Putopis Dragana Petrovića – Amsterdam

Mislite na druge, podelite ovaj tekst

Putovanje u Amsterdam je ispalo sasvim slučajno. U februaru 2019. pretraživao sam sa prijateljima jeftine avionske karte, i zainteresovali smo se za par maršuta. Dotle nikada nisam bio u Holandiji, pa je pažnju izazvala mogućnost da odemo u Amsterdam. Povratna karta iz Beograda za Amsterdam (direktno) iznosila je svega osamdeset evra, pa smo izabrali za put poslednju dekadu marta. Ovde je veoma važno za sve zainteresovane za slična putovanja, da za Wizar i slične kompanije gde imate obilje jeftinih letova u jednom pravcu, pronađete i adekvatan termin za povratak, naravno sa što povoljnijom cenom. Izabrali smo odlazak ujutro 20 marta i povratak popodne 24 marta. Našli smo potom bukingom hotel sa četiri zvezdice značajno snižen (dan bez doručka 50 evra po osobi), i to svega oko tri kilometra udaljen od centra grada.

Ovo je bio moj prvi boravak u Holandiji. Sticajem okolnosti Roterdam, Ajndhoven i neke druge holandske gradove posetio sam tokom maja i putovanja u septembru i oktobru. Od amsterdamskog aerodroma Šipul do samog grada prevoz je odličan i raznovrstan (autobusi, voz, različiti mini busevi, taksi i sl), dakle udaljenost do grada je oko 8 km. Amsterdam je najveći holandski grad iako nije ni prestonica ni sedište vlade. Kada sam sledećih meseci obilazio u svojim putovanjima po Zapadnoj Evropi, Roterdam, Ajndhoven i neke druge holandske gradove, mogao sam se uveriti koliko je Amsterdam zadržao svoj izvorni izgled, načelno zaokružen još u XVII veku. Taj XVII vek, je i zlatni vek Holandije, kada se ona nakon sticanja i odbrane nezavisnosti od Španije, odbrane prava na svoju religiju (protestantizam), zaokruživanjem jezgra svojih kolonijalnih poseda (Istočna Indija, odnosno Indonezija, nastanjivanje Holanđana-Bura u Južnoj Africi, zaposedanje trgovačkih destinacija i pomorskih puteva poput Cejlona, faktorija i lučkih gradova u Indiji, Gane-Zlatne obale u Zapadnoj Africi, Surinama u Južnoj Americi, ostrva u Karibima i dr.), postala sedište bankarstva i trgovine dijamantima, finansijskog tržišta i trgovine i pomorskog saobraćaja u celini. To je sa sobom povuklo i razvoj kulture i posebno umetnosti. Iako je Holandija imala ekonomski, kulturni pa u manjoj meri i politički procvat i sledećih vekova, taj zlatni XVII vek je ostao uokviren počasnim mestom u holandskoj istoriji. To smo mogli videti i prilikom celodnevnog obilaska Nacionalnog muzeja Holandije u Amsterdamu, gde su eksponati iz ovog veka bili najfrekventniji i najupečatljiviji. Grad je izgrađen u obliku kružnih vodenih kanala, kao važna luka, iako je vremenom isušivanjem mora postao nešto udaljen od direktnog izlaska na okean. Mnoge zbog tog sistema kanala on podseća na severnu Veneciju, samo po svojim razmerama daleko veću. Godine 2010. ovaj sistem kanala i grad Amsterdam je postavljen na Uneskovu listu svetskih kulturnih baština.

Odseli smo dakle u Hotel Blu tauer ( XO Hotels Blue Tower) , koji smo rezervisali još u Beogradu.  Radi se o prilično ekskluzivnom lancu hotela, standardizovane usluge, sa četiri zvezdice, izuzetno prostrana i komforna trokrevetna soba. Zahvaljujući popustu jedan dan nas je koštao 50 evra po osobi, bez doručka, što je s obzirom na udaljenost hotela od svega oko 3 km od centra i komfor kojim raspolaže, izuzetno povoljno. Otuda preporučujem kod rezervacije ili čak unapred plaćanja hotela preko kartice, da se to uradi znatno ranije, zbog velike turističke navale tokom čitave godine, ali i realno činjenice da su cene u Holandiji i Amsterdamu za naše prilike vrlo visoke. Prilikom ishrane, imali smo sreću da je supermarket Lidl, veoma blizu hotela, pa je tu raznovrsna ponuda kuvanih i drugih jela koja se mogu kupiti na meru i druge mogućnosti. Inače u samom gradu, u pekarama, i na kioscima brze hrane, da ne govorim o restoranima cene su neuporedivo više nego ovde. U pekarama u širem centru, neka kifla ili pogačica košta i po par evra, a neka obogaćena peciva i po tri do pet evra po komadu. U kafićima, recimo jedna palačinka sa prilogom košta 8 evra, koliko sam platio. Ne preporučujem obedovanje u restoranima, što je izazov za dublji džep.

Najbolje je uzeti kartu za metro od više dana (koliko već boravite), ili univerzalnu kartu za sve oblike saobraćaja u gradu, na šta smo se mi odlučili. Tako možete obilaziti grad i različite destinacije bez većih troškova.

Već prvog dana obišli smo čuveni nacionalni Rajks muzej (mislim da je pojedinačna karta 20 ili 25 evra). Iako smo došli ujutro kada se muzej otvara do 17 časova kada se zatvara nismo stigli da obiđemo sve važnije eksponate. Akcenat je na tom zlatnom XVII  veku, predmetima, umetničkim eksponatima, iz Holandije i kolonija tog vremena. Takođe nacionalna revolucija protiv španskih osvajača i reformacija su važni događaji novovekovne holandske istorije.

Takođe su zastupljene i druge istorijske epohe, sve do današnjih dana. Recimo osvajanje pondera od mora, predstavlja jedan izložbeni deo poslednjeg sprata muzeja. Imali smo sreću da su u ovom periodu bila izložena i sabrana dela Rebranta, koja se inače samo delom mogu videti u ovom muzeju, odnosno predstavljaju posebna krila muzejskog paviljona. Noćna straža Rebranta izaziva posebnu pažnju, kao možda njegovo najznamenitije delo. Pored toga u postavci smo videli i neka dela Van Goga, mada se nedaleko odatle nalazi i njegov zasebni muzej, koji nismo stigli obići, i gde je po pravilu velika gužva.

Obišli smo sutradan kuću Ane Frank, koja se takođe nalazi u širem centru grada. Posebnu atrakciju za turiste predstavlja četvrt crvenih fenjera (De Valen), pošto je u Holandiji, i većini germanskih zemalja prostitucija legalizovana. Iako se crvene četvrti nalaze u tri veća lokalitetta u gradu, četvrt De Valen je najveća i ovde se nalazi oko 400 izloga, odnosno čitav jedan mali kvart. Tu se nalaze i brojni bioskopi, sex šopovi, holandska verzija Mulen ruža, hoteli i kafići. Sistem kanala simetrično postavljenih u Amsterdamu, posebno u njegovom centralnom delu, oivičava jedan omanji kvart, Otuda je paralelan saobraćaj vodeni, posebno atraktivan za turiste, mada sticajem okolnosti mi ga nismo koristili (mislim da univerzalne karte za višednevni prevoz u Amsterdamu koje smo uzeli, ne važe i za vodeni saobraćaj).

Na pijacima i u biljnim apotekama, se mogu kupiti različito cveće, ukljućujući lale. Uzeli smo po nekoliko kesica ovog semena, mada podležu carinskoj prijavi, ako uzmete iznad određene količine. NEMO muzej tehnike ima preko 15 000 eksponata i preporučujem ga za obilazak.

Dam trg je najveći i najvažniji trg Amasterdama. Na njemu se nalazi Nacionalni spomenik mrtvima, a tu je i bivša kraljevska palata. Holandija je poznata i po vetrenjačama i De Gooyer je jedna od prastarih vetrenjača Amsterdama. Nalazi se u Ostelajke Eilanden kraju i dom je najpoznatije kraft pivare Holandije.

Predzadnjeg dana našeg boravka u Amsterdamu, uspeo sam da ubedim Igora i Nikolu da prihvatimo poziv mog prijatelja Nikole Gajića iz Brisela i čitav dan provedemo tamo. Za tu priliku smo rano ujutro morali da uhvatimo autobus koji je direktno išao za Brisel, i nakon šest sati puta smo stigli. Igor je mnogo puta bio u Briselu, dok je za mene ovo bio prvi put. Kako ću u majskom boravku provesti čak osam dana u Briselu i Belgiji, što ću posebno opisati, ovde samo u osnovnim crtama. Bio je to za nas, jedan nezaboravan dan, u kojem smo nakon višečasovnog obilaska Brisela, Gajićevim kolima obišli kasno popodne i predveče Briž i Gent (gradove koje ću detaljnije obići u majskoj pa i septembarsko-oktobarskoj turneji). Otuda samo osnovni utisci ovde. Nakon prilično tmurnog i sivog vremena u Amsterdamu, gde istina nema zime, ali je temperatura konstanno bila u rasponu od oko 5 do 8 stepeni ujutro i uveče i oko 15 stepeni tokom dana, i često je magla i (ili) sipi sitna kiša, u Briselu nas je dočekalo sunce i oko 18 stepeni, što je jedino sunčano mesto koje smo videli tokom ovog putovanja. U takvom ambijentu, Brisel mi je ostavio daleko lepšu sliku u tih pola dana obilaska, nego što sam je naknadno sagledao u maju boraveći tu osam dana.

Tog dana 22 marta, obišli smo četrvt Evropske unije, centralni deo grada, potom atomijum znameniti koji se nalazi tik uz rekonstruisani stadion Hejsel, botaničku baštu (samo spoljni park), videli kraljevsku palatu. U Brižu smo obišli centralni deo grada, videli neverovatno lepe katedrale, bazilike, trgove i obedovali u restoranu na jednom od prelepih kanala. Najveći šok smo doživeli obilaskom Genta, verovatno jednog od najlepših gradova koje sam video, a sličnog mišljenja su bili i ostali saputnici. Izuzetno moćan grad sa aspekta očuvane srednjovevokvne i rane novovekovne arhitekture. Čudno je da Gent po vrednosti i prepoznatljivosti svoje arhitekture nije recimo poznatiji od dva druga velika grada flamanske Belgije (severne polovine Belgije, gde žive Holanđani katolici, odnosno Flamanci), poput Briža, i Antverpena. Nikola Gajić nam je čak predložio da nas odmah o svom trošku vozi za Pariz u jednodnevni obilazak, ali smo to sa zahvalnošću ostavili za neku drugu priliku (u maju smo posetili Pariz, a u septembru-oktobru u Versaju i Parizu proveli desetak dana).  

Poslednjeg dana boravka u Amsterdamu obišli smo Latinsku četvrt gde je veliki broj kafea, restorana. Amsterdam je veliki grad nedirnute arhitekture u svom središtu, čime se oštro razlikuje recimo od Roterdama, koji je u najvećem izmenio svoj izgled nakon Drugog svetskog rata, naročito lučki deo. U slučaju Amsterdama novi deo grada kao celina postoji samo u predgrađu. Sistemi kanala podsećaju na Veneciju, koja je neuporedivo manja i na Sankt Peterburg. Specifičan stil gradnje u Holandiji daje posebnost dvomilionskom Amsterdamu u odnosu na druge velike evropske gradove.

Autor: Dragan Petrović

Pročitajte još:

Mislite na druge, podelite ovaj tekst
Gledište

Gledište

Gledište je kulturni portal, mesto gde se promoviše pisana reč i podstiče kreativno razmišljanje.

Ostavite komentar