FEKT ČEKING: Zašto lažeš kada kažeš da Štulić ima novi album?

Već godinama unazad mediji kad-kad objave vest da je Štulić objavio novi album. Svi mediji; objektivni, neobjektivni, zavisni i nezavisni. Svima to dođe kao vest na koju će da se klikne i zaradi koja kinta preko Gugla, plus komentari ispod koji šire rič pa objava postaje vidljivija pa ćeš tako baš i ti možda kliknuti na naš objektivno-nezavisno-zavisno-nezavisni portal.

Piše: Nenad Baraković Bara

Fekt- čeking

Eto nad Balkanom su se nadvile nesreće i nevolje. Prvo superćelijske oluje a onda je i superćelijski Štulić objavio superćelijski album koji preti da napravi veliku štetu i njemu i nama. Ipak kvaka je u tome da album ne postoji, a da novinari jurcaju za senzacijama. Postoje neki demo snimci koji su snimljeni pre par godina pa je neka Fejsbuk grupa od toga napravila kompilaciju i krstila ga pod nazviom album. Kraj fame. Lažna vest. Fekt- čekeri da smanje domet svim medijima koji su preneli ovu lažnu vest i tako dezinfomracijom potencijalno ugrozili nas koji smo fanovi lika i dela pomenutog pa smo, vođeni znatiželjom, bili prinuđeni da kliknemo na tzv. album i proživimo traume opake a vi čak niste ni proverili informacije onako kako treba, tri izvora itd- što vas čini ozbiljnim medijima isto koliko je i ovo ozbiljan album.

Naravno, iskusni Azrijaneri su tzv. album preslušali na preskoke , bez zadržavanja na pesmama ne bi li traume po njih bile pogubnije; jer tamburanje uz eho koje je objavljeno na neoficijalnoj stranici- jer drugačije ne postoji, ne može da se nazove albumom.

Zašto nije dobro za popularnu kulturu objaviti vest da Štulić ima novi album?

Kao što smo utvrdili nije dobro jer nije istina. A nije lepo lagati, jer ko laže taj i krade, a ko krade taj je i nezavistan- ali postoji tu druga kvaka. Postoje još uvek mladi ljudi, verovali ili ne koji vole muziku. I sad s obzirom da se Štulićevo lik i delo uglavnom spaja sa Azrom, jer: “Azra, to sam ja“ – neko može po prvi put da se susretne sa Azrom na jako neprijatan način zbog novinarskih neistina, što bi rekli političko korektni i osvešćeni ljudi.

A dobro je poznato da originalnih pesama uglavnom nema na slušalačkim platformama- odakle se muzika uglavnom i sluša i saznaje za nju.

Loše produkcija, eho na vokalu koji odaje utisak da to Golum iz pećine zapeva za svojim prekrasnim, nerazumljivi tekstovi i nedostatak aranžmana nije Azra. To je ono kada se devojka napuderiše pa kad se probudiš ujutru- jebiga. A ovde mediji upravo puderišu staru majku i pokušavaju radi senzacije od nje da naprave dobru ribu, ali na dobru ribu ovo ne izlazi pa ni da si Hudini.

Tako da mediji, ako već postoji potreba da se piše o već svemu što je ispričano pre trideset godina onda nabacite klincima npr. prva četiri albuma jer ako klinci poistovete ove snimke sa rokenrolom, ne treba da nas čudi to što slušaju Crnog Ceraka, jel, jer crnje od ovih tzv. albuma ne može da bude- složiće sa sa tim i veliki fanovi benda.

Jebem kravu

Zbunjujete i onako već zbunjene ljude i stajete im na muku, jer već kada kažu da vole Azru moraju da objasne da to nije Usne vrele višnje npr. nego Visoko iznad vlakova a ovako ih ubacujete u još neprijatniju situaciju gde će reći- da, Usne vrele višnje – s obzirom koliko su užasni ovi novi snimci koji kao da su zabeleželi tokove svesti ustanove za duhovno rastrojene ljude.

Ima onaj vic kada deda muze kravu, pa mu nikako ne ide pa joj veže noge i popne se na stolicu da je pomuze. Onda se pojavi baba i pita ga šta radiš to, a on s obzirom da su uzaludna sva objašnjavanja i da je neprijatnost sve prisutna jednostavno kaže: “Jebem kravu“. Nemojte da taj vic moramo da završavamo sa “Slušam Azru“.

Ako već postoji potreba da se piše o pomenutom bendu dajte ljudima Azru, Sunčanu stranu ulice, Ravno do dna, Filigranske pločnike, Kad fazani lete i Krivo srastanje. Sa tim stvarima će novi slušaoci možda i biti pridobijeni, a mi koji smo stari ćemo rado opet poslušati sve to nego ove spinove iz pećine koje nazivate albumima.

Moj prekrasni

Ili pišite o četiri koncerta Edina Dervišhalidovića, tu će biti i komentara i riča i lajkova, čak i virutelnih ratova- jer ratova nikada dosta, ni za nas a i medijima dobro dođe, plus se i oružje zavalja, ali muziku ostavite ako već niste u materiji muzike. Malo je i naša, a ne samo vaša – kao što to pesnik, pardon glumac reče. A i radi Goluma. Pustite ga na miru neka pati za prstenom u pećini. Moći su nestale, a i nama koji ga volimo je sve to postalo tužni i oporo za slušanje. Neke stvari ne diramo, neka stoje tu gde jesu.