Ko ne sluša pjesmu slušaće plagijatora Merlina

Ovo nije kolumna o mržnji, ljubavi i osećanjima. Ovo je kolumna o lošoj muzici, ljigavom ponašanju i ekonomiji. Ima ona priča iz Sarajeva kada je Merlin pre rata hteo da uloži neke pare, pa nije znao u šta i onda je otišao do Bregovića da ga pita- jer koga drugog pitati. Hteo je da otvori muzičku prodavnicu. Brega mu kaže, ma jebo muziku nego vidiš da sada rastu patriotski naboji i to. Kaže Bregović, kao i svaki ozbiljan biznismen ,,Otvori ordinaciju za lasersko sunećenje” ići će kao ludo, klince će manje da boli a i sve je popularnije.

Piše: Nenad Baraković Bara

Da, svima je poznato da je Dino Merlin rasprodao četiri arene u Beogradu i da su mediji napravili opštu tarapanu oko svega što se dešava jer o nečemu mora da se piše a političari su na letovanjima, pa onda idemo malo o estradi. Jedni pišu peticije, drugi kupuju karte i u suštini i jedni i drugi prave dobar marketing koncertu.

Onda se i tzv. kantautor oglašava i objašnjava da mu se u usta stavljaju reči koje nikada nije izgovorio, jel, kod njega mržnja ne postoji što je verovatno i istina jer se ovde ne radi o ljubavi i mržnji, nego o parama- a para ne zna za ljubav i mržnju, pogotovo kod bogatih ljudi. Ljubav, mržnja i emocije idu tu negde do 2000 evra mesečno, verovatno. A s obzirom da običan svet uglavnom ne zna za taj osećaj punoće novčanike onda se hrani emocijama, pa nekoga mora da mrzi ili voli, iz hobija. Verovatno i ne znaju da se i ljubav i mržnja mogu dobro naplatiti. O svemu ovome su verovatno dovoljno adekvatan dokaz one pesme ”Beograd” i ”Idi dok si mlad” što bi već trebalo da upali lampice sumnje oko mržnje i ljubavi i na vrstu podela koja suštinski ovde vlada a to je bogati i siromašni. Bogatima je namenjena lova, a sirotinji su namenjene emocije koje će im mediji proturiti, na jedan ili drugi način.

Sad opet, jedni opraštaju a drugi ne Merlinu, ali su oprostili nekim drugim ljudima, dok ovi drugi tim nisu oprotstili- što opet govori o dvostrukim aršinima, no ni to nije bitno. Ovi redovi nisu o ljubavi, mržnji i pokajanjima- ovo su redovi o muzici, ekonomiji malog domaćinstva, popularnoj kulturi i uništavanju iste na prostorima regiona, što bi rekli objektivni i nezavisni mediji. Naučili smo da živimo sa svakodnevnim suludim frazama kao što su suočavanje sa prošlošću ili opraštanje, pa kad kome odgovara, jel.

Pazi sad, neki mediji su čak imali naslove ,,Sarajevski roker stiže u Beograd”. Ako Dino Merlin ima veze sa rokenrolom, onda bi svi mi trebali da se zapitamo koliko ima sati, jer to u neku ruku dođe i kao uvreda poštenim ljudima koji se bave rokenrolom, nebitno da li iz hobija ili profesionalno- na obe strane tu ima čestitih ljudi, ali hajde to da pripišemo neinteresovanju novinara za muziku, jer ako je Merlin rok pevač onda je pokojni Sinan Sakić Mik Džeger glavom i bradom.

U suštini, kada se sve sabere i oduzme i kada dođe do plaćanja računa Dino Merlin bi trebao na sceni regiona da bude neko ko će ostati upamćen kao štetočina, kako za muziku tako i za međuljudske odnose jer je na prljave načine dolazio do publike, ali i do pesama. Jasno, i vremena su bila prljava i ostala ali pošteniji bi bio da je zaista otvorio onu lasersku ordinaciju za fikarenje i poslušao gospodina Bregovića.

Elem, čak i silna policija koja bude obezbeđivala koncert to će da plati narod ili građani, bez obzira voleli, ne voleli, išli ili ne išli na koncert- to je isto ekonomija. Okej, sada kada smo utvrdili da igra prljavo, da ćemo mi finansirati koncert, da je jahao na vetru ratnog profiterstva, i kada smo videli da ćemo svi biti opleteni po džepu, idemo na onaj deo o muzici.

Moj prijatelj je 1990. zakazao intervju sa Merlinom želeći da mu postavi samo jedno pitanje, ali ovaj se nije pojavio. Pitanje je bilo zbog čega nije na albumu potpisao da je pesma Mjesečina zapravo plagijat pesme grupe UB40 ”Where Did I go Wrong”, ali je iskusni Merlin verovatno osetio šta će se dogoditi pa je izbegao taj intervju. Kukavica- što bi rekla pevačica kojoj je pokloni pesme. Ali nije mogao da izbegne onu priču, kada UB40 nastupa u Sarajevu i kreću da sviraju pomenutu pesmu a publika od A do Š peva Merlinov tekst. Verovatno je i njima bilo zabavno. Ovde se radi o običnoj pljački, i sada će biti- da, ali on nije jedini, ali u suštini i nije da nije, jer naši autori kada su mažnjavali pesme nisu je krali čitavu, a neretko bi i bili potpisani autori muzike. Kad može Ceca da peva Merlinove pesme, može i Merlin da peva UB40.

Za dokone čitaoce, što bi rekao Migel de Servantes- a pogotovo za ljude koji su dali pare za ulaznicu evo liste plagijata koja se vrti po internetu da su maznute pa neka ljudi izvole da slušaju originalne verzije. Istini za volju- ni ne znam sve pesme koje su na listi.

  -1989. Mjesečina – 1988. UB40 “Where Did I Go Wrong”

– 1993.  Ostat će istine dvije – 1984. Prince “When Doves Cry”

– 1993. Vojnik Srece – 1990. Londonbeat “I’ve Been Thinking About You”

– 1995.  Kad sve ovo bude juče – 1995. Michael Jackson “They Don’t Care About Us”

– 1995. Paša moj solidni – 1987. Luca Carboni “Farfallina”

– 1995. Ne daj me nikome – 1994. Marius Müller-Westernhagen “Es Geht Mir Gut”

– 2000. Godinama – 1989. Youssou N’Dour “My Daughter”

– 2000. Kad si rekla da me voliš – 1997. Tonic “If You Could Only See”

– 2000.  Sve Je Laž – 1998. İbrahim Tatlıses “Akdeniz Akşamları”

– 2004. Burek – 1991. Manu Chao “King of Bongo”

– 2004. Subota – 1995.  Sezen Aksu “Zalim”

Na kraju, sve se svede na pljačkanje ljudi- doborovoljno ili prisilno. A to vam neće spomenuti ni mediji koji su za koncert, a ni oni koji su protiv koncerta. Baviće se iracionalnim i apstraktnim stvarima a neće glavnima, zar ne? A to je pljačka i otimačina- svako na svoj način. Takođe, mediji neće dovesti u pitanje kvalitet muzike koja se izvodi i da li je to dobro za opšte stanje ljudi na Balkanu. Pljačka, neko sa maskom na glavi, neko sa četiri rasprodate arene. Ali ovi prvi uglavnom bar odleže svoje, ako se ne bave baš ozbiljnim kriminalom pa se vrte milioni. Onda su na slobodi. Junak ovih redova je na slobodi i eto, još uvek će da nas gnjavi sa lošom muzikom, a mi ćemo morati da slušamo o tome, a decembar je daleko. Kakve su nam zvezde pop kulture- legalno je da klinci da slušaju Crnog Ceraka i gledaju Rijaliti programe. Nemamo pravo da se bunimo o njihovom muzičkom ukusu kada im se kao alternativa ponudi Merlin.

Ovo nije bila kolumna o mržnji, ljubavi i osećanjima. Ovo je bila kolumna o ljigavoj muzici, ljigavom ponašanju i ekonomiji.

-ŽIko, kaži Dino.

-Dino.

-Na govno si zin’o.