SAVREMENI ČOVEK I BOLJKE 21. VEKA: Kako usamljenost utiče na nas?

Mislite na druge, podelite ovaj tekst


Usamljenost je postala kao neka vrsta čudnog, tajanstvenog virusa koji se širi među ljudima.
Navodno, imamo sve više prilika da ostvarimo međusobne kontakte, a zapravo smo sve
otuđeniji, sve manje empatični i sve manje sposobni da se emocionalno vežemo za druge. Sve
više naš svet se vrti oko novca i njime kao da možemo kupiti sve, sem osećanja lične
ispunjenosti i istinske povezanosti. Prosečan stepen anksioznosti kod čoveka danas je jednak
stepenu anksioznosti koji su pedesetih posedovali ljudi koji su bili hospitalizovani na
psihijatrijskim odeljenjima.

Ne, nije se anksioznost promenila, promenilo se društvo, promenilo
se ono što nam se nameće kao vrednost. Znate šta se ipak nije promenilo? Naše potrebe. I dalje
imamo potrebu da svoj život osmislimo i dalje imamo potrebu da se povežemo, ali imamo
mnogo ometača, mnogo nametanja kako bi i šta trebalo. 
Usamljenost predstavlja kako psihološki tako i socijalni aspekt i sastoji se od
emocionalne usamljenosti, gubitka ili odustva bliskih veza ili nemogućnosti da
formiramo onaj nivo bliskosti koji nam je potreban. Usamljen znači i biti u nekoj vrsti
nedostatka značajnih prijateljstava koja nam obogaćuju život ili nemogućnost da se
neka već postojeća prijateljstva dalje razvijaju. Ovako predstavljena čini se da je
usamljenost sve prisutna u današnjem društvu i da je većina nas zapravo na neki način
usamljena.

Svedoci smo da je ova godina bila izuzetno teška i da nas je izolovala jedne od drugih više nego
inače. Iako smo svi imali razna tehnička pomagala, ostali smo uskraćeni za dodir, zagrljaj koji su
najvažniji aspekti za opstanak i osećanje ličnog blagostanja. U kombinaciji sa ovim imamo sve
više preseljavanja dešavanja na online formu, sve postaje online, čime se smanjuje lični kontakt,
a time i empatija. Usleg toga smo sve manje senzitivni, sve više okrenuti sebi, pa čak i unutar
porodica, i polako nase društvo tone sve više u nezdravi narcizam, kojim se pothranjuje
agresivno zastupanje sebe. 

Održavaju se relacije koje se ne bave stvarnim potrebama,
emocionalnom razmenom, već koje su prazne i interesno usmerene, a na širem planu to dovodi
do sve prisutnijih egistencijalnih kriza, doživljaja praznine, depresivnosti, besmisla i povlačenja.
Čovek postaje jedinka za sebe, potpuna kontradikcija svojoj suštini.
Radeći sa ljudima, primetila sam jedan zanimljiv oblik usamljenosti, a to je kulturalna
usamljenost.

Ovaj tip usamljenosti je dosta čest na ovim balkanskim prostorima, a posledica je
promene moralnih i kulturalnih vrednosti, posledica rata, tranzicije i raslojavanja društva. Iako se
rat odavno završio na ovim prostorima, mi i dalje imamo njegove psihološke posledice. Usled
ogromnih promena došlo je i do javljanja usamljenosti i povlačenja izvesnog broja osoba koje se
više ne uklapaju u kulturalni i vrednosni sistem okruženja u kome su odrasle ili potekle. 

Mogli bismo reći da je ovaj tip usamljenosti dosta emocionalno težak za individuu, jer je
neočekivan i donekle neprirodan. Ono što je zdravorazumski i drugačije, progresivno, često je
stavljeno u zapećak, a ono devijantno ili na ivici devijantnog, se često propagira kao vrednost ili
se na to neadekvatno društveno reaguje. 

Navikli smo da ipak osećamo izvesnu dozu bliskosti sa sunarodnicima i sa kulturom i
vrednostima iz kojih smo potekli, a upravo se dešava da smo na ‘’svom’’ prostoru, a osećamo se
suviše odeljeni od svojih sunarodnika. 

U ovakvoj situaciji,na svakom pojedincu je da individualno konstruiše svoj svet, reformuliše
neke svoje stavove i da se na izvestan način adaptira svoje postojanje datim okolnostima, ukoliko
već ne može da promeni te okolnosti. To ne znači adaptaciju na neprijatno ili nerazumno, već
pronalaženje elemenata sa kojima može da ostvari potrebni nivo povezanosti i samim tim utiče
na sopstveno blagostanje. Što bi rekao Džordan Piterson, ‘’koristite svaku priliku za prijatnu
interakciju’’, povezujte se, rizikujte da budete ‘’staromodni’’, neprihvaćeni, ali dajte svojoj duši
ono što joj je potrebno-bliskost, toplina, zagrljaj.

Piše: Anđelija Simić

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Gledište

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar