obišao. Ženska crkva ili Frauminster iz Srednjeg veka i Gradska katedrala se kao znamenite protestantske crkve izdvajaju. Zgrada srpske pravoslavne crkve Parohija 1 u centru Ciriha je bivša protestantska crkva, kao i Uspenski hram, koji je modernijeg tipa. Poslednjih decenija se povećava udeo populacije koja privremeno, ili čak trajno se naseljava u Cirihu i Švajcarskoj iz najrazličitijih delova Evrope, pa i ostalih delova sveta u manjoj meri, prevashodno iz ekonomskih razloga. Imao sam prilike da razgledam stadion Grashopersa u Cirihu, modernizovan i proširen poslednjih godina. Tu je Crvena Zvezda pobedom od 4 prema 1, (nakon samo 1 : 1 na Marakani u prvom susretu) u jesen 1990, nagovestila svoj trijumfalni hod ka šampionu Evrope na završetku ovog ciklusa maja 1991. godine.

Jedan dan sam bio gost kod prijatelja u Vinterturu, gradu udaljenom oko 30 km sevroistočno od Ciriha. To je grad od oko 150 000 stanovnika. Pažnju izaziva gradska kuća i glavna crkva (protestantska). Padaju u oči kvartovi sa lepo održavanim kućama i fasadama, na par spratova, uglavnom izgrađenih u 19 veku i prvoj polovini 20 veka. Dejan inače poreklom iz Svilajnca, živi ovde već par decenija, u njihovom gostoljubivom domu upoznajem porodicu, koja se snašla u Švajcarskoj. Naša dijaspora se na žalost, možemo reći i zbog ukupne situacije u zemlji, brojčano upadljivo povećava proteklih godina, najviše iz ekonomskih razloga. Švajcarska je bogata zemlja, gde su cene znatno veće i u odnosu na susedne Nemačku, Italiju i Francuske, ali su i plate još više. Obilazeći sledećih dana, jugozapad Nemačke, uverio sam da su cene u ovim nemačkim oblastima osetno niže u supermarketima od Švajcarske, a da mnogi Nemci dolaze u Švajcarsku da rade. Boraveći u Cirihu upoznao sam se sa radom organizacija srpske dijaspore, naporima Srpske pravoslavne crkve da se naši iseljenici ili ljudi na privremenom radu uklope u švajcarsko društvo, ali ne i da se asimiluju.

Pretposlednjeg dana mog boravka u Švajcarskoj, idemo u susedne oblasti Nemačke. To je oblast Švarcvarld, deo velike provincije Baden i Virtemberg. Nakon kraćeg obilsaka malog mesta Švabingen gde smo obišli živopisnu crkvu SPC domaćina oca Milenka, odlazimo na samo izvorište Dunava. Nadmorska visina je oko 1100 metara, i ovde se nalazi više spomenika i obeležja izvorišta ove velike evropske reke. Iako je druga polovina aprila, vide se ostaci snega. U parku dvorca koji potom obilazimo u Dunavšingenu nalazi se fontana iz 19 veka Dunakel, koja obeležava početak Dunava. Baden, Virtemberg kroz koje prolazimo, kao i sama oblast Švarcvarld gde se nešto duže zadržavamo, su među najmanje naseljenim u Nemačkoj. Ranijih godina sam bio u Bavarskoj, kao i na severu u Drezdenu i oblastima istoka, ali ove oblasti jugozapada Nemačke nisam obilazio. Švarcvarld je brdsko-planinski, ekološki čist, sa zdravom klimom, slično Švajcarskoj. Ovde nema velikih gradova. Posetili smo u Švabingenu možda najveći trgovinski lanac, nešto kao kolosalni Lidl ili Maksi, gde su cene niže i od Srbije. Moji domaćini iz Ciriha sa kojima sam došao ovde se snabdevaju, kao i znatan broj Švajcaraca.

Povratak za Beograd, redovnom linijom iz Ciriha, mi se činio brz zbog malog čekanja na aerodromske formalnosti pa sam se našao kući već tokom popodnevnih sati. Utisci povoljni, mada da budem iskren, znamenitosti koje sam imao prilike da obiđem bitno zaostaju za onim viđenim u Rimu i Amsterdamu, pa čini se i u Milanu, Napulju, Briselu, pa čak i u Gentu i Brižu protekla tri meseca. Cirih i ostala mesta koja sam ovom prilikom posetio su fenomenalno sređena na svaki način, ali vodeće znamenitosti nisu posebno prepoznatljive, ni kontinentalnog značaja. Opet sve je tako lepo, a priroda deluje nedirnuta, kako u viđenim oblastima Švajcarske, tako i u oblasti Švarcvalda u jugozapadnoj Nemačkoj. Kako sam bio gost naše crkve iz razumljivih razloga nisam imao prilike da se upoznam posebno sa večernjim životom ovih gradova, koji opet deluju prilično mirno u odnosu na niz drugih destinacija koje sam imao prilike da upoznajem po Evropi u različitim prilikama.

Švajcarska je nesporno voma bogata, mirna i sređena zemlja iako sam ovom prilikom imao mogućnost da se upoznam sa njenim severozapadnim delom, koji pripada nemačkom govornom području. Nekom drugom prilikom ću se možda naći u situaciji da upoznam Ženevu, Lozanu, Bern, Lugano i druge veće švajcarske centre i kantone.

Pročitajte još:

Sledeća destinacija – Pariz

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Gledište

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar